Veliki teret na kvalitet vazduha nosi i proizvodnja električne energije, naročito u sredinama koje se oslanjaju na fosilna goriva. Saobraćaj se u javnosti često označava kao glavni krivac, iako njegov udeo u ukupnim emisijama varira između šest i 20 odsto.
Ipak, prisustvo vozila u urbanim sredinama čini ga jednim od najvidljivijih i svakodnevno najopipljivijih izvora zagađenja. U projektu "Eko grad" sa stručnjacima smo razgovarali o tome kako prevoz utiče na kvalitet vazduha i nivo buke u gradovima, kao i o mogućim rešenjima za smanjenje tih negativnih efekata.
Sagovornici na ovu temu su nam načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Sanja Bijelović i profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Sanja Bijelović kaže da se saobraćaj kao zagađivač nalazi na drugom ili trećem mestu u Novom Sadu, a na nivou Srbije na četvrtom ili petom. Navodi koje su to zagađajuće materije iz saobraćaja koje dospevaju u vazduh.
"Ono što se emituje iz vozila, bez obzira na to da li govorimo o drumskom, železničkom ili vazdušnom saobraćaju su najčešće čestice prašine i to su te suspendovane čestice koje su različitog dijametra. Ono što je karakteristično za saobraćaj jeste da se za te čestice nepotpunim sagorevanjem nafte i naftnih derivata emituje benzoapiren, odnosno emituju se organska jedinjenja koja jesu opasna po zdravlje ljudi, životinja i celokupan živi svet. Takođe, iz vozila se emituje velika količina gasova, ali da li su oni toliko drugačiji u odnosu na druge izvore zagađenja zavisi od vrste. U principu nisu. Iz auspuha će mnogo više izaći organskih jedinjenja koja nastaju razgradnjom nafte i naftnih derivata, dok će iz, možda nekih drugih industrijskih izvora zagađenja biti specifičnije u odnosu na vrstu industrije".
Kako dodaje, sve ove zagađujuće materije utiču na zdravlje građana, u zavisnosti od vremena izloženosti. Takođe, deo ovih materija završava i u zemljištu, pa putem hrane ponovo dospevaju u organizam, nanoseći mu štetu. Ona objašnjava na koji tačno način zagađenje utiče na zdravlje građana.
"Uticaj na zdravlje se ogleda u doprinosu nastanku nekih akutnih ili hroničnih oboljenja i, nažalost, i umiranja. Ukoliko smo kratko izloženi visokim koncentracijama zagađujućih materija, da li su u pitanju čestice ili gasovi, kada obično nastupa neka iritacija gornjih delova naših respiratornih organa, kao što je kašalj, kihanje i neprijatan osećaj u grlu, pa i iritacija očiju. Mogu se javiti i neke iritacije po koži koje brzo prolaze. Međutim, nakon dugotrajne izloženosti zagađujućim materijama iz vazduha, može doći do promena koje se mogu manifestovati oboljenjima pluća, srca, mozga i krvnih sudova. Takođe se mogu javiti promene na reproduktivnim organima kod žena. Nakon dugotrajne izloženosti mogu se javiti i promene na organima za varenje, recimo jetra i pankreas", ističe doktorka.
Dodaje da vazduh, nažalost, doprinosi i nastanku karcinoma pluća nakon dugogodišnje izloženosti.
"Zagađeni vazduh takođe doprinosi, nažalost, i umiranju stanovništva. U nekih, otprilike šest do dva odsto smrtnih slučajeva, vazduh predstavlja doprinosni činilac umiranju, najčešće od bolesti srca i pluća... Poslednja istraživanja takođe pokazuju da čestice prašine koje prolaze direktno u krvotok dospevaju i do mozga i njihov se doprinos može vezati za oboljenja koja dovode do propadanja moždane mase, pa se dokazuje i veza sa nastankom Alchajmerove bolesti", kaže Bijelović.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a upravo je drumski saobraćaj jedan od glavnih izvora. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki treći pojedinac je tokom dana iznerviran zbog buke, a svaki peti ima poremećen san. Doktorka Sanja Bijelović za Eko grad priča o saobraćaju kao činiocu zagađenja bukom.
"Mogli bismo reći da je doprinos saobraćaja buci značajniji u odnosu na doprinos zagađenju vazduha zato što buka od drumskog saobraćaja predstavlja jedan od najčešćih i najpoznatijih izvora buke za stanovništvo. Kada se anketira stanovništvo, kao što je rađeno na teritoriji Novog Sada dugi niz godina, stanovništvo buku saobraćaja prepoznaje kao nešto što im najviše smeta", ističe Bijelović.
Dodaje da je stanovništvo, naročito gradsko, stalno izloženo povišenom nivou buke. Ocenjuje i da dugotrajna izloženost povišenom nivou buke doprinosi uznemirenosti i poremećaju sna.
Profesor Ivan Blagojević kaže da se u Srbiji između 70 i 75 odsto električne energije dobija iz fosilnih goriva, što u mnogome utiče na ekološku upotrebu vozila.
"Ne može se govoriti o električnom vozilu sa nultum izduvnom emisijom, odnosno to se može tvrditi samo dok je vozilo u eksploataciji zato što u tom slučaju nema izduvne emisije. Međutim, u procesu proizvodnje eletkrične energije aerozagađenje je prilično veliko, odnosno emisija ugljendioksida kao glavnog faktora staklene bašte. Elektrovozilo jeste ekološko vozilo u Norveškoj, gde je procenat proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva svega dva odsto. U slučaju Srbije to se baš ne bi moglo reći", objašnjava Blagojević.
Uzimajući sve ovo u obzir, postavlja se pitanje zašto onda država daje subvencije za kupovinu električnih automobila.
"Subvencije za električna i hibridna vozila, po meni, jesu da bi određen i to vrlo mali broj vozila imao elektromotor. Ne može se govoriti o nekom velikom učinku, pogotovo kada se radi o zemlji gde je prosek starosti automobila 17,5 godina", ističe naš sagovornik. Kako kaže, u tom smislu, možda bi pre trebalo gledati da se vozni park zanovi sa vozilima koja imaju izduvnu emisiju Euro 6 ili Euro 5 norme, a da se zabrani ulaz polovnih automobila koji su još uvek sa Euro 3 normom.
"S jedne strane imamo subvencije za električna i hibridna vozila koje svakako treba pozdraviti u određenoj meri, a s druge strane ostaje mogućnost da uvezete vozilo koje je staro sada već 22, 23 godine i ima izduvnu emisiju Euro 3", kaže Blagojević.
Budući da drumski saobraćaj u gradovima u velikoj meri doprinosi i zagađenju bukom, pitali smo profesora Blagojevića da li bi, bar u ovom slučaju, električni automobili bili pravo rešenje. "Mogu vam reći da je primarna emisija buke od motora sa unutrašnjim sagorevanjem samo do određene brzine kretanja vozilom. Znači, to je neka brzina od 20, 25 kilometara na čas. Preko te brzine, vi nemate primarnu emisiju buke od motora, već ta buka jeste od opstrujavanja vazduha, okretanja točkova, i tako dalje. Tako da, kad biste, recimo, sedeli u električnom vozilu vi biste osećali neku tišinu dok je brzina od 20, 25 kilometara na čas, posle toga ne biste imali utisak tišeg vozila, jer su izvori buke druge prirode. U nekim gradskim sredinama može se govoriti o smanjenoj emisiji buke, pogotovo u režimima ubrzanja kada motori sa unutrašnjim sagorevanjem prave najveću količinu buke, ali na kretanjima van grada, u smislu većih brzina kretanja, mislim da je učinak po pitanju jačine buke svakako mali".
Čak i da postoje svi uslovi za ekološku proizvodnju struje i baterija, Srbija je i dalje daleko od optimalnog broja električnih vozila na putevima, između ostalog i zbog kupovne moći građana. Profesor Blagojević objašnjava šta bi, u ovom smislu, donosioci odluka mogli da urade da smanje štetni uticaj saobraćaja na životnu sredinu i komfor građana.
"Mislim da je glavni način, koji ne bi toliko mnogo koštao i koji ne zavisi mnogo od životnog standarda građana, poboljšanje javnog prevoza. Imamo sada situaciju da su naši gradovi prezasićeni vozilima i da su gužve ogromne, a da uglavnom imate po jednog ili dva putnika u vozilu", kaže Blagojević, ocenjujući, prema tome, da naš sistem prevoza uopšte nije efikasan.
Kako objašnjava, iako jedan autobus znatno više zagađuje životnu sredinu od automobila, kada se to zagađenje svede po putniku, zagađenje je znatno manje. "Osim toga, železnički saobraćaj je znatno povoljniji nego drumski".
On kaže da je iluzorno da postoje proizvođači vozila koji troše ogromne količine novca da smanje potrošnju fosilnih goriva, a da, sa druge strane imate vozača koji može načinom vožnje da utiče na potrošnju i do 50 odsto.
"Održavanjem određenih preporučenih brzina, sa smanjenom količinom ubrzanja, a samim tim i kočenja, pošto je kočenje negativan proces kojim pretvarate kinetičku energiju u toplotu koja se zapravo ne koristi, mogle bi se postići veće uštede", zaključuje Blagojević.
Projekat "Eko grad" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
