Oslabljena EU (ni)je spremna za Donalda Trampa: Izazov za evropsku demokratiju i manjinske vlade
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću a najjače države Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, dočekuju ga s nestabilnim vladama i velikim ekonomskim i finansijskim problemima.
Foto: 021.rs
Donald Tramp je Evropljanima zapretio još pre ponovnog stupanja na dužnost, što će se zvanično dogoditi 20. januara. On će, rekao je, uvesti visoke carine na evropske proizvode, smanjiti američku pomoć Ukrajini i pokrenuti diskusiju oko načina na koji bi ubuduće trebalo da se finansira NATO.
S obzirom na predstojeće turbulencije, za 27 zemalja članica Evropske unije bi u toj situaciji bilo važno da demonstriraju jedinstvo i govore istim jezikom. Ali, stvarnost je drugačija: kada se Tramp bude vratio u Belu kuću, Nemačka i Francuska će ga dočekati s nestabilnim vladama, piše DW (Dojče vele)
Za te dve zemlje često kažu da su "motor Evropske unije" - radi se o članicama Unije s najvećom populacijom i najvećim nacionalnim ekonomijama u EU.
Manjinske vlade
U Nemačkoj se aktuelna vlada saveznog kancelara Olafa Šolca sastoji od Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. To je manjinske vlada i ona više nema većinu u Bundestagu. Prevremeni izbori održavaju se 23. februara i tek nakon njih bi, kako se očekuje, ponovo mogla da se uspostavi politička stabilnost.
Sudeći po aktuelnim anketama, nijedna stranka na izborima neće osvojiti apsolutnu većinu i zato je izgledno da će nakon izbora započeti pregovori o formiranju vladajuće koalicije. Sve u svemu, može se reći da će, nakon što Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnosti, proći najmanje dva meseca pre nego što Nemačka dobije novu vladu.
U Francuskoj će faza nestabilnosti potrajati i duže: u skladu s Ustavom, novi izbori mogu da se održe najranije u julu 2025, a do tada dinamiku političkih zbivanja "diktiraju" rezultati poslednjih izbora iz jula 2024. Na njima se nije iskristalisala jasna većinska opcija - tri politička bloka otprilike su podjednako snažna, što otežava formiranje stabilne vlade. To su desno-populističko „Nacionalno okupljanje“, levičarski savez „Novi narodni front“, a u centru stranka predsednika Emanuela Makrona „Zajedno za Republiku“ s njezinim saveznicima.
"Situacija je veoma nestabilna. U parlamentu niko nema većinu, a tri bloka ne žele da sarađuju", kaže za Kler Demesmej, politikološkinja iz Pariza.
U Nemačkoj bi u takvoj situaciji pokušali da sklope nekakvu koaliciju, kaže Demesmej, "ali u Francuskoj nema kulture kompromisa. Politička kultura Francuske izrazito je konfrontativna. Zbog toga je teško pronaći vladajuću većinu", naglasila je ona.
Svađa oko novca
Konzervativni premijer Mišel Barnije nedavno je u parlamentu u Parizu pokušao da "progura" nacrt budžeta. Neuspešno. Njegova vlada zbog toga je pala. Bilo je to 4. decembra, nakon što mu je u parlamentu izglasano nepoverenje. Predsednik Makron je onda već 13. decembra za novog premijera imenovao centristu Fransoa Bajrua i dao mu mandat za formiranje nove vlade.
I u Nemačkoj se vlada raspala zbog svađe oko budžeta. I tako su dve najveće zemlje Evropske unije u novu godinu ušle bez usvojenog budžeta za 2025.
"Ono što dodatno zaoštrava situaciju jeste do što po pitanju državnih finansija dve najveće nacionalne ekonomije u EU vode kompletno suprotan kurs", kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING-Banke za područje evrozone.
Francuska ima visok dug i morala bi da štedi, a Nemačka bi morala da troši više novca, na primer investiranjem u dotrajalu infrastrukturu, kaže Brezeski.
"Francuska bi morala da postane malo više kao Nemačka, a Nemačka bi morala da bude malo više kao Francuska", preporučuje ovaj ekonomista.
Dugovi i kočnica za dugove
Nakon Grčke i Italije, Francuska ima treći najveći državni dug među članicama evrozone. Nemačko zaduženje je nešto malo veće od gornje granice koju propisuje EU.
Velike su razlike i po pitanju državnih budžeta. U Nemačkoj se deficit kreće ispod gornje granice EU, a to je tri odsto BDP-a. Razlog za to je takozvana "kočnica zaduživanja", pravilo koje je zapisano i u nemačkom Ustavu i koje podrazumeva veoma stroge odredbe po pitanju novog zaduživanja.
Kritičari kočnice zaduživanja kažu da su ta pravila previše stroga i zato zahtevaju njihovo popuštanje. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina u idućem sazivu Bundestaga.
U Francuskoj, novi premijer Bajru bori se s istim problemima s kojima se borio i njegov prethodnik Barnije. On je, naime, hteo da uštedi oko 60 milijardi evra svojevrsnim miksom povećanja poreskih stopa i smanjenjem državnih izdataka. Sve to zato što Francuska muku muči s velikom rupom u budžetu.
Krajem 2024. ta rupa je, po nekim prognozama, dosegla šest odsto BDP-a. To je dva puta više od dozvoljene gornje granice koju propisuje EU.
Francuskoj zbog prekoračenja pravila o deficitu preti kazna i u toku je odgovarajući postupak nadležnih institucija EU. Pojednostavljeno rečeno, Francuska sada mora redovno da informiše Evropsku komisiju o tome kako namerava da "popuni" rupu u budžetu.
Bajroova dilema je sledeća: On mora da štedi kako bi Francuska opet bila u stanju da poštuje pravila EU, ali da bi kroz parlament mogao da "progura" budžet u koji su integrisane i mere štednje, potrebna mu je vlada sa solidnom većinom. A takve vlade neće biti – barem do leta 2025.
"To je kvadratura kruga", smatra politikološkinja Kler Demesmej.
Reakcija finansijskih tržišta na ta zbivanja bila je jasna: Francuska je "kažnjena". Naime, u međuvremenu je porasla premija rizika koju Pariz plaća za svoje državne dugove. I to je porasla na najviši nivo od dužničke krize 2010. koja je evrozonu dovela na ivicu kolapsa.
Premija rizika, pojednostavljeno govoreći, održava mišljenje koje kreditori imaju o nekoj zemlji, odnosno o njenoj sposobnosti da na vreme vrati svoje dugove. Francuska se po tom pitanju u poslednje vreme kotirala lošije od Grčke, zemlje koja je do pre samo nekoliko godina bila najveća financijska briga Evropske unije.
Kreditni rejting
Sredinom decembra usledio je novi udarac: agencija Mudis snizila je kreditni rejting Francuske, što znali da su za Francusku novi dugovi (tj. krediti) postali skuplji. Francuska "politička fragmentacija", naveo je tada Mudis, slabi budžetsku situaciju u toj zemlji i sprečava da se usvoje sveobuhvatne reforme, s ciljem smanjenja velikog deficita.
Problema ima i u francuskoj privredi. Za prošlu godinu Centralna banka prognozirala je rast BDP-a od 1,1 odsto. Za 2025. morala je da snizi svoju prognozu na 0,9 procenata - što je obrazložila "porastom nesigurnosti" u i izvan Francuske.
U Nemačkoj bi bili srećni kada bi im privreda rasla čak i po takvim stopama. Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, za prošlu godinu je prognozirala pad BPD-a za 0,2 odsto. To bi značilo da su iza Nemačke već dve uzastopne godine koje provodi u recesiji.
Nisu mnogo bilje ni prognoze za 2025. Mršavi plus od 0,2 odsto – to je ono što prognozira Bundesbanka. Drugim rečima: nemačka privreda stagnira. A najveći faktor nesigurnosti je „mogući globalni rast protekcionizma“, smatraju u Bundesbanci.
(Ne)slobodna trgovina
Iz nemačkog ugla, nekakvo malo olakšanje za sadašnju situaciju moglo bi da donese sklapanje novog sporazuma o slobodnoj trgovini – na primer između Evropske unije i južnoameričkih zemalja Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja.
Takozvani "Merkosur - sporazum" značio bi kreiranje najveće zone slobodne trgovine u svetu, sa oko 700 miliona ljudi.
Evropska komisija je u decembru prošle godine okončala pregovore po tom pitanju, ali je za sada nejasno kada će (i da li će) zemlje-članice da ratifikuju taj sporazum.
Jasno je samo da Francuska i Nemačka nemaju isti stav ni po pitanju Merkosura. Francuska je naime već jasno signalizirala da se protivi sveobuhvatnom sporazumu oko slobodne trgovine.
"Pitanje trgovine je klasično pitanje oko kojeg se spore Nemačka i Francuska. U Francuskoj generalno mnogo više kritikuju velike trgovinske sporazume nego u Njemačkoj. To stvara osećaj da se budućnost zemlje više ne drži u rukama, a to je politički opasno", kaže politikološkinja Demesmej.
Pročitaj još
Kako s Trampom?
Manjak jedinstva mogao bi da postane problem i nakon što Donald Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnost u SAD. Već tokom njegovog prvog mandata (2017-2020) sticao se utisak da Evropljani samo reaguju na njegove poteze. Kao da nisu znali kako da se odnose s Trampovim brojnim novim najavama koje je tada "plasirao" preko Tvitera.
Evropljani danas doduše jesu bolje pripremljeni na Trampa nego pre osam godina, smatra glavni ekonomista ING-Banke Brzeski, ali on im savetuje da bi bilo dobro kada ne bi samo reagovali na ono šta Tramp radi: "Umesto toga trebalo bi da se pobrinu za unutrašnje tržište EU, odnosno da ulažu u svoju infrastrukturu i poguraju strukturne reforme".
Brzeski dodaje da je od ključnog značaja - bolja usklađenost partnera.
"Iz prošlosti znamo da kada dve najveće nacionalne ekonomije ne sarađuju i kada evropski projekt ne guraju napred - onda je napredak u Evropi veoma spor", zaključuje ekonomista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Predsednici Kine i SAD održali dva sata dug sastanak, Đinping upozorio Trampa na rizik od rata zbog Tajvana
14.05.2026.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Pekingu posle svečanog dočeka koji je Si priredio Trampu ispred Velikog hola naroda.
Tužioci traže da bivši predsednik Francuske Sarkozi ponovo ide u zatvor, sada na sedam godina
13.05.2026.•
3
Tužioci u Francuskoj traže da bivši predsednik Nikola Sarkozi ponovo ode u zatvor, sada na sedam godina, zbog sumnje da je Moamer el Gadafi tajno finansirao njegovu predsedničku kampanju iz 2007. godine.
Tramp stigao u Peking uz svečani doček i crveni tepih, dočekao ga potpredsednik Kine
13.05.2026.•
12
Američki predsednik Donald Tramp sleteo je u Peking, čime počinje njegova zvanična poseta Kini.
Više od 170 osoba uhapšeno tokom probe kamera za prepoznavanje lica u Londonu
13.05.2026.•
7
Londonska policija saopštila je danas da je tokom pilot-projekta korišćenja kamera za prepoznavanje lica u južnom delu Londona uhapšeno više od 170 osoba osumnjičenih za različita krivična dela.
Peter Mađar izabrao Italiju kao destinaciju za prvi zvanični put
13.05.2026.•
4
Mađar je izabrao Italiju kao prvu stanicu na svom putovanju u inostranstvo.
Evropska komisija predlaže sistem jedinstvene karte za putovanja vozom i veća prava putnika
13.05.2026.•
1
Evropska komisija je predstavila novi set predloga koji uvodi koncept "jedinstvene karte" za putovanja koja kombinuju usluge različitih železničkih kompanija.
FOTO: Tramp objavio mapu koja prikazuje Venecuelu kao 51. američku državu
13.05.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži Truth Social vizuelni sadržaj u formi mape koja prikazuje Venecuelu kao deo SAD, uz natpis "51. država" ("51st State").
Trampova "Zlatna kupola" će koštati bar 1,2 biliona dolara
13.05.2026.•
2
Predloženi sistem protivraketne odbrane američkog predsednika Donalda Trampa, poznat kao "Zlatna kupola za Ameriku", mogao bi da košta čak 1,2 biliona dolara tokom narednih 20 godina.
Sud pravde EU: Meta i druge platforme moraju da plaćaju medijima za korišćenje vesti
13.05.2026.•
1
Sud pravde EU presudio je da države članice mogu da uvedu obavezu "pravične naknade" za izdavače kada digitalne platforme koriste njihove novinske sadržaje.
Radnik Luvra uhapšen zbog opsežne prevare sa ulaznicama
13.05.2026.•
2
Jedan zaposleni u muzeju Luvr u Parizu priveden je i izveden pred istražnog sudiju zbog sumnje da je povezan sa širokom mrežom prevare u prodaji ulaznica, u okviru istrage koja je obuhvatila više osoba.
Crnogorska opština Zeta "otpriznala" Kosovo
13.05.2026.•
9
Skupština Opštine Zeta, na rubu Podgorice, izglasala je "Deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji te opštine".
SAD do sada na rat protiv Irana potrošile 29 milijardi dolara
13.05.2026.•
0
Rat protiv Irana koštao je Sjedinjene Američke Države do sada 29 milijardi dolara, što je za oko četiri milijarde više nego što je procenjeno krajem prošlog meseca.
Predsednik Crne Gore: NATO bombardovanje bilo posledica iracionalnog odlučivanja lidera SRJ
12.05.2026.•
33
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović smatra da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bilo posledica "veoma lošeg i iracionalnog odlučivanja" tadašnjih lidera SRJ.
Sastanak Si Đipinga i Donalda Trampa ove nedelje u Kini
12.05.2026.•
1
Peking je u poslednjem trenutku potvrdio posetu američkog predsednika Kini.
Dodik preti otcepljenjem Srpske, Savet bezbednosti UN raspravlja o BiH, Rusi osporavaju legitimitet Šmita
12.05.2026.•
14
Ukoliko Kristijan Šmit nametne zakon o državnoj imovini, isti čas biće doneta odluka o nezavisnosti Republike Srpske, rekao je danas predsednik SNSD-a Milorad Dodik.
Jako nevreme pogodilo Zagreb, povređene tri osobe
12.05.2026.•
0
Tri osobe su povređene u nevremenu koje je danas zahvatilo Zagreb.
Tri podsekretarke u britanskim ministarstvima podnele ostavke
12.05.2026.•
1
Tri podsekretarke u ministarstvima britanske vlade podnele su ostavke na svoje funkcije nakon loših rezultata Laburističke partije na nedavnim lokalnim izborima, piše britanski list Gardijan (The Guardian).
Mađarska nova vlada najavljuje uvođenje evra do 2030.
12.05.2026.•
3
Kako bi popravilo narušene odnose s Briselom, novo mađarsko rukovodstvo želi da zemlja do kraja decenije uvede evro. Međutim, uz slabu privredu i kratke rokove, stručnjaci upozoravaju da će put biti težak.
Francuska uvodi pojačani karantin za kontaktne slučajeve hantavirusa
12.05.2026.•
2
Francuske vlasti počele su da sprovode pojačani bolnički karantin za osobe identifikovane kao kontakti slučajeva hantavirusa.
Indijski premijer pozvao građane da godinu dana ne kupuju zlatni nakit
12.05.2026.•
11
Indijski premijer Narendra Modi pozvao je građane Indije da godinu dana ne kupuju zlatni nakit, kako bi se zaštitio trgovinski bilans zemlje koji je ugrožen zbog poskupljenja uvoza nafte usled rata sa Iranom.
Bila na kruzeru na kom se pojavio hantavirus: Crnogorska državljanka u karantinu u Holandiji
12.05.2026.•
0
Crnogorska državljanka, članica posade kruzera MV Hondius na kom se pojavio hantavirus, trenutno se nalazi u karantinu u Holandiji, nakon što su sa broda evakuisani putnici i sprovedene pojačane zdravstvene kontrole.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar