Zašto srpski poljoprivrednici protestuju iako su izdvajanja iz budžeta za njih rekordna?

Autor: Danas (Vojislav Stojsavljević)

Info

16.02.2026.

15:38

Srbija poslednjih godina beleži rekordna izdvajanja za poljoprivredu, ali svi podaci ukazuju na to da se ovaj sektor suočava sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju sistemska i stručna rešenja, a ne privremene mere.

Zašto srpski poljoprivrednici protestuju iako su izdvajanja iz budžeta za njih rekordna?

Foto: 021.rs (Ilustracija)

Iako je Srbija nekada važila za poljoprivrednu zemlju, zemlju seljaka i domaćina, to odavno nije tako, bar ne u toj meri, a negativan trend se nastavlja iz godine u godinu, piše Danas.

Ovo ne zvuči logično kada se uzme u obzir da je Srbija prošle godine imala rekordan budžet za poljoprivredu, koji je činio čak 7,5 odsto ukupnog državnog budžeta.

Poljoprivreda je i ove godine dobila izdašna izdvajanja, od 7,1 odsto budžeta, a ministar finansija Siniša Mali uporedio je ovaj budžet koji ukupno iznosi 147,5 milijardi dinara, sa onim u 2012. godini, koji je bio svega 40 milijardi dinara.

Kada se ove brojke uzmu u obzir, postavlja se pitanje kako nam pored tolikih izdvajanja poljoprivreda nazaduje. Stručnjaci za ovu oblast godinama naglašavaju da su nam potrebna sistemska rešenja i dugoročni plan za razvoj poljoprivrede umesto trenutnih rešenja i "gašenja požara".

Ipak, konkretnih rešenja još uvek nema, a požara je sve više. Trenutno, proizvođači mleka blokiraju ulice i prosipaju tone mleka zbog viškova na tržištu, obustava otkupa ili niskih otkupnih cena, ali i prekomernog i nekontrolisanog uvoza. Njima su se, međutim, priključili i drugi stočari, kao i proizvođači povrća.

To je samo jedan od gorućih problema za koji trenutno nema rešenja. Poljoprivrednici već godinama ukazuju na probleme sa raspodelom, kao i kašnjenjem isplate subvencija. Traže pomoć oko kredita, ukidanje akciza na gorivo, pomoć za saniranje posledica od suša. Dodatno, ukazuju na kartelsko ponašanje kompanija i bahatost trgovinskih lanaca i na brojne druge probleme.

Pored toga, sve veći neprijatelj poljoprivredne proizvodnje su i klimatske promene, pa je tako potrebno prebroditi mrazeve, oluje, grad i suše da bi se uopšte dobio proizvod. Dodatno, stočni fond je u prethodnom periodu oštetila i afrička kuga zbog koje su eutanazirane hiljade svinja.

Da bi se najbolje oslikalo u kom pravcu poljoprivreda u Srbiji ide, dovoljno je da se uporede podaci poslednja dva popisa.

U Srbiji je poslednji popis poljoprivrede urađen 2023. godine. Prema tim podacima, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je za 10 odsto u odnosu na 2018. godinu, sa kojom je Republički zavod za statistiku (RZS) poredio podatke.

Ono što zabrinjava jeste da je prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva 60 godina, a da tek svaki 11. nosilac gazdinstva ima manje od 40 godina.

Ti podaci dovoljno ukazuju na to da selo nije atraktivno za mlade ljude, a uz sve gore nabrojane probleme, čini se da će se taj trend nastaviti.

Kada je reč o stočnom fondu, u Srbiji je po poslednjem popisu bilo 725.408 goveda, 2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.439 živine i 1.261.323 košnice pčela.

U poređenju sa 2018. godinom, broj svinja u Srbiji opao je za 30,7 odsto, a u poređenju sa 2012. godinom kada je rađen prethodni popis, broj svinja manji je za 33 odsto. Gotovo sve kategorije beleže pad – broj koza smanjio se za 31,5 odsto od 2018. godine do poslednjeg popisa. Zatim broj goveda za 17,7 odsto, odnosno više od 20 odsto od 2012.

Pad od pet odsto u poređenju sa 2012. godinom zabeležen je i kod živine, a kod ovaca 5,4 odsto.

RZS je nedavno objavio i podatke o broju stoke za 2025. godinu. Tu vidimo da je broj goveda na dan 1. decembra 2025. godine iznosio 698.871, što znači da se broj goveda u odnosu na rezultate popisa iz 2023. smanjio za preko 26.000. Broj ovaca smanjio se za skoro 19.000, dok je broj živine opao za više od sedam miliona.

S druge strane, broj svinja u Srbiji porastao je u odnosu na rezultate popisa za preko 140.000, jer je njihov broj 1. decembra prošle godine iznosio 2.403.991.

