Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Foto: Pexels
Početak nove 2026. godine doneće i novo, redovno povećanje minimalne zarade, takozvanog minimalca, za 10,1 odsto, odnosno sa 500 na 550 evra- Pored radosti onima koji su najmanje plaćeni, ta mera donosi i glavobolju poslodavcima koji bi to povećnje trebalo da isplate.
Poslodavci razliku u troškovima nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima, piše Vreme.
Najugroženija su mikro i mala preduzeća
Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za "Vreme" da je ta organizacija u toku pregovora o redovnom povećanju minimalca ukazala vlastima da bi moglo da predstavlja problem za poslodavce i privredu ukoliko država ne bude deo tereta preuzela na sebe.
"Najugroženija su mikro i mala preduzeća, jer naša istraživanja stavova poslodavaca pokazuju da već sada trećina njih posluje sa ozbiljnim poteškoćama i da će tako visok rast minimalne cene rada negativno uticati na njihovo poslovanje", kaže Pavlović.
Ističe da je deo poslodavaca naveo da će povećanje minimalca kompenzovati kroz rast cena proizvoda i usluga, dok je drugi deo, koji ne može da na taj način nadomesti trošak, naveo da će možda biti redukovan broj zaposlenih u njihovim kompanijama.
"Tražili smo od države da preuzme na sebe deo tog tereta i u tom smislu je povećan neoporezivi deo plata u istom procentu za koji je povećana minimalna cena rada. Na taj način je visina troška kompenzovana, ali i pored toga trećina poslodavaca, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, pa čak i u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, ne može da ostvari toliko veliki promet kao što može da se ostvari u većim gradovima, pa nisu u mogućnosti da isplate čak ni minimalnu zaradu", upozorava Pavlović.
Oktobarsko povećanje minimalca je bilo dovoljno
Navodi da se Unija poslodavaca Srbije, za razluku od vanrednog povećanja minimalca u oktobru na 500 evra, nije saglasila sa ovima redovnim rastom cena rada, jer je smatrala da je već dovoljno uvećana.
"Sa tim vanrednim povećanjem u oktobru smo se saglasili, većina poslodavaca je u tom trenutku bila za to, ali je rodovno povećanje minimalne cene rada sada previše za poslodavce", kaže Pavlović.
Uz napomenu da se Unija konsultuje samo sa privrednicima u privatnom sektoru, ona upozorava da postoji opasnost da neka privatna preduzeća budu zatvorena zbog povećanja minimalca.
"U našim istraživanja uvek se pojavljuje trećina poslodavaca koji nisu za rast minimalne cene rada i to su uglavnom preduzeća koja već posluju sa lošim rezultatima. Za njih je svaki veliki trošak problem, nakon kog se postavlja pitanje da li će uopšte opstati na tržištu. Zato svakako postoji mogućnost da se neka preduzeća zbog povećanja minimalne cene rada i ugase. Na svu sreću, ostale dve trećine anketiranih gotovo da nemaju zaposlene koji imaju minimalce", kaže Pavlović.
Minimalac bi trebalo da bude oslobođen poreza
Kada su u pitanju delatnosti koje su posebno ugrožene povećanjem minimalca, ističe da već postoje veliki problemi u tekstilnoj industriji, koja dugi niz godina ima brojne probleme i zbog nelojane konkurencije, i zbog postojanja mnogobrojnih onlajn prodavnica.
"Naši ljudi koji se bave tekstilnom industrijom jednostavno ne mogu da pariraju takvoj konkurenciji, pa imaju problem sa deficitom kadrova koji je uzrokovan time što su to zanimanja sa prilično niskim zaradama", kaže Pavlović,
Dodaje da je pored tekstilne industrije prilično ugrožen i sektor usluga.
"Ako pričamo o minimalnoj ceni rada, ona bi trebalo da bude oslobođena poreza, ali država za sada može samo da poveća neoporezivi deo zarade, što takođe znači privrednicima, ali bi mnogo više značilo kada bi se umanjili porezi i doprinosi na zarade, jer su zaista izuzetno visoki", zaključuje Pavlović.
Povećanje minimalca nije iznenađenje
S druge strane ekonomista Saša Đogović kaže da će, kada je u pitanju povećanje minimalca, deo tog tereta država preuzeti na sebe, "tako da će to poslodavci moći da istrpe".
Ukazuje da će trošak biti veći za one koji isplaćuju minimalne zarade nego za one poslodavce koji isplaćuju veće zarade.
Podseća da je redovno usklađivanje minimalnih zarada bilo najavljeno ranije i da je ugrađeno u budžet, zbog čega to nije nikakvo iznenađenje.
Đogović ističe da je ad hok povećanje minimalca u oktobru zateklo sve poslodavce i privredu.
"To je bio izraz težnje da se izađe u susret povećanom nezadovoljstvu građana zbog visoke inflacije. Poslodavci su januarsko redovno utvrđivanje minimalne cene rada već ukalkulisali u svoje poslovanje za narednu godinu, tako da to nije faktor iznenađenja", kaže Đogović.
U riziku firme sa jeftinijom radnom snagom
Zbog toga će, napominje, pojedini poslodavci podići svoje cene kako bi mogli da povećaju prihode i na taj način amortizuju određeno povećanje troškova rada.
"Firme koje bi mogle da se zatvore, ne samo zbog povećanja minimalca, nego i ostalih troškova, su firme u segmentu radno intenzivnih delatnosti koje traže jefitiniju radnu snagu, kao što su tekstilna i industija kože i obuće", kaže Đogović.
Pročitaj još
Podseća da su kompanije iz tog segmenta delatnosti već ranije zatvorile svoje ispostave u Srbiji, kao što su Beneton, Kentaur, i ranije Geox.
"Država mora da ima jasno definisanu industrijsku politiku i da ne daje više subvencije tim radno intenzivnim delatnostima, već samo jasno definisanoim visokotehnološkim poslovima. Država mora da insistira i na prekvalifikaciji i dokvalifikaciji radne snage i da kroz javno-privatnu inicijativu omogući podizanje i komercijalizaciju određenih prirodnih resursa, kao što su turizam, poljoprivreda, stočarstvo i voćarstvo kako bi podstakla stanovništvo da na bazi spostvenih resursa u nerazvijenim područjima počne da razvija domaće preduzetništvo", kaže Đogović.
Ističe da je zbog toga potreban i strateški zaokret po pitanju tekuće ekonomske politike u pravcu razvoja domaćeg preduzetništva i izgradnje institucionalnog i predvidivog ambijenta u kome bi se i kapital iz dijaspore mogao slivati u Srbiju, i gde bi ljudi iz dijaspore mogli da se osećaju sigurni na tržištu Srbije.
Na taj način, zaključuje, taj novi kapital i novi poslovi mogli bi da poboljšaju ekonomski položaj Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
16
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
3
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
8
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Lavrov: Pod određenim uslovima moguća nacionalizacija NIS-a uz saglasnost Rusije
11.12.2025.•
48
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije, objavila je agencija Tas.
Ekonomista Đogović: Država neće smanjiti akcize na gorivo jer mora da puni budžet zbog Expo-a
11.12.2025.•
13
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da zbog nerešavanja situacije oko NIS-a zemlja već trpi ekonomske posledice i upozorio da bi negativni efekti mogli biti daleko ozbiljniji ukoliko se taj problem ne reši u januaru.
Komentari 7
Stop siromastvu
rajko
Normalno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar