Strana ulaganja u Srbiji - evo u čemu je problem
Ne tako davno prizivali smo strane investicije i moljakali vlade razvijenih zemalja da pritisnu vodeće kompanije kako bi pojedine investicije realizovale u Srbiji.
Foto: 021.rs
Smatrali smo ih mnogo boljim razvojnim sredstvom od pozajmljivanja novca, pa potom ulaganja po zamisli i poslovnoj viziji direktora ovdašnjih fabrika, odnosno preduzetničke svite u nastajanju.
Stranci mnoge uposlili
Napokon, želja nam se i ostvarila. Unazad četvrt veka, strani ulagači počeli su ovde otvarati pogone, a u poslednjih desetak godina došlo je do veoma intenzivnog ulaganja fabrika u vlasništvu stranih firmi, odnosno preduzimača.
Samo u periodu od 2017. do 2025. godine u Srbiju je uloženo oko 25 milijardi evra, a razmahu stranih ulaganja doprinele su visoke subvencije kojima je Srbija podsticala inoulaganja, ali i preporuke vlada stranih država, ponajviše Nemačke, kao izraz podrške Srpskoj narodnoj stranci, sestrinskoj stranci Angele Merkel, kancelarke najrazvijenije evropske države u četiri uzastopna mandata. Danas samo u ovdašnjim nemačkim firmama radi preko 82.000 ljudi, a inoinvesticije su najviše doprinele da se nezaposlenost u Srbiji sa previsokih 22 snizi na prihvatljivih 7,5 odsto.
Međutim, još dok se ulagački nalet stranih investitora ubrzavao na srpskoj sceni, počele su opaske, potom i sve oštrije primedbe na, moglo bi se reći, stampedo stranih ulagača. Razumljivo je da su se prvo oglasili ovdašnji preduzetnici, za njihova ulaganja nije bilo podsticaja, pa se sticao utisak da ih država "tera" da svoj profit ulažu u okolne zemlje, gde imaju često povlašćen status stranog investitora.
Druga strana medalje
Polako, poslovna javnost počela je da uviđa ne samo dobre strane, već i slabosti stranih investicija. Jeste da zapošljavaju i uvećavaju nacionalni BDP, ali očekivanja da će ovde širiti kooperantsku aktivnost pokazala su se nerealnim.
Velike kompanije odranije imaju dugogodišnje dobavljače sa kojima postupno intenziviraju i šire saradnju, a izrađivači delova i komponenti su kroz dugogodišnju kooperaciju podigli kvalitet proizvoda što je, možda, i najbitnije za trajanje posla. I kada u proizvodnji završnog proizvoda dođe do inovacije, kompanija će izradu novih delova prvo ponuditi već proverenom partneru.
Drugim rečima, prostora za nove nema previše i da bi se manja lokalna radionica priključila dobavljačkom lancu velike kompanije potrebno je imati kvalitetnu i stručnu radnu snagu, kao i plan pristupa i postupnog razvijanja saradnje.
Teško da lokalna firma može sve sama, potrebna je i pomoć države, baš oko osmišljavanja i podržavanja širenja aktivnosti strane kompanije na domaćem tržištu. U Srbiji je baš to izostalo. Tačnije, sve što je aktuelna vlast preduzela su promene u delu srednjeg obrazovanja, a one su bile u smeru da se deo školskih aktivnosti za pojedina zanatska zanimanja odvija u fabričkim halama.
To je, pokazalo se, bila mera sa efektom, ali za osposobljavanje kvalifikovanih radnika za mašinom. Baš kakvi su potrebni stranim investitorima. Dobavljačkim firmama potrebni su obrazovaniji radnici i kreativniji menadžeri kako bi se velikim kompanijama razvojnim programom mogle nametnuti za nove saradnike.
Niske zarade
Bolna tačka stranih ulaganja su skromne zarade zaposlenih. Naravno da upravljački sloj ima više nego pristojne plate, njih često isplaćuje matična firma u domicilnoj zemlji. Ali, već niži upravljački sloj ima neuporedivo niže zarade, dok gro manuelnih radnika mesečno prima minimalac ili tek neznatno iznad.
Ne bi trebalo biti previše iznenađen ovakvom politikom zarada. Vlasniku je dolazak u Srbiju prvenstveno zanimljiv zbog izrazito niskih troškova rada, niske cene struje i, eventualno, skromnijih ekoloških kriterijuma nego što su u razvijenim državama. Ako nešto ne bude po očekivanju inoulagača, fabrike su izgrađene tako da očas mogu da se rasklope, spakuju i prenesu u neku od brojnih nerazvijenih zemalja koja jedva čeka svakog, pa i ne baš obzirnog, inostranog ulagača.
Dodatna nevolja sa inoulagačima je kontinuiran odlazak radne snage u inostranstvo. Upravo zbog (pre)skromnih zarada. Ako dođe do nestašice radnika, što zbog demografskog kolapsa u Srbiji, što zbog masovnog odlazaka u inostranstvo, stranci računaju na dolazak radnika iz država gde su zarade još niže nego u "zemlji na brdovitom Balkanu".
Tako je u Srbiji prošle godine sa regularnom radnom knjižicom radilo preko 46.000 stranih radnika, a procenjuje se da je najmanje toliko radilo i u sivoj zoni. Pitanje je koliko u ovakvim situacijama može da pomogne štrajk, čak i u zemljama sa mnogo snažnijim sindikatima i povoljnijom regulativom zarada.
Kako postati dobavljač
Tako su, nakon dobrih strana, na videlo došle i slabije tačke stranih investicija. Javnost je počela sve više da ističe problem tek kada se pokazalo da strane kompanije ne samo da ne šire lokalnu dobavljačku mrežu, već i da slabo ulažu. Sve više profit preko dividende i kamata vraćaju u matičnu državu, pa je tako lane iz Srbije u zemlje odakle su ovdašnje inofirme transferisano 4,4 milijarde evra, čak 40 odsto više nego prethodne sezone.
Kako je lane u Srbiju pristiglo 6,6 milijardi evra, još uvek smo u pozitivi, ali trend je takav da će se uskoro sva korist od inoulaganja svesti na plate zaposlenih, dok oporezivanje sa 15 odsto dobiti ne donosi očekivane prihode pošto su se računovođe izveštile da u poslovnim knjigama minimalizuju profit. U takvim situacijama ne čudi što gro ekonomske javnosti sada relativizuje ulogu stranih direktnih institucija i ističe potrebu za domaćim ulaganjima.
Pročitaj još
Korupcija glavni problem
Trenutno je popularno kuditi strane investitore, baš kao što se donedavno preterivalo u hvalisanju, a zapostavljale slabije tačke ovakve ekonomske politike. Potrebna su nam i strana i, još i više, domaća ulaganja, inobiznismeni, baš kao i domaći poslovni ljudi.
A biće ih samo ako država izgradi povoljan poslovni ambijent u kome ne bi bilo povlašćenih. Jer, jeste nedostatak subvencija umanjivao interes domaćih biznismena za ozbiljnijim ulaganjima, ali, znatno negativniji uticaj imala je izuzetno razvijena korupcija koja se najviše odvija ciljnim usmeravanjem budžetskog novca i novca javnih preduzeća i ustanova prema firmama bliskim strankama na vlasti.
Tek kada se prekine parazitska simbioza povlašćenih firmi i vlasti, i domaći i ovdašnji strani biznismeni okrenuće se ozbiljnim ulaganjima, odnosno saradnji sa domaćim partnerima.
Valjda će tada prestati i galama protiv SDI, jer siromašna Srbija još jako dugo neće imati dovoljno domaćeg kapitala, pa će oslonac na strani, kako kroz pozajmljivanje, tako i putem direktnih ulaganja, biti itekako potreban.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlasnici benzinskih pumpi Lukoil u SAD u problemima zbog sankcija
28.12.2025.•
0
Vlasnici Lukoil benzinskih pumpi u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa ozbiljnim problemima usled sankcija koje je administracija predsednika Donalda Trampa uvela ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil PJSC.
Doneta uredba o podsticajima za hotele
28.12.2025.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja radi unapređenja kvaliteta hotelskog smeštaja.
Kreće procena vrednosti NIS-a: Srbija nije poželjan kupac - poznato zašto
28.12.2025.•
15
Ako je verovati onome što kaže resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović, pregovori NIS-a i MOL-a o kupovini ruskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji su u toku.
U 2025. ukradene kriptovalute u rekordnoj vrednosti od 2,7 milijardi dolara
28.12.2025.•
0
Sajber kriminalci su ove godine ukrali kriptovalute za rekordnih 2,7 milijardi dolara.
Ministarstvo: Neutemeljeno smanjenje otkupne cene mleka i pritisci neće ostati bez odgovora
27.12.2025.•
3
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da neće ignorisati, niti ostaviti bez institucionalnog odgovora bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača mleka, a posebno manjih mlekara, prema domaćim proizvođačima.
Poljoprivrednici traže da se ne uslovljavaju subvencije
27.12.2025.•
10
Poljoprivrednici više udruženja traže od ministra da ne menja politiku subvencija u 2026. i ne uslovljava da direktna davanja od 18.000 dinara po hektaru moraju biti iskorišćena za investicije u mehanizaciju i objekte.
Rusija produžila privremenu zabranu izvoza goriva
27.12.2025.•
4
Ruska vlada produžila je privremenu zabranu izvoza benzina, dizela i drugih goriva, saopštila je pres-služba Kabineta ministara.
Mađarski novinar: Pregovori oko prodaje NIS-a MOL-u idu u prilog Orbanovoj kampanji, gubi tlo unutar države
27.12.2025.•
11
Ključni interes koji Mađarska ima u kupovini NIS-a je da sebe pokaže kao važnog igrača koji može da sredi probleme na svetskoj, pre svega na balkanskoj sceni, ocenjuje novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš.
U trećem kvartalu 2025. nešto veća prodaja stanova
26.12.2025.•
2
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je u trećem kvartalu ove godine potpisan 11.741 ugovor o kupoprodaji stanova u Srbiji, što je bilo 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
14
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
6
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
8
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
3
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
19
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
1
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Prosečna plata u oktobru oko 111.000 dinara, polovina zaposlenih radila za manje od 87.000
25.12.2025.•
8
Prosečna zarada u oktobru iznosila je 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
23
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
2
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Komentari 8
Ekonomija
Anonimus
predrag
Evo juce Japanci otvorise novu fabriku, a par dana pre toga Tramp uvede takse. Nesretan tajming. Znaci samo da se pokupe i odu.
A zadnjih decenija price Ljoticevaca: ne valja socijalizam, malo inovacija, losi traktori, monumentalna gradnja po svetu i kod kuce -domacim lopatama, znojem i parama, ne valja Jugoslavija, Tito najgori covek ..
I sta sad. Ceo ovaj sistem na (naravno) pogresnim osnovama.
A mislili su moze bez obrazovanja (ravna je ploca), radnici ne trebaju, inzenjere nece ni Indijci da menjaju ..
Samo Grand, trgovina/ preprodaja uz pomoc politike, 'na veceri kod ..', maraton, fudbal, Jokic ...
Bolest !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar