Zašto raste cena zlata?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

10.02.2026.

13:00 > 12:41

Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.

Foto: Pixabay

Dolar i danas trpi posledice tadašnjih zbivanja, najvidljivije u neuspesima stabilizacije američke (i rezervne svetske) valute. Zelenbać i dalje neprekidno gubi na vrednosti.

Gubitak poverenja u dolar

Federalne rezerve, neka vrsta narodne banke SAD, tada su naštampale i širom sveta razaslale gomile dolara. Potražnja za rezervnom svetskom valutom od tih dana ne jenjava.

Nezabeležen rast cene zlata poslednje dve godine jasno pokazuje da finansijski investitori, posebno centralne banke, izbegavaju američku valutu.

Naravno da slabost najvažnije valute nije jedini razlog zašto je cena zlata vrtoglavo narasla – trenutno je oko 5.150, a pre dve godine jedva je dostizala 1.600 dolara za uncu.

Daleko najveći kupci su narodne banke, pre svega radi povećanja deviznih rezervi, u kojima udeo dolara kontinuirano opada i sada jedva da čini 55 odsto svih deviznih rezervi. Sa druge strane, udeo zlata raste.

Da u svetu gube poverenje u dolar, pa i u celokupan finansijski sistem, pokazuju i sve glasniji zahtevi u Nemačkoj da se 1.260 tona zlata nemačkih deviznih rezervi vrate iz SAD, gde se čuvaju.

Istovremeno je i Danska odlučila da prodajom američkih državnih obveznica vrednih 100 miliona dolara otpočne oslobađanje od američkih hartija od vrednosti. Istekao je i pedesetogodišnji ugovor po kome je Saudijska Arabija bila obavezna da naftu prodaje isključivo za dolare i sada je prodaje ponajviše za juane.

Razvoj Kine

Možda je po Amerikance neugodnije to što opada i upotreba dolara za međunarodna plaćanja. Još uvek se više od 60 odsto ovakvih aranžmana obavlja pomoću zelenbaća, ali je sve prisutnije plaćanje u lokalnim valutama. Takođe, i digitalne valute preuzimaju veću ulogu, posebno kineski digitalni juan, koji je preko platforme Embridž izgradio neku vrstu zamene za bankarski SVIFT.

Istovremeno i krive koje pokazuju rast cene zlata, odnosno pad kamata na desetogodišnje američke obveznice, počele su da se razilaze, a decenijama su, od ukidanja fiksne vezanosti dolara za zlato 1971. godine, izgledale istovetno, na čemu se i zasnivalo poverenje u američku valutu.

Nesporno, evidentne su promene u svetskim finansijama. U osnovi je nagli razvoj Kine, koja iz profita finansira istraživanja, školstvo, kulturu... SAD već dugo više uvoze nego što izvoze, a da javni dug ne bi bio prevelik, Amerikanci štampaju više dolara, čiji se znatan deo, preko statusa rezervne svetske valute, nađe širom globusa, van SAD. To je dugo omogućavalo da, uprkos višku novca, izbegnu inflaciju.

Preteći kolaps

No, 2008. je ubačeno toliko dolara da ni dan-danas potražnja izvan SAD za njima nije velika. Stoga se Tramp oslanja na revitalizaciju proizvodnje, dok je uvođenjem carina pokušao da Kini i Evropskoj uniji oduzme deo američkog tržišta. Podsetimo, Kina u trgovini sa SAD godišnje profitira i po 250 milijardi dolara, dok je evropski plus nešto skromniji.

Pad izvoza u SAD za 40 odsto Kina je lako nadoknadila na drugim tržištima, pri čemu je uspela da očuva godišnji privredni rast od pet odsto, naspram samo dva odsto rasta BDP-a u SAD.

Sa druge strane, zamena uvoza iz Kine robama iz trećih država pokazala se skupljom rabotom po Amerikance, baš kao što su i robe iz domaćih manufaktura skuplje od kineskih proizvoda. Tako je u SAD došlo do rasta cena, inflacije i bez preteranog štampanja dolara.

Ovakvu situaciju na finansijskom tržištu SAD mnogi vide kao korak ka pretećem kolapsu. Poznati finansijski stručnjak Adam Šif ukazuje na velike izglede da dođe i do berzanskog kraha. Procenjuje se da bi okidač za lom mogao biti eventualni krah akcija vodećih sedam tehnoloških lidera, kod kojih kapitalizacija premašuje dve, kod pojedinih i četiri, hiljade milijardi dolara.

Tehnološki lideri ranjivi

Međutim, njihovo poslovanje nije baš pohvalno. Tako Orakl ima dug od 110 milijardi dolara i planira da otpusti 25.000 radnika, dok poslovanje Nvidije umnogome zavisi od Orakla, najvećeg kupca grafičkih kartica. Međutim, kako je Orakl zapao u teškoće, mimo ranije prakse odlučuje da gotovo 40 odsto potrebnih grafičkih kartica, neobično značajnih za primenu veštačke inteligencije, nabavi ne od Nvidije, već od Gugla. Jesu nešto slabijih tehničkih mogućnosti, ali su upotrebljive za brojne jednostavnije primene i neuporedivo su jeftinije…

U sličnim nevoljama su i drugi tehnološki lideri, na osnovu čega se čuju procene da bi moglo doći do kolapsa berzanske vrednosti ovih gurua moderne ekonomije. Naravno, dolar ne bi mogao da izbegne posledice ovakvog loma.

Tramp je biznismen i spas traži u naporima da što više očuva i revitalizuje upotrebu dolara u finansijama izvan SAD. U tom smislu, čini se da političkim potezima pokušava da čvršće poveže ono što se kolokvijalnim jezikom naziva Zapad. Ukoliko bi uspeo da, makar i sasvim labavo, poveže ceo američki kontinent sa što većim delom Evrope, Japanom, Australijom i Filipinima, mnogo bi pomogao da dolar ostane moneta za plaćanje unutar ovog društva. U ostatku sveta verovatno bi prednost dali digitalnim lokalnim valutama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

SAD zlato

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.