In media res(et): Ima li spasa za medijsku scenu u Srbiji?
Kao posledica nepostojanja funkcionalnog medijskog sistema nastaje divlje informisanje preko društvenih mreža u kojima korisnici plivaju između tačnih i netačnih informacija.
Foto: 021.rs
O slobodnim medijima odavno se razgovara, a zvaničnici država se od nastanka štampe i medijske profesije staraju o tome kako će je kontrolisati.
Kada su Srpska napredna stranka i nekolicina stranaka iz opozicije potpisala Sporazum o izbornim uslovima, jedna od tačaka je bila i otvorenost medija i javnih servisa ka debati, a ovi uslovi se ponavljaju već godinama unazad.
Gavrilović: Posledica medijskog cepanja može biti i društveno cepanje
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže za 021.rs da je jedan od glavnih osnova otvaranja medija ka debati rešavanje pitanja uloge RTS-a kao javnog medijskog servisa.
"Ako pogledate analize javnog servisa, on je za razliku od privatnih televizija povučen, samoisključiv i on pokušava da bude nevidljiv. Ono što je još jako bitno je i regulacija medija, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Da mi imamo drugačiji medijski servis i drugačiji REM - i medijska scena bi bila drugačija", navodi Gavrilović.
On dodaje kako je kroz istraživanja još utvrđeno i da građani prelaze od informisanja ka samoinformisanju, a uticaj društvenih mreža posebno raste među mlađim generacijama.
"Mlađi i obrazovaniji idu ka društvenim mrežama, a tu ima i proverenih i neproverenih informacija i mislim da je u stvari to neko 'divlje' informisanje reakcija na činjenicu da mi nemamo funkcionalni medijski informativni sistem, za šta odgovornost snose REM i RTS", kaže Gavrilović.
Nedavno je BIRODI napravio analizu Izveštaja REM-a o izveštavanju monitorisanih pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje koji je, između ostalog, otkrio da je sama metodologija kojom je REM radio monitoring suprotna od one na koju su se pozivali kada su je pravili.
"REM je napravio metodologiju koja je u principu sakrila ključnog aktera ove izborne kampanje, a to je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Naime, on je bio dominantan akter čak i po njihovim podacima, ali oni to u obrazloženju i analizi nisu elaborirali. Ono što smo još u analizi otkrili jeste da su mediji bili dominantno pozitivni ka akterima na vlasti, ali i da su opoziciji dali mogućnost da sebe predstave, odnosno da budu pozitivno predstavljeni, ali su i dalje nesrazmerno malo vremena dobili i u ovakvim emisijama", smatra Gavrilović.
On dodaje kako ni za vreme izbora publika nije imala nikakvu debatu, a posebno ne na nivou predsedničkih izbora.
"Mi nismo imali sučeljavanje kandidata i ono što su mediji trebali da urade u izbornom procesu, pre svega mislim na medije sa nacionalnom frekvencijom, čiji zadatak jeste da pitaju, da analiziraju, da propituju i podsećaju kandidate izborne liste, a oni prosto nisu to radili. Posle izbora se situacija vratila na staro", kaže Gavrilović.
Komentarišući odluku REM-a da obnovi dozvole za emitovanje na nacionalnim frekvencijama emiterima koji su ovu dozvolu već imali, Gavrilović smatra da su ti mediji u stvari nagrađeni za lojalnost Aleksandru Vučiću.
"Ono što mi vidimo iz naših monitoringa koje radimo već deset godina, a pre svega mislim od 2016. godine kada je počela da se uspostavlja situacija koju danas imamo jeste da one televizije koje su bile lojalne Aleksandru Vučiću kao glavnoj političkoj figuri da su one koje su ponovo dobile nacionalnu frekvenciju. Tu se prosto ništa ne menja i ti mediji su u stvari nagrađeni za lojalnost", dodaje on.
Naglašava da u Srbiji, prema istraživanjima, postoji asimetrična konfederacija dva medijska prostora – jedan koji se vezuje za korisnike usluga MTS-a kao kablovskog operatera, a druge SBB-a.
"Kablovski operater MTS pokriva šire i veće područje nego što to pokriva SBB. Ova podela uzrokuje stvaranje paralelnih stvarnosti koje utiču na društveni i politički život u Srbiji. Iz naših israživanja zaključujemo da su ovo dva različita medijska prostora gde neretko imate i različita viđenja o istim događajima. Kao posledica medijskog cepanja može doći i do društvenog cepanja", kaže Gavrilović.
Lazović: Kada nešto poredite sa nulom, sve je beskonačno veće
Narodni poslanik pokreta Ne davimo Beogra Radomir Lazović za 021.rs kaže da su javni servisi tokom izborne kampanje bili mnogo otvoreniji u odnosu na sada ili ranije.
"Ukoliko poredite sa nulom nešto, sve je beskonačno veće. Javni servisi su sada potpuno zatvoreni za kritiku vlasti ili uopšte društvenih pojava koje izazivaju potezi vlade ili odluke vlasti. Srpska napedna stranka se uvek trudi da rok izborne kampanje ostavi minimalni kako bi prostor koji opozicione partije dobijaju u medijima i koji je zakonski definisan i garantovan bio što manji", kaže Lazović.
On naglašava kako bi medije mogao da podeli na tri nivoa – na one koji odgovorno i profesionalno rade svoj posao, na one koji su kontrolisane od strane vlasti i na one koji su zloupotrebljeni od strane vlasti.
"Mediji koji su kontrolisani od strane vlasti oni zapravo ignorišu opoziciju, dok ovi koji su zloupotrebljeni ne ignorišu opoziciju nego vrše direktne napade, blaćenja i uništavanje života ljudi sa kojima se vlast ne slaže. Tako je u skladu sa ovom podelom bilo i za vreme kampanje, s tim što su oni koji inače ignorišu opoziciju im pružili neki prostor u svojim medijima. Oni koji su zloupotrebljeni, poput Pinka, Informera, Kurira, Hepija i ostalih su bili još žešći napadači na bilo koju reč koja je kritika rada vlade", ističe Lazović.
Pročitaj još
Pluralizam mišljenja i ideja kao nepostojeći ideal na medijskoj sceni
Radomir Lazović naglašava kako ne misli da svi mediji treba da rade isto, nego da je sasvim normalno da postoje različiti uglovi iz kojih dolaze neke vesti, kritike ili analize.
"Potrebno je da se čuju svi glasovi u jednom društvu ili što veći broj kako bi se obezbedio jedan pluralizam mišljenja i ideja i mislim da bi svako društvo trebalo tome da teži. Međutim, naše društvo teži da se taj pluralizam zapravo ukine i da se isključivo čuju stavovi vlasti, a opozicija tu nema šta da traži", kaže Lazović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je ranije za 021.rs rekao kako se većina medija danas u Srbiji ponašaju kao "desperadosi" sa Divljeg zapada, a da oni nisu klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje sa obračun sa neistomišljenicima.
"Mi ovde imamo scenu gde se 80-90 odsto medija koji su pod manjom ili većom kontrolom vlasti ponašaju kao 'desperadosi' za Divljeg zapada koji su u najvećem broju revolveraški mediji koji ne paze ni na šta. Uništavaju medijsku scenu i ono krhko javno mnjenje koje je ovde nekako stvoreno posle 2000. godine. Mi još uvek nemamo u pravom smislu reči javnost, ne raspravljamo o mnogim stvarima nego se te stvari banalizuju zahvaljujući svim tim vučićevićevima, sarapama, marićima... To nisu samo klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje u rukama te vlasti za obračun sa neistomišljenicima", rekao je Bodrožić.
Radomir Lazović smatra da bi za otvaranje medija u slobodnom društvu trebali da budu odgovorni oni koji vrše vodeće funkcije u određenim medijima, ali da to nije slučaj i sa Srbijom i da se, kako kaže, boji da je naše društvo ipak oteto od strane vlasti.
"Ne bi SNS trebalo da bude odgovoran za ponašanje RTS-a, već bi ono samo trebalo da ima svoje nezavisno uredništvo koje jednostavno sprovodi zakon, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Jedine promene u ovom društvu u ovom trenutku vidim ukoliko postoji veliki pritisak građana i jasnosti da se oni ostvare. Što se tiče medija, čini mi se da je to dosta dobro preoteto od strane SNS-a i ne vidim neke pomake u tom smislu", zaključuje Lazović.
Zoran Gavrilović dodaje i da bi prvi zadatak nove skupštine trebalo da bude da osnuje odbor koji bi se bavio medijskom situacijom u Srbiji.
"Ovo je trend koji traje već deset godina, bez naznake da će se išta promeniti ukoliko parlament ne počne da obavlja svoju ulogu. Jer su to u stvaru stubovi - parlament, javnost i vladavina prava. Kada imate ličnu vlast koja je sve to suspendovala onda ovo o čemu mi pričamo o dijalogu i razgovoru to je sve dovedeno u pitanje", zaključuje Gavrilović.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U ponoć počinje predizborna tišina
26.03.2026.•
6
Predizborna tišina, uoči predstojećih lokalnih izbora u deset mesta, 29. marta, koje će pratiti domaći i međunarodni posmatrači, počinje večeras u ponoć i trajaće do završetka glasanja.
Obilne padavine od petka do nedelje: "Za tri dana će pasti kiše koliko za mesec dana"
26.03.2026.•
2
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na obilne padavine od sutra do nedelje, uz prognozu da će u naredna 72 sata pasti od 30 do 60 milimetara kiše.
Srbija oružje nabavlja od svih po malo: Da li je to dobra strategija?
26.03.2026.•
9
U vreme kada se države u svetu više naoružavaju, to je počela da čini i Srbija pa su odlivi novca iz budžeta neprimereno visoki za zemlju koja obiluje siromaštvom i inače je u lošijoj ekonomskoj situaciji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ili se zna ili se ne zna
26.03.2026.•
19
Još jedan 021.rs kviz je tu za vas.
Kamioni čekaju pet sati na Batrovcima
26.03.2026.•
2
Na graničnim prelazima u Srbiji nema zadržavanja za automobile, dok kamioni čekaju do pet sati, saopštilo je preduzeće "Putevi Srbije".
Zaplenjeno oko 90 kilograma marihuane na prelazu Šid
26.03.2026.•
0
Granična policija uhapsila je D. A. (31) iz Ivanjice osumnjičenog za trgovinu drogom.
Uhapšen Kragujevčanin, zaplenjeno 13 kilograma narkotika
26.03.2026.•
1
Policija je u Kragujevcu zaplenila više od 13 kilograma narkotika i uhapsila jednog muškarca (56), saopštila je danas ta policijska uprava.
Četvoro uhapšeno zbog prevare preko mreže WhatsApp: Građani oštećeni za osam miliona dinara
26.03.2026.•
0
Policija je uhapsila četvoro osumnjičenih za onlajn prevaru, odnosno zloupotrebu platnih kartica putem društvene mreže "WhatsApp".
Transparentnost: SNS uložila 35 miliona dinara u kampanju za izbore, ostale stranke do milion
26.03.2026.•
12
Preliminarni izveštaji o troškovima predizborne kampanje za lokalne izbore u 10 mesta pokazuju da je SNS sa svog stalnog računa preneo ukupno 35,2 miliona dinara na račune za kampanju u pojedinim opštinama.
Policajka Katarina Petrović suspendovana zbog reči na promociji u Novom Sadu
26.03.2026.•
30
Policajka Katarina Petrović privremeno je danas ponovo udaljena sa posla iz Policijske uprave Valjevo po disciplinskoj prijavi.
Stojiljković: Lokalni izbori će biti neka vrsta testa šta je najbolja opcija za opoziciju
26.03.2026.•
3
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković ocenio je da su predstojeći lokalni izbori u 10 mesta neka vrsta testa šta je najbolja opcija za sve predstavnike društvene i političke opozicije.
U EU radi više od 3.000 data centara, Srbija ih ima 13
26.03.2026.•
1
Evropa želi da postane supersila u oblasti veštačke inteligencije i planira da znatno poveća broj data centara kako bi stigla globalne konkurente ali se susreće sa problemom ogromne potrošnje energije.
Američki desničari će posmatrati lokalne izbore u Srbiji, neki se već povezali sa vlašću
26.03.2026.•
16
Na skoro svakom mestu gde će se u nedelju glasati biće prisutno šestoro američkih državljana, u svojstvu posmatrača.
Izmenjeno radno vreme pojedinih graničnih prelaza sa Mađarskom
26.03.2026.•
1
Promenjeno je radno vreme graničnih prelaza Bački Vinogradi - Ašothalom, Bajmok - Bačalmaš i Rastina - Bačsentđerđ.
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak povećan za 5.000 dinara
26.03.2026.•
1
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak povećan je za oko 5.000 dinara, sa dosadašnjih 13.247 dinara na 18.000 dinara, i biće primenjen od 1. aprila.
Ni energetske zavisnosti, ni bezbednosti: Koliko Srbija uvozi nafte i gasa, i koliko sve to plaća?
26.03.2026.•
1
U svetu koji oblikuju kako klimatske promene, tako i geopolitička previranja koja izazivaju energetske krize, Srbija je već godinama ranjivi uvoznik fosilnih goriva, koji nema niti energetsku nezavisnost, niti bezbednost
Devojku u Nišu napao čopor pasa
26.03.2026.•
1
Čopor pasa napao je sinoć devojku od 20 godina u blizini bazena Čair u Nišu.
Bertelsmanov indeks transformacije kaže: Srbija je postala autokratija
26.03.2026.•
14
Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem.
Pokret "Kreni-promeni": SNS osnovao lažne organizacije za posmatranje izbora
26.03.2026.•
8
Pokret "Kreni-promeni" saopštio je da su se na lokalnim izborima u 10 opština pojavile, kako tvrde, lažne posmatračke organizacije povezane sa Srpskom naprednom strankom (SNS).
Trkaju li se Srbija i Hrvatska u naoružavanju: Vučić komentarisao tvrdnje da je u toku nadmetanje
26.03.2026.•
19
Aleksandar Vučić odbacio je ocenu Dojče velea o trci u naoružanju između Hrvatske i Srbije u osvrtu na najavu iz Hrvatske o kupovini PVO sistema od Izraela, kao odgovor na rakete koje je Srbija kupila od Kineza.
Miletić iz PSG-a: Srbiji je mesto u EU i NATO savezu, to je pitanje budućnosti zemlje
26.03.2026.•
9
Predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Petar Miletić izjavio je da je Srbiji mesto u EU i NATO savezu i da je to pitanje budućnosti, bezbednosti i razvoja zemlje.
Komentari 1
Konstrakta
Ovde smo konstatovali situaciju koja je svima poznata. Sta dalje? U kojim granicama je vasa zona komfora?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar