Strana ulaganja u Srbiji - evo u čemu je problem

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

09.04.2025.

10:15 > 10:15

Ne tako davno prizivali smo strane investicije i moljakali vlade razvijenih zemalja da pritisnu vodeće kompanije kako bi pojedine investicije realizovale u Srbiji.

Strana ulaganja u Srbiji - evo u čemu je problem

Foto: 021.rs

Smatrali smo ih mnogo boljim razvojnim sredstvom od pozajmljivanja novca, pa potom ulaganja po zamisli i poslovnoj viziji direktora ovdašnjih fabrika, odnosno preduzetničke svite u nastajanju.

Stranci mnoge uposlili

Napokon, želja nam se i ostvarila. Unazad četvrt veka, strani ulagači počeli su ovde otvarati pogone, a u poslednjih desetak godina došlo je do veoma intenzivnog ulaganja fabrika u vlasništvu stranih firmi, odnosno preduzimača.

Samo u periodu od 2017. do 2025. godine u Srbiju je uloženo oko 25 milijardi evra, a razmahu stranih ulaganja doprinele su visoke subvencije kojima je Srbija podsticala inoulaganja, ali i preporuke vlada stranih država, ponajviše Nemačke, kao izraz podrške Srpskoj narodnoj stranci, sestrinskoj stranci Angele Merkel, kancelarke najrazvijenije evropske države u četiri uzastopna mandata. Danas samo u ovdašnjim nemačkim firmama radi preko 82.000 ljudi, a inoinvesticije su najviše doprinele da se nezaposlenost u Srbiji sa previsokih 22 snizi na prihvatljivih 7,5 odsto.

Međutim, još dok se ulagački nalet stranih investitora ubrzavao na srpskoj sceni, počele su opaske, potom i sve oštrije primedbe na, moglo bi se reći, stampedo stranih ulagača. Razumljivo je da su se prvo oglasili ovdašnji preduzetnici, za njihova ulaganja nije bilo podsticaja, pa se sticao utisak da ih država "tera" da svoj profit ulažu u okolne zemlje, gde imaju često povlašćen status stranog investitora.

Druga strana medalje

Polako, poslovna javnost počela je da uviđa ne samo dobre strane, već i slabosti stranih investicija. Jeste da zapošljavaju i uvećavaju nacionalni BDP, ali očekivanja da će ovde širiti kooperantsku aktivnost pokazala su se nerealnim.

Velike kompanije odranije imaju dugogodišnje dobavljače sa kojima postupno intenziviraju i šire saradnju, a izrađivači delova i komponenti su kroz dugogodišnju kooperaciju podigli kvalitet proizvoda što je, možda, i najbitnije za trajanje posla. I kada u proizvodnji završnog proizvoda dođe do inovacije, kompanija će izradu novih delova prvo ponuditi već proverenom partneru.

Drugim rečima, prostora za nove nema previše i da bi se manja lokalna radionica priključila dobavljačkom lancu velike kompanije potrebno je imati kvalitetnu i stručnu radnu snagu, kao i plan pristupa i postupnog razvijanja saradnje.

Teško da lokalna firma može sve sama, potrebna je i pomoć države, baš oko osmišljavanja i podržavanja širenja aktivnosti strane kompanije na domaćem tržištu. U Srbiji je baš to izostalo. Tačnije, sve što je aktuelna vlast preduzela su promene u delu srednjeg obrazovanja, a one su bile u smeru da se deo školskih aktivnosti za pojedina zanatska zanimanja odvija u fabričkim halama.

To je, pokazalo se, bila mera sa efektom, ali za osposobljavanje kvalifikovanih radnika za mašinom. Baš kakvi su potrebni stranim investitorima. Dobavljačkim firmama potrebni su obrazovaniji radnici i kreativniji menadžeri kako bi se velikim kompanijama razvojnim programom mogle nametnuti za nove saradnike.

Niske zarade

Bolna tačka stranih ulaganja su skromne zarade zaposlenih. Naravno da upravljački sloj ima više nego pristojne plate, njih često isplaćuje matična firma u domicilnoj zemlji. Ali, već niži upravljački sloj ima neuporedivo niže zarade, dok gro manuelnih radnika mesečno prima minimalac ili tek neznatno iznad.

Ne bi trebalo biti previše iznenađen ovakvom politikom zarada. Vlasniku je dolazak u Srbiju prvenstveno zanimljiv zbog izrazito niskih troškova rada, niske cene struje i, eventualno, skromnijih ekoloških kriterijuma nego što su u razvijenim državama. Ako nešto ne bude po očekivanju inoulagača, fabrike su izgrađene tako da očas mogu da se rasklope, spakuju i prenesu u neku od brojnih nerazvijenih zemalja koja jedva čeka svakog, pa i ne baš obzirnog, inostranog ulagača.

Dodatna nevolja sa inoulagačima je kontinuiran odlazak radne snage u inostranstvo. Upravo zbog (pre)skromnih zarada. Ako dođe do nestašice radnika, što zbog demografskog kolapsa u Srbiji, što zbog masovnog odlazaka u inostranstvo, stranci računaju na dolazak radnika iz država gde su zarade još niže nego u "zemlji na brdovitom Balkanu".

Tako je u Srbiji prošle godine sa regularnom radnom knjižicom radilo preko 46.000 stranih radnika, a procenjuje se da je najmanje toliko radilo i u sivoj zoni. Pitanje je koliko u ovakvim situacijama može da pomogne štrajk, čak i u zemljama sa mnogo snažnijim sindikatima i povoljnijom regulativom zarada.

Kako postati dobavljač

Tako su, nakon dobrih strana, na videlo došle i slabije tačke stranih investicija. Javnost je počela sve više da ističe problem tek kada se pokazalo da strane kompanije ne samo da ne šire lokalnu dobavljačku mrežu, već i da slabo ulažu. Sve više profit preko dividende i kamata vraćaju u matičnu državu, pa je tako lane iz Srbije u zemlje odakle su ovdašnje inofirme transferisano 4,4 milijarde evra, čak 40 odsto više nego prethodne sezone.

Kako je lane u Srbiju pristiglo 6,6 milijardi evra, još uvek smo u pozitivi, ali trend je takav da će se uskoro sva korist od inoulaganja svesti na plate zaposlenih, dok oporezivanje sa 15 odsto dobiti ne donosi očekivane prihode pošto su se računovođe izveštile da u poslovnim knjigama minimalizuju profit. U takvim situacijama ne čudi što gro ekonomske javnosti sada relativizuje ulogu stranih direktnih institucija i ističe potrebu za domaćim ulaganjima.

Korupcija glavni problem

Trenutno je popularno kuditi strane investitore, baš kao što se donedavno preterivalo u hvalisanju, a zapostavljale slabije tačke ovakve ekonomske politike. Potrebna su nam i strana i, još i više, domaća ulaganja, inobiznismeni, baš kao i domaći poslovni ljudi.

A biće ih samo ako država izgradi povoljan poslovni ambijent u kome ne bi bilo povlašćenih. Jer, jeste nedostatak subvencija umanjivao interes domaćih biznismena za ozbiljnijim ulaganjima, ali, znatno negativniji uticaj imala je izuzetno razvijena korupcija koja se najviše odvija ciljnim usmeravanjem budžetskog novca i novca javnih preduzeća i ustanova prema firmama bliskim strankama na vlasti.

Tek kada se prekine parazitska simbioza povlašćenih firmi i vlasti, i domaći i ovdašnji strani biznismeni okrenuće se ozbiljnim ulaganjima, odnosno saradnji sa domaćim partnerima.

Valjda će tada prestati i galama protiv SDI, jer siromašna Srbija još jako dugo neće imati dovoljno domaćeg kapitala, pa će oslonac na strani, kako kroz pozajmljivanje, tako i putem direktnih ulaganja, biti itekako potreban.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

INVESTICIJE ekonomija

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Ekonomija

10.04.2025 • 11:34

Puno demagogije bez predloga rešenja. Hajde, predložite vaše rešenje šta raditi u zemlji gde trećina radno-sposobnog stanovništva ima završenu samo osnovnu školu ili ni toliko? Onome ko je preuzeo posao vođenja države kroz neko mesto u vladi, voleo to ili ne, je posao između ostalog da obezbedi uslove za građane svoje zemlje da se zaposle a koji to ne umeju sami jer nemaju nikakve kvalifikacije. Postojeća nekvalifikovana radna snaga većinom se ne može prekvalifikovati iz raznih razloga i opravdanih i ne, a da menjate narod ne možete. Najlakše je reći država treba sve da organizuje, finansira, osmisli... samo još i da radi i žvaće umesto vas. Nejasno je zato šta znači da "siromašna Srbija još jako dugo neće imati dovoljno domaćeg kapitala", naročito ako dolazi od osobe koja godinama zagovara upropaštavanje vrednosti valute i time brisanje prethodno stečene vrednosti i upravo tog domaćeg kapitala i još većeg siromaštva.

3 2 +1
Anonimus

09.04.2025 • 15:19

Dobro da je otvoreno pitanje strukture investicija potrebnih Srbiji.

5 3 +2
predrag

09.04.2025 • 13:44

Izgleda da su Kinezi ucili iz nekih drugih udzbenika ekonomije od ovih nasih. Gde je sve 'naopacke napisano'.

Evo juce Japanci otvorise novu fabriku, a par dana pre toga Tramp uvede takse. Nesretan tajming. Znaci samo da se pokupe i odu.

A zadnjih decenija price Ljoticevaca: ne valja socijalizam, malo inovacija, losi traktori, monumentalna gradnja po svetu i kod kuce -domacim lopatama, znojem i parama, ne valja Jugoslavija, Tito najgori covek ..

I sta sad. Ceo ovaj sistem na (naravno) pogresnim osnovama.
A mislili su moze bez obrazovanja (ravna je ploca), radnici ne trebaju, inzenjere nece ni Indijci da menjaju ..
Samo Grand, trgovina/ preprodaja uz pomoc politike, 'na veceri kod ..', maraton, fudbal, Jokic ...
Bolest !

18 22 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.