Kada je reč o žitaricama, poslednji popis je pokazao da su kukuruz i pšenica činili čak 90 odsto posejanih useva.

Međutim i tu je prošla godina bila problematična. Iako je pšenica imala dobre prinose, otkupna cena je bila izuzetno niska, pa su proizvođači ponovo izvukli deblji kraj, jer neki nisu mogli da pokriju ni troškove proizvodnje. S druge strane, rod kukuruza je podbacio, pa je prinos bio za oko 13 odsto niži nego lane.

Kada je reč o voću i tu je većina kultura podbacila. Rod maline već godinama je nizak i svake godine pretrpi ogromne štete izazvane vremenskim neprilikama, a iako je cena prošle godine bila malo viša, mnogi malinari nisu mogli da zarade, jer nisu imali šta da prodaju.

Dakle, svakako jedan od najvećih problema kada je reč o žitaricama, voću i povrću čine klimatske promene. Mrazevi, grad i suše sve više utiču i desetkuju proizvodnju, a konkretnih rešenja nema.

Prema popisu, svega 13 odsto od ukupne površine povrtarskih kultura bilo je pod plastenicima. Pored toga, samo je 8,3 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta bilo navodnjavano. Takođe, protivgradna zaštita je nedovoljna i često neefikasna.

Međutim, protivgradni sistemi, kao i sistemi za navodnjavanje i sve ostalo što bi moglo da pomogne poljoprivrednicima u borbi protiv klimatskih promena, izuzetno je skupo.

Uz ovakve rezultate u gotovo svim granama poljoprivrede, malo proizvođača, posebno onih manjih, može da uloži novac u takve stvari, jer mnogi jedva pokrivaju i samu proizvodnju, a neki tvrde da posluju i sa gubicima.

Pored svih navedenih boljki, jedna od najvećih jeste nepoverenje velikog broja poljoprivrednika u državu i predstavnike vlasti.

Iako je u prethodnih nekoliko godina održan veliki broj sastanaka poljoprivrednih udruženja sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i drugim predstavnicima vlasti, malo je pronađenih rešenja.

Ministri su se smenjivali, a svaki je obećavao nešto što sledeći nisu ispunjavali. Poljoprivrednici su u više navrata izvozili traktore i blokirali ulice širom Srbije, ali osim privremenih rešenja ni to nije dalo previše rezultata.

Dakle, uprkos rekordnim izdvajanjima iz budžeta, podaci ukazuju da se srpska poljoprivreda suočava sa dubokim strukturnim problemima koji prevazilaze pitanje visine subvencija.

Proizvođači godinama upozoravaju na iste probleme, a poljoprivreda Srbije ostaje bez jasne dugoročne strategije, investicija u modernizaciju i obnovu stočnog fonda, kao i stvaranja uslova da selo postane privlačno mlađim generacijama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 27

Hronološki Najpopularniji

Sociolog

18.02.2026 • 22:01

Sramota

Pozivam sve građane da provedu nekoliko meseci u jednom selu i da vide koliko kosta posejati njivu,nekoliko puta u toku dana nahraniti stoku. Goreti na suncu i skupljati bale sena,slame soje. A ko ide od seljaka na letovanje. Pravo pitanje ,pojedinci iskompleksirani i povezani sa političkim neobrazovanim koji opet imaju funkciju u lokalu. Nisu seljaci glupi ne zaboravite da je digitalizacija svuda oko nas.

1 1 0
Zoran

17.02.2026 • 20:42

Vi verujete vlastima

Zato sto od tog posla ne moze da se zivi.Cena mleka 25 dinara u otkupu plus subvencije izadje ukupno na 45 dinara.Cena mleka u prodavnici 150 dinara a od predatog mleka je napravljwno i kiselo mleko i jogurt...Ko tu skida kajmak?Par ljudi iz vlasti koji uvoze mleko, meso,med...Pa meso uvoze iz Crne Gore a mleko iz Slovenije.Pogledajte deklaracije.Mislite da pijete alpsko mleko i jedete njegusku prsutu da naravno.Proslo pored Alpa i Njegusa ali iz Argetine i Poljske.Mleko u prahu a meso pred istek roka...

3 3 0
Senjackicoban

17.02.2026 • 16:13

Glavni problem poljoprivrede je sto nema ko da radi. Dzaba mehanizacija, dzaba subvencije, nece mladi da rade bez obzira sto bi se moglo lepo zaraditi. Privlacniji je posao u gradu, drustvance, kafic,provod. Na selu mora da se oznoji dobro ko hoce da zaradi. A moze se mnogo bolje zaraditi nego u gradu. Itd...

9 3 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.