Zašto raste cena zlata?
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Foto: Pixabay
Dolar i danas trpi posledice tadašnjih zbivanja, najvidljivije u neuspesima stabilizacije američke (i rezervne svetske) valute. Zelenbać i dalje neprekidno gubi na vrednosti.
Gubitak poverenja u dolar
Federalne rezerve, neka vrsta narodne banke SAD, tada su naštampale i širom sveta razaslale gomile dolara. Potražnja za rezervnom svetskom valutom od tih dana ne jenjava.
Nezabeležen rast cene zlata poslednje dve godine jasno pokazuje da finansijski investitori, posebno centralne banke, izbegavaju američku valutu.
Naravno da slabost najvažnije valute nije jedini razlog zašto je cena zlata vrtoglavo narasla – trenutno je oko 5.150, a pre dve godine jedva je dostizala 1.600 dolara za uncu.
Daleko najveći kupci su narodne banke, pre svega radi povećanja deviznih rezervi, u kojima udeo dolara kontinuirano opada i sada jedva da čini 55 odsto svih deviznih rezervi. Sa druge strane, udeo zlata raste.
Da u svetu gube poverenje u dolar, pa i u celokupan finansijski sistem, pokazuju i sve glasniji zahtevi u Nemačkoj da se 1.260 tona zlata nemačkih deviznih rezervi vrate iz SAD, gde se čuvaju.
Istovremeno je i Danska odlučila da prodajom američkih državnih obveznica vrednih 100 miliona dolara otpočne oslobađanje od američkih hartija od vrednosti. Istekao je i pedesetogodišnji ugovor po kome je Saudijska Arabija bila obavezna da naftu prodaje isključivo za dolare i sada je prodaje ponajviše za juane.
Razvoj Kine
Možda je po Amerikance neugodnije to što opada i upotreba dolara za međunarodna plaćanja. Još uvek se više od 60 odsto ovakvih aranžmana obavlja pomoću zelenbaća, ali je sve prisutnije plaćanje u lokalnim valutama. Takođe, i digitalne valute preuzimaju veću ulogu, posebno kineski digitalni juan, koji je preko platforme Embridž izgradio neku vrstu zamene za bankarski SVIFT.
Istovremeno i krive koje pokazuju rast cene zlata, odnosno pad kamata na desetogodišnje američke obveznice, počele su da se razilaze, a decenijama su, od ukidanja fiksne vezanosti dolara za zlato 1971. godine, izgledale istovetno, na čemu se i zasnivalo poverenje u američku valutu.
Nesporno, evidentne su promene u svetskim finansijama. U osnovi je nagli razvoj Kine, koja iz profita finansira istraživanja, školstvo, kulturu... SAD već dugo više uvoze nego što izvoze, a da javni dug ne bi bio prevelik, Amerikanci štampaju više dolara, čiji se znatan deo, preko statusa rezervne svetske valute, nađe širom globusa, van SAD. To je dugo omogućavalo da, uprkos višku novca, izbegnu inflaciju.
Pročitaj još
Preteći kolaps
No, 2008. je ubačeno toliko dolara da ni dan-danas potražnja izvan SAD za njima nije velika. Stoga se Tramp oslanja na revitalizaciju proizvodnje, dok je uvođenjem carina pokušao da Kini i Evropskoj uniji oduzme deo američkog tržišta. Podsetimo, Kina u trgovini sa SAD godišnje profitira i po 250 milijardi dolara, dok je evropski plus nešto skromniji.
Pad izvoza u SAD za 40 odsto Kina je lako nadoknadila na drugim tržištima, pri čemu je uspela da očuva godišnji privredni rast od pet odsto, naspram samo dva odsto rasta BDP-a u SAD.
Sa druge strane, zamena uvoza iz Kine robama iz trećih država pokazala se skupljom rabotom po Amerikance, baš kao što su i robe iz domaćih manufaktura skuplje od kineskih proizvoda. Tako je u SAD došlo do rasta cena, inflacije i bez preteranog štampanja dolara.
Ovakvu situaciju na finansijskom tržištu SAD mnogi vide kao korak ka pretećem kolapsu. Poznati finansijski stručnjak Adam Šif ukazuje na velike izglede da dođe i do berzanskog kraha. Procenjuje se da bi okidač za lom mogao biti eventualni krah akcija vodećih sedam tehnoloških lidera, kod kojih kapitalizacija premašuje dve, kod pojedinih i četiri, hiljade milijardi dolara.
Tehnološki lideri ranjivi
Međutim, njihovo poslovanje nije baš pohvalno. Tako Orakl ima dug od 110 milijardi dolara i planira da otpusti 25.000 radnika, dok poslovanje Nvidije umnogome zavisi od Orakla, najvećeg kupca grafičkih kartica. Međutim, kako je Orakl zapao u teškoće, mimo ranije prakse odlučuje da gotovo 40 odsto potrebnih grafičkih kartica, neobično značajnih za primenu veštačke inteligencije, nabavi ne od Nvidije, već od Gugla. Jesu nešto slabijih tehničkih mogućnosti, ali su upotrebljive za brojne jednostavnije primene i neuporedivo su jeftinije…
U sličnim nevoljama su i drugi tehnološki lideri, na osnovu čega se čuju procene da bi moglo doći do kolapsa berzanske vrednosti ovih gurua moderne ekonomije. Naravno, dolar ne bi mogao da izbegne posledice ovakvog loma.
Tramp je biznismen i spas traži u naporima da što više očuva i revitalizuje upotrebu dolara u finansijama izvan SAD. U tom smislu, čini se da političkim potezima pokušava da čvršće poveže ono što se kolokvijalnim jezikom naziva Zapad. Ukoliko bi uspeo da, makar i sasvim labavo, poveže ceo američki kontinent sa što većim delom Evrope, Japanom, Australijom i Filipinima, mnogo bi pomogao da dolar ostane moneta za plaćanje unutar ovog društva. U ostatku sveta verovatno bi prednost dali digitalnim lokalnim valutama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Čekaju se mere države zbog skoka cena goriva: Ima li Srbija prostora za smanjenje akciza
08.03.2026.•
13
Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.
Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Kuvajt zbog "više sile" smanjio proizvodnju nafte
07.03.2026.•
1
Kuvajtska naftna korporacija (KPC) aktivirala je danas klauzulu o višoj sili (force majeure) i počela da smanjuje proizvodnju sirove nafte, javlja agencija Rojters.
Minimalne akcize za cigarete 245 dinara po paklici
07.03.2026.•
6
Vlada Srbije donela je Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza na duvanske prerađevine koje danas stupaju na snagu.
Stupila na snagu uredba o podršci za proizvođače mleka u prahu
07.03.2026.•
1
Uredba o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima mleka u prahu za isporuku mleka u prahu proizvođačima konditorskih proizvoda odnosno sladoleda danas je stupila na snagu.
U Srbiji povećana kupovina goriva, privatnici ga otežano nabavljaju
07.03.2026.•
15
Kupovina goriva na pumpama u Srbiji u petak je bila značajno povećana, a na pojedinim i duplirana, rekli su vlasnici benzinskih stanica za Betu.
Goldman Saks: Cene nafte mogle bi da dostignu rekordne nivoe
07.03.2026.•
2
Američka banka Goldman Saks upozorila je da bi cene sirove nafte i derivata kao što je benzin mogle da dostignu rekordne nivoe ako se ne pronađe način za rešenje blokade pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu.
Đedović Handanović: Dizel trebalo da poskupi 24 dinara, ali je poskupeo samo za tri dinara
07.03.2026.•
29
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će Srbija sa već preduzetim merama ostati sigurno i stabilno snabdevena, ako svetska situacija i konflikti ne budu eskalirali i ne produže se unedogled.
Građani se u bankama 2025. zadužili 20 odsto više nego godinu pre: Za "krpljenje rupa" ili investicije?
07.03.2026.•
6
Građani Srbije su bankama na kraju februara ove godine dugovali 1.973 milijarde dinara. To je 20 odsto više nego godinu dana pre, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
SAD izdale licencu o poslovanju sa državnom kompanijom Venecuele za iskopavanje zlata
06.03.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države (SAD) izdale su danas licencu kojom se odobrava poslovanje sa venecuelanskom kompanijom za eksploataciju zlata "Minerven".
Ruski zvaničnik: Uskoro ćemo početi da snabdevamo gasom druge zemlje umesto Evrope
06.03.2026.•
11
Rusija je spremna da, umesto Evropi, isporučuje gas prijateljskim zemljama posvećenim dugoročnim i konstruktivnim odnosima, izjavio je danas zamenik premijera te zemlje Aleksandar Novak.
Vlada usvojila nacrt Zakona o trgovačkim praksama
06.03.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je nacrt Zakona o trgovačkim praksama, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Šef Međunarodne agencije za energiju: Na tržištima ima mnogo nafte, poremećaji privremeni
06.03.2026.•
0
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol izjavio je da "na tržištima ima mnogo nafte usled ogromnog viška".
Poreska uprava: Rešenja o doprinosima poljoprivrednicima stižu poštom na kućnu adresu
06.03.2026.•
0
Poreska uprava Srbije saopštila je da je završila godišnji obračun po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2026. godinu poljoprivrednicima i da će rešenja biti poslata poštom.
Vučić: Gorivo bi moralo da poskupi za 15 do 20 dinara
06.03.2026.•
71
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će gorivo u Srbiji danas poskupeti za najviše tri dinara, ali da bi realno trebalo da bude skuplje za 15 do 20 dinara.
Ministarka trgovine: Veliki trgovci već podigli rabate, pratimo cene
06.03.2026.•
6
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da su uočili da su veliki trgovci vratili "of rabate" na nivoe od pre 1. septembra.
Cene sirove nafte zabeležile najveći nedeljni skok od 2022. godine, čekaju se nove cene goriva
06.03.2026.•
5
Cena sirove nafte tipa WTI porasla je jutros iznad 81 dolara po barelu, a tipa Brent na 85 dolara.
Direktorka MMF: Skok cene nafte od 10 odsto bi podigao globalnu inflaciju
06.03.2026.•
1
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva izjavila je da bi rast cena nafte od 10 odsto, koji bi potrajao godinu dana, povećao globalnu inflaciju za oko 0,4 procentna poena.
Bogatom Beogradu sve što treba
06.03.2026.•
45
Krajem prošle i početkom tekuće godine prilično su narasle plate u Srbiji, pa je prosek neto zarade za čitavu republiku dostigao 124.000 dinara, odnosno 1.043 evra.
Janaf: MOL ne traži energetsku sigurnost nego profit od ruske nafte
05.03.2026.•
7
Kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da pruža usluge transporta sirove nafte svim korisnicima pod jednakim uslovima, pa shodno tome snabdevanje sirovom naftom Slovačke i Mađarske nije ugroženo.
Komentari 3
Babić
Anonimus
zato
Ford model T je pre 100 godina koštao kao 500 grama zlata, i od tada uvek običan auto košta kao 500 grama zlata.
Ukidanjem zlatnog standarda novac je izgubio kredibilitet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar