Pomama za solarnim energanama
Nesporno je da je prelazak na obnovljive izvore energije trend naročito izražen u Evropi, pa je prirodno da se i Srbija sa fosilnih preorijentiše na moderne energetske pogone.
Foto: Pixabay
Međutim, reč je o izuzetno osetljivoj tehnološkoj promeni sa krupnim ekonomskim posledicama. Energetičari ukazuju, a i iskustvo evropskih zemalja koje su odmakle u izgradnji modernih elektrana potvrđuje, da u transformaciju treba ići odmerenim korakom, naročito vodeći računa o zamkama koje ponajviše ishode iz izrazite nestalnosti obnovljivih izvora energije.
Iznenađenje u energetskom planu
Tim više je veliko iznenađenje novi energetski plan Srbije za narednih tridesetak godina. Predviđa se da će kapacitet eolskih i solarnih energana veoma brzo dostići 3.500 megavata ili tri i po gigavata. Najveći pojedinačan doprinos biće od posla čiju smo izgradnju ugovorili sa američkom kompanijom UGT o podizanju većeg broja solarki na više lokacija, a sve skupa kapaciteta 1.000 megavata.
Nadalje, računa se da do 2040. godine kapacitet obnovljivih izvora dostigne jedanaest, a deset sezona kasnije i svih 18.000 megavata. Nema šta, autor plana je prihvatio procenu da će se potrošnja struje, usled prelaska na električna vozila i oslonca na veštačku inteligenciju, najmanje udvostručiti, a ne bi bilo iznenađenje da rast bude i veći.
Dakle, umesto sadašnjih trideset milijardi kilovat-sati, godišnji utrošak struje u Srbiji dostići će najmanje šezdeset i pet, verovatno i svih sedamdeset milijardi kilovat-sati.
Zaboravili na balansiranje
Mada je među energetičarima preorijentacija na obnovljive izvore poželjna, malo ko je očekivao da se predviđa gotovo pravi galop u gradnji eolskih i, pre svega, solarnih energana. Međutim, još je veće iznenađenje da se izgradnja energana na drugi pogon ostavlja za kasnije. Tako se u novom planu izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" odlaže za tek nakon 2040., a "Đerdap 3" se pominje gotovo sasvim načelno, bez preciznog datuma početka gradnje.
Podsetimo se, do pre koji mesec upravo se "Bistrica" tretirala kao prioritet, dok smo od Amera očekivali da odobrovolje naše susede Rumune i priključe ih izgradnji treće energane u najvećoj klisuri na Dunavu.
Šta je, blago kazano, neobično u novim energetskim planovima Srbije, a na čije osmišljavanje i izradu je presudno uticala aktuelna naprednjačka vlast? Ne vidi se kako će se odvijati balansiranje, odnosno kako se planiraju zamenski kapaciteti za vreme kada obnovljivi izvori ne rade ili imaju minimalnu proizvodnju, a što je i kod solarki i kod eolki čest slučaj. Zapravo, to je bazična karakteristika oba nova izvora i velik izazov za uspešnu realizaciju kolosalne energetske transformacije.
Nestalni obnovljivi izvori
U Srbiji je problem balansiranja posebno zahtevan i težak. Imamo mali broj sunčanih sati, tek 2.560 u roku od godišnjih 8.650. Nedovoljna količina struje posebno dolazi do izražaja leti u večernjim časovima, preciznije u periodu od 19 do 23h i zimi. Već duže vreme imamo problem da struje iz domaćih izvora imamo dovoljno sva 24 časa dnevno, stoga smo pojedinih dana uvozili i po 30 odsto dnevne potrošnje.
Sličan problem, neravnomeran oslonac na različite energetske izvore, muči i Evropu, a najbolje se vidi po tome što je na energetskoj berzi sve češći slučaj da je cena struje od 10 do 15 časova nula evra, ili čak negativna, da bi isti dan uveče, od 19 do 23 časa, dostizala i 700–800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji megavat plaćaju oko 54 evra.
Ovolika oscilatornost u proizvodnji struje je posledica velike nestalnosti obnovljivih izvora. Proizvode tokom dana kada sunce najžešće prži, ali uveče proizvodnja struje naglo pada, praktično na nulu.
Može se samo zamisliti koliko će ovaj debalans biti izražen kada budemo imali 3.500 umesto sadašnjih 1.400 megavata obnovljivih izvora, da se ne spominju onih jedanaest ili osamnaest hiljada megavata iz novog energetskog plana Srbije.
Izvoziti besplatno, uvoziti preskupo
Nevolja je u tome što uveče, a zimi tokom većeg dela dana, kapacitet svake solarke se naglo smanjuje. Sasvim precizno, svodi se na onoliko koliko može da se sačuva u takozvanom baterijskom skladištu. A to je, čak i kod solarki ugovorenih sa UGT i koje važe za najefikasnije, tek 200 megavata.
Dakle, od ugovorenih 1.000 megavata za korišćenje u svakom trenutku može da se računa na samo 200 megavata, odnosno od 3.500 iz plana u predvečerje ćemo moći računati na najviše tek 700 megavata. A leti potrošnja naglo skače upravo u povećerje, kada palimo svetlo, ali i nadalje hladimo stanove.
Sa previše solarki i eolki u energetskom sistemu upadamo u zamku da struje imamo za izvoz usred dana, kada je na evropskom tržištu cena niska, a povremeno i besplatna, dok u večernjim časovima, kada cena dramatično skače, upadamo u zamku velikog manjka električne energije.
Problem se rešava zamenskim kapacitetima iz stalnih izvora energije, odnosno iz termalki i hidroelektrana, dok je zbirni kapacitet tri gasne elektrane sasvim skromnih 400 megavata. Termalke nigde u svetu nisu projektovane da se čas pale, čas gase, odnosno da rade samo tri, četiri sata dnevno kada solarke prestaju. Kada se stave u pogon, neprekidno rade mesecima.
Hidroelektrane samo delimično mogu da nadoknade struju kad stanu solarke i eolke. Tako što danju rade ograničeno, čime čuvaju vodu u akumulacionom jezeru kako bi se zahvat naglo uvećao kada solarke prekinu sa proizvodnjom. Ali, to nisu velike, ali su za sada jedine mogućnosti koje Srbija ima za balansiranje.
Pročitaj još
Više prioriteta
Dakle, veoma je upitno da se sva energetska ulaganja usmere na obnovljive izvore. "Bistrica" bi morala ostati prioritet prvog reda, a čini se da bi se mogla pronaći još neka lokacija za još jednu reverzibilnu hidroelektranu. Takođe, čini se i da korišćenje preostalog energetskog potencijala reke Drine valja što pre aktivirati.
Naravno, i "Đerdap 3" postaje sve aktuelniji, a valja razmišljati i o izgradnji moderne termalke sa najboljim ekološkim parametrima. Naravno, uporedo valja postupno širiti pogone na solarni pogon, ali ritmom koji bi morao biti veoma usklađen sa brzinom izgradnje kapaciteta za balansiranje iz stalnih izvora.
U suprotnom, najavljena pomama za solarkama lako može da Srbiju dovede u situaciju da popodne ne zna šta će sa ne malim viškovima struje, a da za još veći večernji uvoz struje plaća ekstremnu cenu i izdvaja ogromnu količinu deviza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
2
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
4
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
16
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
0
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
12
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Proširena lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca: Evo ko je dodat
28.01.2026.•
5
Proširena je lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca.
Amazon otpušta 16.000 radnika
28.01.2026.•
1
Multinacionalna američki tehnološka i trgovinska firma Amazon je potvrdila da će ukinuti još 16.000 radnih mesta, uz 14.000 radnih mesta ukinutih u oktobru, objavio je BBC.
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom
28.01.2026.•
3
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
29
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
4
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
30
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Komentari 4
Milan
Anonimus
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar