In media res(et): Ima li spasa za medijsku scenu u Srbiji?
Kao posledica nepostojanja funkcionalnog medijskog sistema nastaje divlje informisanje preko društvenih mreža u kojima korisnici plivaju između tačnih i netačnih informacija.
Foto: 021.rs
O slobodnim medijima odavno se razgovara, a zvaničnici država se od nastanka štampe i medijske profesije staraju o tome kako će je kontrolisati.
Kada su Srpska napredna stranka i nekolicina stranaka iz opozicije potpisala Sporazum o izbornim uslovima, jedna od tačaka je bila i otvorenost medija i javnih servisa ka debati, a ovi uslovi se ponavljaju već godinama unazad.
Gavrilović: Posledica medijskog cepanja može biti i društveno cepanje
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže za 021.rs da je jedan od glavnih osnova otvaranja medija ka debati rešavanje pitanja uloge RTS-a kao javnog medijskog servisa.
"Ako pogledate analize javnog servisa, on je za razliku od privatnih televizija povučen, samoisključiv i on pokušava da bude nevidljiv. Ono što je još jako bitno je i regulacija medija, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Da mi imamo drugačiji medijski servis i drugačiji REM - i medijska scena bi bila drugačija", navodi Gavrilović.
On dodaje kako je kroz istraživanja još utvrđeno i da građani prelaze od informisanja ka samoinformisanju, a uticaj društvenih mreža posebno raste među mlađim generacijama.
"Mlađi i obrazovaniji idu ka društvenim mrežama, a tu ima i proverenih i neproverenih informacija i mislim da je u stvari to neko 'divlje' informisanje reakcija na činjenicu da mi nemamo funkcionalni medijski informativni sistem, za šta odgovornost snose REM i RTS", kaže Gavrilović.
Nedavno je BIRODI napravio analizu Izveštaja REM-a o izveštavanju monitorisanih pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje koji je, između ostalog, otkrio da je sama metodologija kojom je REM radio monitoring suprotna od one na koju su se pozivali kada su je pravili.
"REM je napravio metodologiju koja je u principu sakrila ključnog aktera ove izborne kampanje, a to je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Naime, on je bio dominantan akter čak i po njihovim podacima, ali oni to u obrazloženju i analizi nisu elaborirali. Ono što smo još u analizi otkrili jeste da su mediji bili dominantno pozitivni ka akterima na vlasti, ali i da su opoziciji dali mogućnost da sebe predstave, odnosno da budu pozitivno predstavljeni, ali su i dalje nesrazmerno malo vremena dobili i u ovakvim emisijama", smatra Gavrilović.
On dodaje kako ni za vreme izbora publika nije imala nikakvu debatu, a posebno ne na nivou predsedničkih izbora.
"Mi nismo imali sučeljavanje kandidata i ono što su mediji trebali da urade u izbornom procesu, pre svega mislim na medije sa nacionalnom frekvencijom, čiji zadatak jeste da pitaju, da analiziraju, da propituju i podsećaju kandidate izborne liste, a oni prosto nisu to radili. Posle izbora se situacija vratila na staro", kaže Gavrilović.
Komentarišući odluku REM-a da obnovi dozvole za emitovanje na nacionalnim frekvencijama emiterima koji su ovu dozvolu već imali, Gavrilović smatra da su ti mediji u stvari nagrađeni za lojalnost Aleksandru Vučiću.
"Ono što mi vidimo iz naših monitoringa koje radimo već deset godina, a pre svega mislim od 2016. godine kada je počela da se uspostavlja situacija koju danas imamo jeste da one televizije koje su bile lojalne Aleksandru Vučiću kao glavnoj političkoj figuri da su one koje su ponovo dobile nacionalnu frekvenciju. Tu se prosto ništa ne menja i ti mediji su u stvari nagrađeni za lojalnost", dodaje on.
Naglašava da u Srbiji, prema istraživanjima, postoji asimetrična konfederacija dva medijska prostora – jedan koji se vezuje za korisnike usluga MTS-a kao kablovskog operatera, a druge SBB-a.
"Kablovski operater MTS pokriva šire i veće područje nego što to pokriva SBB. Ova podela uzrokuje stvaranje paralelnih stvarnosti koje utiču na društveni i politički život u Srbiji. Iz naših israživanja zaključujemo da su ovo dva različita medijska prostora gde neretko imate i različita viđenja o istim događajima. Kao posledica medijskog cepanja može doći i do društvenog cepanja", kaže Gavrilović.
Lazović: Kada nešto poredite sa nulom, sve je beskonačno veće
Narodni poslanik pokreta Ne davimo Beogra Radomir Lazović za 021.rs kaže da su javni servisi tokom izborne kampanje bili mnogo otvoreniji u odnosu na sada ili ranije.
"Ukoliko poredite sa nulom nešto, sve je beskonačno veće. Javni servisi su sada potpuno zatvoreni za kritiku vlasti ili uopšte društvenih pojava koje izazivaju potezi vlade ili odluke vlasti. Srpska napedna stranka se uvek trudi da rok izborne kampanje ostavi minimalni kako bi prostor koji opozicione partije dobijaju u medijima i koji je zakonski definisan i garantovan bio što manji", kaže Lazović.
On naglašava kako bi medije mogao da podeli na tri nivoa – na one koji odgovorno i profesionalno rade svoj posao, na one koji su kontrolisane od strane vlasti i na one koji su zloupotrebljeni od strane vlasti.
"Mediji koji su kontrolisani od strane vlasti oni zapravo ignorišu opoziciju, dok ovi koji su zloupotrebljeni ne ignorišu opoziciju nego vrše direktne napade, blaćenja i uništavanje života ljudi sa kojima se vlast ne slaže. Tako je u skladu sa ovom podelom bilo i za vreme kampanje, s tim što su oni koji inače ignorišu opoziciju im pružili neki prostor u svojim medijima. Oni koji su zloupotrebljeni, poput Pinka, Informera, Kurira, Hepija i ostalih su bili još žešći napadači na bilo koju reč koja je kritika rada vlade", ističe Lazović.
Pročitaj još
Pluralizam mišljenja i ideja kao nepostojeći ideal na medijskoj sceni
Radomir Lazović naglašava kako ne misli da svi mediji treba da rade isto, nego da je sasvim normalno da postoje različiti uglovi iz kojih dolaze neke vesti, kritike ili analize.
"Potrebno je da se čuju svi glasovi u jednom društvu ili što veći broj kako bi se obezbedio jedan pluralizam mišljenja i ideja i mislim da bi svako društvo trebalo tome da teži. Međutim, naše društvo teži da se taj pluralizam zapravo ukine i da se isključivo čuju stavovi vlasti, a opozicija tu nema šta da traži", kaže Lazović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je ranije za 021.rs rekao kako se većina medija danas u Srbiji ponašaju kao "desperadosi" sa Divljeg zapada, a da oni nisu klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje sa obračun sa neistomišljenicima.
"Mi ovde imamo scenu gde se 80-90 odsto medija koji su pod manjom ili većom kontrolom vlasti ponašaju kao 'desperadosi' za Divljeg zapada koji su u najvećem broju revolveraški mediji koji ne paze ni na šta. Uništavaju medijsku scenu i ono krhko javno mnjenje koje je ovde nekako stvoreno posle 2000. godine. Mi još uvek nemamo u pravom smislu reči javnost, ne raspravljamo o mnogim stvarima nego se te stvari banalizuju zahvaljujući svim tim vučićevićevima, sarapama, marićima... To nisu samo klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje u rukama te vlasti za obračun sa neistomišljenicima", rekao je Bodrožić.
Radomir Lazović smatra da bi za otvaranje medija u slobodnom društvu trebali da budu odgovorni oni koji vrše vodeće funkcije u određenim medijima, ali da to nije slučaj i sa Srbijom i da se, kako kaže, boji da je naše društvo ipak oteto od strane vlasti.
"Ne bi SNS trebalo da bude odgovoran za ponašanje RTS-a, već bi ono samo trebalo da ima svoje nezavisno uredništvo koje jednostavno sprovodi zakon, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Jedine promene u ovom društvu u ovom trenutku vidim ukoliko postoji veliki pritisak građana i jasnosti da se oni ostvare. Što se tiče medija, čini mi se da je to dosta dobro preoteto od strane SNS-a i ne vidim neke pomake u tom smislu", zaključuje Lazović.
Zoran Gavrilović dodaje i da bi prvi zadatak nove skupštine trebalo da bude da osnuje odbor koji bi se bavio medijskom situacijom u Srbiji.
"Ovo je trend koji traje već deset godina, bez naznake da će se išta promeniti ukoliko parlament ne počne da obavlja svoju ulogu. Jer su to u stvaru stubovi - parlament, javnost i vladavina prava. Kada imate ličnu vlast koja je sve to suspendovala onda ovo o čemu mi pričamo o dijalogu i razgovoru to je sve dovedeno u pitanje", zaključuje Gavrilović.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Više od 50.000 prijava iz dijaspore za glasanje na izborima na Kosovu za samo šest dana
11.05.2026.•
0
Portparol Centralne izborne komisije Kosova Valjmir Eljezi saopštio je da se za šest dana više od 50.000 građana iz dijaspore prijavilo da želi da glasa na izborima za kosovski parlament koji su raspisani za 7. jun.
Kamere u zgradama: Gde je granica između bezbednosti i privatnosti?
11.05.2026.•
1
Razlozi za postavljanje video-nadzora su praktične prirode, od zaštite zajedničke imovine koju stanari plaćaju iz sopstvenog džepa, do sprečavanja vandalizma.
DRI: Crvenom krstu uskraćeno 5,5 milijardi dinara od igara na sreću tokom 11 godina
11.05.2026.•
3
Umesto 8,87 milijardi dinara, koliko je Crvenom krstu Srbije po zakonu sledovalo iz državne kase, a od naplaćenih naknada za posebne igre na sreću tokom 11 godina, uplaćeno mu je samo 3,38 milijardi dinara.
Autonomni ženski centar traži preispitivanje izmene porodičnog zakona
11.05.2026.•
0
Autonomni ženski centar (AŠC) ponovio je apel Radnoj grupi da preispita pojedina rešenja izmena Porodičnog zakona koja mogu imati ozbiljne posledice po bezbednost dece i žrtava nasilja u porodici.
Šekularac: Srbija nastavlja pregovore sa EU o ubrzanju graničnih procedura
11.05.2026.•
1
Predstavnik Ministarstva građevinarstva Ranko Šekularac rekao je da će Srbija nastaviti razgovore sa EU o ubrzanju graničnih procedura.
Sutra sednica Skupštine Srbije, pred poslanicima izmene izbornih zakona
11.05.2026.•
1
Poslanici Skupštine Srbije sutra će početi treću sednicu redovnog prolećnog zasedanja za koju su predložene četiri tačke dnevnog reda.
Obrt u slučaju Fakulteta srpskih studija: Predlog da ima zajednički program sa Filozofskim u Nišu
11.05.2026.•
1
Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije promeniće rešenje kojim je izmenjena radna dozvola niškog Filozofskog fakulteta i odložiti njegovo pravno dejstvo do 1. oktobra.
Kandidat za ministra saobraćaja Mađarske: "Otvaramo skrivene arhive o železničkoj pruzi Budimpešta - Beograd"
11.05.2026.•
19
Kandidat za ministra saobraćaja i investicija David Vitezi je naveo da se u poslednjoj deceniji prečesto pojavljivala sumnja na zloupotrebe i preplaćene projekte.
Nestalo 4.000 pacijenata za šest dana: Šta se dogodilo sa listama čekanja?
11.05.2026.•
15
Posle naglog pada početkom februara, usledila je stagnacija broja ljudi na listama čekanja za zdravstvene preglede.
Zlato u čarapama, satovi, kolekcija poštanskih markica i novac: Šta je sve pokušano da se uveze u zemlju
11.05.2026.•
0
Carinski službenici su tokom proteklog vikenda sprečili nekoliko pokušaja krijumčarenja i zaplenili neprijavljenu robu i novac ukupne vrednosti od gotovo 40.000 evra.
MUP upozorava na novu prevaru na aplikaciji "WhatsApp"
11.05.2026.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je građane na pojavu novog modaliteta internet prevara putem platforme "WhatsApp".
RSE: Novi državni poslovi firmi Zvonka Veselinovića u Srbiji
11.05.2026.•
11
U neposrednoj blizini Sjenice, gde treba da prođe autoput, državne dozvole su u protekle dve godine dobila dva kamenoloma u većinskom vlasništvu firmi Zvonka Veselinovića.
Potpisan ugovor o učešću SAD na izložbi Ekspo 2027
11.05.2026.•
0
Podsekretarka za javnu diplomatiju Stejt departmenta Sara Rodžers napisala je na mreži Iks da je upravo potpisala ugovor o učešću SAD na specijalizovanoj izložbi Ekspo koja se u Beogradu održava idućeg leta.
Kako glasati iz inostranstva tokom letovanja: Šta građani Srbije treba da znaju
11.05.2026.•
13
S obzirom na sezonu odmora i moguće letnje izbore, mnogi građani pitaju se kako da se prijave za glasanje u inostranstvu i koje rokove moraju da ispoštuju.
Postavljen novi načelnik Policijske uprave Čačak
11.05.2026.•
0
Rešenjem direktora policije za načelnika Policijske uprave Čačak postavljen je potpukovnik policije Vladan Gojković, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Legija tražio da ga premeste u zatvor sa blažim merama: "Ako mu vlast to ispuni, onda ona slavi ubice"
11.05.2026.•
19
Čeka se nova odluka o tome da li će Milorad Ulemek Legija nastaviti da kaznu služi u najstrožem delu zatvora u Zabeli ili bi mogao biti premešten u ustanovu sa blažim režimom, što bi mu donelo brojne pogodnosti.
Ivica Ivković ponovo postavljen za načelnika Uprave policije
11.05.2026.•
1
Pukovnik policije Ivica Ivković postavljen je za načelnika Uprave policije.
Starović: Srbija se zalaže za fazno pristupanje EU
11.05.2026.•
26
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je u Nikoziji da se Srbija zalaže za fazno pristupanje EU, uz ocenu da to ne predstavlja zamenu za punopravno članstvo, već je "most koji vodi tom cilju".
Državljanin Srbije uhapšen zbog prevare sa zemljištem u Prištini vredne 1,5 miliona evra
11.05.2026.•
2
Kosovska policija uhapsila je državljanina Srbije zbog sumnje da je s još četiri osobe falsifikovao dokumenta i prevarom prodao zemljište u Prištini za više od 1,5 miliona evra.
.jpg "Odbor za pravosuđe usvojio predloge Petrašinovića o izmenama izbornih zakona")
Odbor za pravosuđe usvojio predloge Petrašinovića o izmenama izbornih zakona
11.05.2026.•
1
Odbor Skupštione Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu usvojio je danas predloge izmena izbornih zakona koje je predložio narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović.
Komentari 1
Konstrakta
Ovde smo konstatovali situaciju koja je svima poznata. Sta dalje? U kojim granicama je vasa zona komfora?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar