Pomama za solarnim energanama

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

24.03.2025.

16:37 > 16:31

Nesporno je da je prelazak na obnovljive izvore energije trend naročito izražen u Evropi, pa je prirodno da se i Srbija sa fosilnih preorijentiše na moderne energetske pogone.

Foto: Pixabay

Međutim, reč je o izuzetno osetljivoj tehnološkoj promeni sa krupnim ekonomskim posledicama. Energetičari ukazuju, a i iskustvo evropskih zemalja koje su odmakle u izgradnji modernih elektrana potvrđuje, da u transformaciju treba ići odmerenim korakom, naročito vodeći računa o zamkama koje ponajviše ishode iz izrazite nestalnosti obnovljivih izvora energije.

Iznenađenje u energetskom planu

Tim više je veliko iznenađenje novi energetski plan Srbije za narednih tridesetak godina. Predviđa se da će kapacitet eolskih i solarnih energana veoma brzo dostići 3.500 megavata ili tri i po gigavata. Najveći pojedinačan doprinos biće od posla čiju smo izgradnju ugovorili sa američkom kompanijom UGT o podizanju većeg broja solarki na više lokacija, a sve skupa kapaciteta 1.000 megavata.

Nadalje, računa se da do 2040. godine kapacitet obnovljivih izvora dostigne jedanaest, a deset sezona kasnije i svih 18.000 megavata. Nema šta, autor plana je prihvatio procenu da će se potrošnja struje, usled prelaska na električna vozila i oslonca na veštačku inteligenciju, najmanje udvostručiti, a ne bi bilo iznenađenje da rast bude i veći.

Dakle, umesto sadašnjih trideset milijardi kilovat-sati, godišnji utrošak struje u Srbiji dostići će najmanje šezdeset i pet, verovatno i svih sedamdeset milijardi kilovat-sati.

Zaboravili na balansiranje

Mada je među energetičarima preorijentacija na obnovljive izvore poželjna, malo ko je očekivao da se predviđa gotovo pravi galop u gradnji eolskih i, pre svega, solarnih energana. Međutim, još je veće iznenađenje da se izgradnja energana na drugi pogon ostavlja za kasnije. Tako se u novom planu izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" odlaže za tek nakon 2040., a "Đerdap 3" se pominje gotovo sasvim načelno, bez preciznog datuma početka gradnje.

Podsetimo se, do pre koji mesec upravo se "Bistrica" tretirala kao prioritet, dok smo od Amera očekivali da odobrovolje naše susede Rumune i priključe ih izgradnji treće energane u najvećoj klisuri na Dunavu.

Šta je, blago kazano, neobično u novim energetskim planovima Srbije, a na čije osmišljavanje i izradu je presudno uticala aktuelna naprednjačka vlast? Ne vidi se kako će se odvijati balansiranje, odnosno kako se planiraju zamenski kapaciteti za vreme kada obnovljivi izvori ne rade ili imaju minimalnu proizvodnju, a što je i kod solarki i kod eolki čest slučaj. Zapravo, to je bazična karakteristika oba nova izvora i velik izazov za uspešnu realizaciju kolosalne energetske transformacije.

Nestalni obnovljivi izvori

U Srbiji je problem balansiranja posebno zahtevan i težak. Imamo mali broj sunčanih sati, tek 2.560 u roku od godišnjih 8.650. Nedovoljna količina struje posebno dolazi do izražaja leti u večernjim časovima, preciznije u periodu od 19 do 23h i zimi. Već duže vreme imamo problem da struje iz domaćih izvora imamo dovoljno sva 24 časa dnevno, stoga smo pojedinih dana uvozili i po 30 odsto dnevne potrošnje.

Sličan problem, neravnomeran oslonac na različite energetske izvore, muči i Evropu, a najbolje se vidi po tome što je na energetskoj berzi sve češći slučaj da je cena struje od 10 do 15 časova nula evra, ili čak negativna, da bi isti dan uveče, od 19 do 23 časa, dostizala i 700–800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji megavat plaćaju oko 54 evra.

Ovolika oscilatornost u proizvodnji struje je posledica velike nestalnosti obnovljivih izvora. Proizvode tokom dana kada sunce najžešće prži, ali uveče proizvodnja struje naglo pada, praktično na nulu.

Može se samo zamisliti koliko će ovaj debalans biti izražen kada budemo imali 3.500 umesto sadašnjih 1.400 megavata obnovljivih izvora, da se ne spominju onih jedanaest ili osamnaest hiljada megavata iz novog energetskog plana Srbije.

Izvoziti besplatno, uvoziti preskupo

Nevolja je u tome što uveče, a zimi tokom većeg dela dana, kapacitet svake solarke se naglo smanjuje. Sasvim precizno, svodi se na onoliko koliko može da se sačuva u takozvanom baterijskom skladištu. A to je, čak i kod solarki ugovorenih sa UGT i koje važe za najefikasnije, tek 200 megavata.

Dakle, od ugovorenih 1.000 megavata za korišćenje u svakom trenutku može da se računa na samo 200 megavata, odnosno od 3.500 iz plana u predvečerje ćemo moći računati na najviše tek 700 megavata. A leti potrošnja naglo skače upravo u povećerje, kada palimo svetlo, ali i nadalje hladimo stanove.

Sa previše solarki i eolki u energetskom sistemu upadamo u zamku da struje imamo za izvoz usred dana, kada je na evropskom tržištu cena niska, a povremeno i besplatna, dok u večernjim časovima, kada cena dramatično skače, upadamo u zamku velikog manjka električne energije.

Problem se rešava zamenskim kapacitetima iz stalnih izvora energije, odnosno iz termalki i hidroelektrana, dok je zbirni kapacitet tri gasne elektrane sasvim skromnih 400 megavata. Termalke nigde u svetu nisu projektovane da se čas pale, čas gase, odnosno da rade samo tri, četiri sata dnevno kada solarke prestaju. Kada se stave u pogon, neprekidno rade mesecima.

Hidroelektrane samo delimično mogu da nadoknade struju kad stanu solarke i eolke. Tako što danju rade ograničeno, čime čuvaju vodu u akumulacionom jezeru kako bi se zahvat naglo uvećao kada solarke prekinu sa proizvodnjom. Ali, to nisu velike, ali su za sada jedine mogućnosti koje Srbija ima za balansiranje.

Više prioriteta

Dakle, veoma je upitno da se sva energetska ulaganja usmere na obnovljive izvore. "Bistrica" bi morala ostati prioritet prvog reda, a čini se da bi se mogla pronaći još neka lokacija za još jednu reverzibilnu hidroelektranu. Takođe, čini se i da korišćenje preostalog energetskog potencijala reke Drine valja što pre aktivirati.

Naravno, i "Đerdap 3" postaje sve aktuelniji, a valja razmišljati i o izgradnji moderne termalke sa najboljim ekološkim parametrima. Naravno, uporedo valja postupno širiti pogone na solarni pogon, ali ritmom koji bi morao biti veoma usklađen sa brzinom izgradnje kapaciteta za balansiranje iz stalnih izvora.

U suprotnom, najavljena pomama za solarkama lako može da Srbiju dovede u situaciju da popodne ne zna šta će sa ne malim viškovima struje, a da za još veći večernji uvoz struje plaća ekstremnu cenu i izdvaja ogromnu količinu deviza.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

solarna energija obnovljiva energija

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Milan

25.03.2025 • 00:21

Jedino isplativo donekle je da ljudi sami, dok je jeftino, ulažu u male sisteme za svoj dom, da ograniče uticaj države na džep. Dakle ne one velike sisteme za kupoprodaju, već one koji kombinuju solarnu i struju sa mreže za ličnu upotrebu, sa perspektivom za eliminaciju mreže kako bude divljala cena...

10 2 +8
Anonimus

24.03.2025 • 22:51

Izuzetno zanimljivo i štivo koje vredi pročitati...

13 2 +11
w/e

24.03.2025 • 22:13

cool

Beskorisni i pre svega preskupi projekti su prioritet u svim drzavnim preduzecima. Radi se o izvlacenju novca iz drzavne kase, a ne poboljsavanju poslovanja. S toga, ne cudi da se ulaze u neisplative tehnologije, isto kao sto se i vecina javnih nabavki svodi na najneisplatljivije opcije.

18 13 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.