Pavle Petrović (SANU) o protestima: Gubici koji se možda dese zanemarljivi su prema mogućim dobicima
Član SANU Pavle Petrović ocenio je da su bilo kakvi gubici za koje kaže da se do sada nisu desili ali da mogu da se dese ukoliko protesti potraju - zanemarljivi prema dobicima, kao njihov rezultat.
Foto: 021.rs
"Politička nestabilnost može da dovede do usporavanja privrede. Ali je važnije što manjak demokratije ne može da reguliše različite društvene interese kroz institucije. Ako hoćete da sprečite nestabilnost i zaustavite smanjenje privredne aktivnosti, morate da rešite uzrok problema", rekao je Petrović za Forbs Srbija.
Petrović je podsetio da su međunarodne ocene o stanju sloboda u Srbiji od 2015. snažno pale.
"S jedne strane slobode padaju i demokratija se urušava, a u zemlji se intenziviraju protesti. Društvo ne može kroz institucije da razreši suprotstavljene interese. Ako ne može kroz institucije, onda se to preliva na proteste. I oni, logično, mogu da utiču na smanjenje privrednog rasta, ali to se kod nas još ne vidi. Moguće je da će se videti kasnije. Ukoliko želimo da se ne nastavlja nestabilnost, moramo stvari da rešavamo u korenu", ocenio je Petrović.
Dodao je da moraju da se povećaju demokratske slobode kako bi se konflikti rešavali u institucijama, a ne na ulici.
"Ukoliko umesto statusa kvo, ovi protesti dovedu do toga da se osnaže institucije i počnu da rade svoj posao, kao i da se smanji korupcija, to će nedvosmileno pozitivno uticati na srednjoročni privredni rast", rekao je Petrović.
Fiskalni savet je svojevremeno istraživanjem pokazao da loše institucije u Srbiji smanjuju privredni rast za jedan procentni poen, pa ako je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije oko 80 milijardi dolara, svake godine se izgubi oko 800 miliona dolara samo zbog nejakih institucija.
"Ne treba bukvalno shvatiti ovaj iznos. To je samo ilustracija", objasnio je Petrović.
I nije samo Fiskalni savet dokazao cenu neefikasne uprave, već i Daron Adžemoglu, Simon Džonson i Džejms Robinson dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju za 2024. godinu.
Iskustvo Adžemogla, je, kako je rekao Petrović, da loše institucije koštaju prosperiteta.
"Zemlje sa dobrim institucijama su ekonomski prosperitetne, a zemlje sa lošim institucijama zaostaju. Vladajućoj eliti, pokazalo je istraživanje Adžemogla, više se isplati to koliko dobija zahvaljujući slabim institucijama, iako bi ceo kolač bio veći da su institucije jake. U toj situaciji bi, međutim, i pristup tom kolaču bio ravnopravniji, pa bi elita mogla da završi sa manjim delom. Zato je snažan interes elite, nalaz je Adžemogla, da zadrži status. Ovo što se sada dešava je jako blisko tom opisu", objasnio je Petrović.
Na pitanje da li je Srbija blizu negativnog rezulata, profesor i dekan FEFA univerziteta Milan Nedeljković, rekao je da "trenutno Srbija nije u situaciji političke nestabilnosti".
"Ni blizu, na primer, one u Turskoj. Tamo su protesti bili malo agresivniji. Ovde imamo mirne proteste. Ne bi trebalo značajnije da utiču ni na strane investitore. Tačno je da njima politička nestabilnost nije dobrodošla, ali ne bih rekao da naša unutrašnja situacija može da ima efekat na to koliko globalna dešavanja. Ona poput carina u SAD", rekao je Nedeljković.
On u izveštaju o BDP-u ne očekuje negativni predznak, a eventualno usporavanje ukoliko se politička kriza, uz proteste, blokade i štrajkove produži je, međutim, moguće.
"Kada bi se situacija produžila i zahvatila treći kvartal, možda bismo mogli da vidimo negativan efekat na privredni rast. Ali nisam siguran zašto bi ovo uticalo na nekoga ko proizvodi ili nudi usluge stranim partnerima. Ne pričamo o neizvesnim porezima ili bankrotu države. Mogu da stanu oni koji se plaše promene vlasti, ali pitanje je koliki deo BDP-a zavisi od njih. Nama svakako treba zdrava privreda koja se ne zasniva na onima koji se plaše promene vlasti", rekao je Nedeljković.
Pročitaj još
Predavač u Mokrogorskoj školi Vladimir Vučković priznaje da ga u ovom trenutku više plaše međunarodne okolnosti od unutrašnjih.
"I da nemamo naše bojkote, trebalo bi da nas brine šta se dešava u Americi i ostatku sveta. I bez Trampa (Donald, američki predsedik), privredni rast u Evropi bi bio oko nule. Ovo što radi sada Tramp dovodi do toga da se određene evropske zemlje pozicioniraju. U budžetu prave više mesta za ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Uskoro će početi da povećavaju i deficite, kao Nemačka. Za nas je to negativan signal", rekao je Vučković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
3
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
24
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Komentari 2
Serpiko
Nisu vas slusali zuti, nisu vas slusali lojalisti...zato smo tu gde jesmo, izmedju ostalog, dok grcamo u dugovima!
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar