Zašto srpski poljoprivrednici protestuju iako su izdvajanja iz budžeta za njih rekordna?
Srbija poslednjih godina beleži rekordna izdvajanja za poljoprivredu, ali svi podaci ukazuju na to da se ovaj sektor suočava sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju sistemska i stručna rešenja, a ne privremene mere.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Iako je Srbija nekada važila za poljoprivrednu zemlju, zemlju seljaka i domaćina, to odavno nije tako, bar ne u toj meri, a negativan trend se nastavlja iz godine u godinu, piše Danas.
Ovo ne zvuči logično kada se uzme u obzir da je Srbija prošle godine imala rekordan budžet za poljoprivredu, koji je činio čak 7,5 odsto ukupnog državnog budžeta.
Poljoprivreda je i ove godine dobila izdašna izdvajanja, od 7,1 odsto budžeta, a ministar finansija Siniša Mali uporedio je ovaj budžet koji ukupno iznosi 147,5 milijardi dinara, sa onim u 2012. godini, koji je bio svega 40 milijardi dinara.
Kada se ove brojke uzmu u obzir, postavlja se pitanje kako nam pored tolikih izdvajanja poljoprivreda nazaduje. Stručnjaci za ovu oblast godinama naglašavaju da su nam potrebna sistemska rešenja i dugoročni plan za razvoj poljoprivrede umesto trenutnih rešenja i "gašenja požara".
Ipak, konkretnih rešenja još uvek nema, a požara je sve više. Trenutno, proizvođači mleka blokiraju ulice i prosipaju tone mleka zbog viškova na tržištu, obustava otkupa ili niskih otkupnih cena, ali i prekomernog i nekontrolisanog uvoza. Njima su se, međutim, priključili i drugi stočari, kao i proizvođači povrća.
To je samo jedan od gorućih problema za koji trenutno nema rešenja. Poljoprivrednici već godinama ukazuju na probleme sa raspodelom, kao i kašnjenjem isplate subvencija. Traže pomoć oko kredita, ukidanje akciza na gorivo, pomoć za saniranje posledica od suša. Dodatno, ukazuju na kartelsko ponašanje kompanija i bahatost trgovinskih lanaca i na brojne druge probleme.
Pročitaj još
Pored toga, sve veći neprijatelj poljoprivredne proizvodnje su i klimatske promene, pa je tako potrebno prebroditi mrazeve, oluje, grad i suše da bi se uopšte dobio proizvod. Dodatno, stočni fond je u prethodnom periodu oštetila i afrička kuga zbog koje su eutanazirane hiljade svinja.
Da bi se najbolje oslikalo u kom pravcu poljoprivreda u Srbiji ide, dovoljno je da se uporede podaci poslednja dva popisa.
U Srbiji je poslednji popis poljoprivrede urađen 2023. godine. Prema tim podacima, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je za 10 odsto u odnosu na 2018. godinu, sa kojom je Republički zavod za statistiku (RZS) poredio podatke.
Ono što zabrinjava jeste da je prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva 60 godina, a da tek svaki 11. nosilac gazdinstva ima manje od 40 godina.
Ti podaci dovoljno ukazuju na to da selo nije atraktivno za mlade ljude, a uz sve gore nabrojane probleme, čini se da će se taj trend nastaviti.
Kada je reč o stočnom fondu, u Srbiji je po poslednjem popisu bilo 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.439 živine i 1.261.323 košnice pčela.
U poređenju sa 2018. godinom, broj svinja u Srbiji opao je za 30,7 odsto, a u poređenju sa 2012. godinom kada je rađen prethodni popis, broj svinja manji je za 33 odsto. Gotovo sve kategorije beleže pad – broj koza smanjio se za 31,5 odsto od 2018. godine do poslednjeg popisa. Zatim broj goveda za 17,7 odsto, odnosno više od 20 odsto od 2012.
Pad od pet odsto u poređenju sa 2012. godinom zabeležen je i kod živine, a kod ovaca 5,4 odsto.
RZS je nedavno objavio i podatke o broju stoke za 2025. godinu. Tu vidimo da je broj goveda na dan 1. decembra 2025. godine iznosio 698.871, što znači da se broj goveda u odnosu na rezultate popisa iz 2023. smanjio za preko 26.000. Broj ovaca smanjio se za skoro 19.000, dok je broj živine opao za više od sedam miliona.
S druge strane, broj svinja u Srbiji porastao je u odnosu na rezultate popisa za preko 140.000, jer je njihov broj 1. decembra prošle godine iznosio 2.403.991.
Kada je reč o žitaricama, poslednji popis je pokazao da su kukuruz i pšenica činili čak 90 odsto posejanih useva.
Međutim i tu je prošla godina bila problematična. Iako je pšenica imala dobre prinose, otkupna cena je bila izuzetno niska, pa su proizvođači ponovo izvukli deblji kraj, jer neki nisu mogli da pokriju ni troškove proizvodnje. S druge strane, rod kukuruza je podbacio, pa je prinos bio za oko 13 odsto niži nego lane.
Kada je reč o voću i tu je većina kultura podbacila. Rod maline već godinama je nizak i svake godine pretrpi ogromne štete izazvane vremenskim neprilikama, a iako je cena prošle godine bila malo viša, mnogi malinari nisu mogli da zarade, jer nisu imali šta da prodaju.
Dakle, svakako jedan od najvećih problema kada je reč o žitaricama, voću i povrću čine klimatske promene. Mrazevi, grad i suše sve više utiču i desetkuju proizvodnju, a konkretnih rešenja nema.
Prema popisu, svega 13 odsto od ukupne površine povrtarskih kultura bilo je pod plastenicima. Pored toga, samo je 8,3 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta bilo navodnjavano. Takođe, protivgradna zaštita je nedovoljna i često neefikasna.
Međutim, protivgradni sistemi, kao i sistemi za navodnjavanje i sve ostalo što bi moglo da pomogne poljoprivrednicima u borbi protiv klimatskih promena, izuzetno je skupo.
Uz ovakve rezultate u gotovo svim granama poljoprivrede, malo proizvođača, posebno onih manjih, može da uloži novac u takve stvari, jer mnogi jedva pokrivaju i samu proizvodnju, a neki tvrde da posluju i sa gubicima.
Pored svih navedenih boljki, jedna od najvećih jeste nepoverenje velikog broja poljoprivrednika u državu i predstavnike vlasti.
Iako je u prethodnih nekoliko godina održan veliki broj sastanaka poljoprivrednih udruženja sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i drugim predstavnicima vlasti, malo je pronađenih rešenja.
Ministri su se smenjivali, a svaki je obećavao nešto što sledeći nisu ispunjavali. Poljoprivrednici su u više navrata izvozili traktore i blokirali ulice širom Srbije, ali osim privremenih rešenja ni to nije dalo previše rezultata.
Dakle, uprkos rekordnim izdvajanjima iz budžeta, podaci ukazuju da se srpska poljoprivreda suočava sa dubokim strukturnim problemima koji prevazilaze pitanje visine subvencija.
Proizvođači godinama upozoravaju na iste probleme, a poljoprivreda Srbije ostaje bez jasne dugoročne strategije, investicija u modernizaciju i obnovu stočnog fonda, kao i stvaranja uslova da selo postane privlačno mlađim generacijama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Reciklaža u modi: Vučićev plan za Srbiju do 2035. pun neostvarenih projekata iz plana "Srbija 2025"
11.03.2026.•
0
Neki od infrastrukturnih projekata o kojima je predsednik Aleksandar Vučić govorio tokom predstavljanja projekta "Srbija 2035" nisu novi - već su odavno obećani, ali se sa njihovom realizacijom kasnilo.
U tovaru kukuruza pokušao da krijumčari patike i električne cigarete
11.03.2026.•
0
Na graničnom prelazu Gostun sa Crnom Gorom sprečen je pokušaj krijumčarenja patika i elektronskih cigareta u tovaru merkantilnog kukuruza.
Supruga ministra nauke nova v. d. dekanica Medicinskog fakulteta u Beogradu
11.03.2026.•
1
Medicinski fakultet u Beogradu saopštio je da će, nakon ostavke vršioca dužnosti dekana te ustanove Nataše Milić, operativne dužnosti dekana obavljati prodekanica za poslediplomske studije Milena Todorović Balint.
VIDEO Skup studenata i profesora u Kosovskoj Mitrovici: "Zašto Beograd ćuti?"
11.03.2026.•
2
Grupa studenata i profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) okupila se ispred spomenika Knezu Lazaru povodom aktuelne situacije u toj visokoškolskoj ustanovi.
Srbija 37. u svetu po uvozu oružja: Od koga ga kupujemo?
11.03.2026.•
9
Srbija je u poslednjih pet godina bila 37. najveći uvoznik oružja na svetu, a najveći na Zapadnom Balkanu, pokazuju najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI).
VIDEO: Oteli muškarca i naterali ga da snimi i objavi video sa unapred pripremljenim tekstom
11.03.2026.•
1
Tri osobe uhapšene su u Beogradu zbog prinude.
Do sada sa Bliskog istoka u Srbiju evakuisano skoro 2.400 srpskih državljana
11.03.2026.•
0
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Damjan Jović izjavio je da je od početka američko-izraelskog sukoba sa Iranom evakuisano 2.377 državljana Srbije sa područja Bliskog istoka.
Izdato upozorenje na firmu koja preko Fejsbuka neovlašćeno nudi do 50.000 evra kredita
11.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije objavila je da je došla do informacija da se privredno društvo koje se na Fejsbuku oglašava pod imenom Imperial d.o.o. neovlašćeno bavi poslovima davanja kredita.
Poznata lokacija skupa naprednjaka u Beogradu pred lokalne izbore, a biće i jedan u Vranju
11.03.2026.•
7
Predizborni skup Srpske napredne stranke održaće se 21. marta u Beogradskoj areni.
Muškarac od 84 godine postavio bombu na vrata auto-servisa u Rakovici i detonirao je
11.03.2026.•
4
R. G. (84) uhapšen je zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija i izazivanja opšte opasnosti.
Izraelski teretni avioni više puta dolazili u Beograd, dok Srbija nastavlja izvoz naoružanja
11.03.2026.•
15
Od Tel Aviva, do Beograda, pa natrag u Tel Aviv, bila je putanja izraelskog teretnog aviona 5. marta, u vreme sukoba na Bliskom istoku.
Četiri beogradska Bodet sata u EU koštaju 7.155 evra, Beograd ih platio 42.000 evra
11.03.2026.•
9
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da su mehanizmi Beogradskog sata plaćeni pet miliona dinara, odnosno nešto više od 40.000 evra.
Marko Milošević: Moj deda Slobodan je razmišljao 1997. da više ne bude predsednik, ali mu okruženje nije dalo
11.03.2026.•
39
Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Skupštini Srbije Marko Milošević izjavio je da "zna pouzdano" da je njegov deda Slobodan Milošević "1997. razmišljao o tome da više ne bude predsednik".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
11.03.2026.•
15
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Srbija i zemlje regiona reagovale da ublaže skok cene nafte: Koje su mere i koliko je gorivo na pumpama?
11.03.2026.•
12
Stanje na tržištu nafte u fokusu je svetske javnosti posle eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Danas 20 godina od smrti Slobodana Miloševića
11.03.2026.•
7
Danas se navršava 20 godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i Savezne republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića, koji je 11. marta 2006. umro u Haškom tribunalu.
Jerinić tvrdi: Ulaganja u "Expo 2027" ne prelaze 1,3 milijarde evra
11.03.2026.•
2
Ukupan iznos svih aktivnosti koje se trenutno sprovode zbog pripreme "Expo 2027" u Beogradu ne prevazilazi previđeni obim od 1,3 milijarde evra.
Studenti za subotu najavili skupove u mestima gde će 29. marta biti lokalni izbori
11.03.2026.•
3
Studenti u blokadi najavili su da će u subotu, 14. marta organizovati mitinge u mestima u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta.
Danas predaja peticije da se posadi helikoptera koja je spasavala bebu podigne spomenik u Beogradu
11.03.2026.•
0
Pokret "Kreni-promeni" saopštio je da će danas, 11. marta predati peticiju sa više od 49.000 potpisa građana sa zahtevom za izgradnju spomen-obeležja posadi helikoptera i medicinskom timu nastradalim 13. marta 2015.
Profesor Milosavljević: Vučić bi u svakoj drugoj zemlji gde se poštuje Ustav već bio smenjen
11.03.2026.•
31
Profesor Ustavnog prava Bogoljub Milosavljević je izjavio da Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije krši Ustav kada u predizbornoj kampanji javno podržava jednu političku opciju.
"Masovnost 15. marta će dugo ostati trauma Vučiću": Gde je sada studentski pokret, a gde predsednik?
10.03.2026.•
34
Bliži se godišnjica protesta 15. marta, kada je na ulicama Beograda, na poziv studenata, bilo stotine hiljada ljudi, a režim je protiv njih koristio "zvučni top".
Komentari 27
Sociolog
Zoran
Senjackicoban
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar