Grgeteg i ikonostas koji je oslikao Uroš Predić

Autor: 021.rs

Novi Sad

14.10.2022.

11:30 > 14:38

Uz manastir Grgeteg vezana je jedna legenda koja kaže da ga je podigao Zmaj Ognjeni Vuk, za svog slepog oca Grgura.

Grgeteg i ikonostas koji je oslikao Uroš Predić

Foto: 021.rs

Otuda i ime - Grgeteg.

Međutim, istoričari ovo smatraju više legendom nego činjenicom. No, doći ćemo i do toga, ali prvo da vidimo kako doći do samog manastira.

Ukoliko krećete iz Novog Sada biće vam potrebno nekih četrdesetak minuta vožnje. Na putu možete da posetite i Veliku Remetu, kao i Krušedol.

Ako od Krušedola nastavite pravo, potrebno je samo da skrenete u Ulicu Lazara Tošića, a potom u Branka Radičevića. Pratite put, prođite kraj đerma u Grgetegu i stići ćete do kapije manastira.

Istorija i legenda

Kao što je već rečeno, predanje je da ga je podigao Vuk Branković, odnosno Zmaj Ognjeni Vuk, kako bi tu smestio svog oca Grgura, tj. hilandarskog monaha Germana. Međutim, kako se navodi da je manastir podignut 1471. godine, ova priča se smatra legendom jer je Grgur umro 1459.

Iz tih razloga, smatra se da je manastir podignut u periodu između pada Despotovine i osmanlijskog osvajanja Srema, odnosno između 1459. i 1521. godine.

Eparhija sremska navodi da je manastir bio dobrostojeći, jer je u vreme "otkupa" od Turaka, svoje vinograde, bašte, livade i njive otkupio za iznos od 6000 akči, sitnog turskog novca. Imao je svoje vino, žitarice, košnice.

Opat Bonini je prilikom posete manstiru, početkom 18. veka, zabeležio kako Grgeteg ima četiri mlina, 200 jutara oranica i livada, dok je u njemu boravilo 25 monaha. Po austrijskoj povelji iz istog perioda vidi se da je manastir imao i deset vodenica.

Međutim, manastir je imao i svoje "crne" periode. Godine 1688. manastir je zapaljen, u vreme tursko-austrijskog rata, nakon čega je napušten. Ipak, nije to trajalo dugo, jer je početkom poslednje decenije 17. veka poklonjen Isaiji Đakoviću, koji ga obnavlja.

Novo doba

Danas se ne zna kako je izgledao prvi ikonostas, navodi su da su bile proste "molerije", pa se u drugoj polovini 18. veka oslikavaju nove ikone. Pa, ipak, ikonostas je ponovo izmenjen, odnosno oslikan je novi, koji je i danas prisutan u manastiru, dok je od starog ostalo malo šta.

Za današnji izgled manastira zasluge pripadaju i Ilarionu Ruvarcu, koji je krajem 19. veka dao da se crkva i konak u potpunosti obnove. Urađen je i novi ikonostas, koji sada ima i posebnu vrednost, jer ga je radio čuveni Uroš Predić.

Nova crkva urađena je po projektu zagrebačkog arhitekte Hermana Bolea, a svečanom osvećenju manastira, 1901. godine, prisustvovali su mitropolit Georgije Branković, sekretar Matice srpske Antonije Hadžić, pesnik Laza Kostić, bački episkop Mitrofan, te nastojatelji svih fruškogorskih manastira. Ilarion Ruvarac nije dugo živeo nakon obnove crkve, te umire 1905. godine, a grob mu se nalazi na brežuljku iznad manastira.

Nažalost, loše vreme za manastir naišlo je i tokom Drugog svetskog rata, što je sudbina koju su podelili fruškogorski manastiri, pod naletima ustaša. Tada je srušen zvonik, uništena je biblioteka. Epitrahilj od crvene svile, rad Jelene Crnojević iz 16. veka, danas se nalazi u manastiru, već u muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Teme

Fruškogorsko hodočašće Grgeteg

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Branislav

03.01.2023 • 10:08

Nastojatelj manastira je divan duhovnik Arhimandrit Dositej Miljkov...inace u manastiru se od 2002 godine nalazi kopija cudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojerucice koja je doneta iz manastira Hilandar sa Svete Gore...i od tada je ovaj manastir pod omoforom Presvete Bogomatere...i pred ovom ikonom se cuda desavaju...

0 0 0
Trole

14.10.2022 • 22:14

Manastir Grgeteg sam posetio desetinu puta. To je moj najdraži manastir u Fruškoj Gori.

4 1 +3
ex chapman

14.10.2022 • 12:56

lepota

nase vojvodjansko duhovno, istorijsko i kulturno blago. i srpsko i pravoslavno. i evropsko
radi potpunijeg ugodjaja predlazem pesacku turu. markirane i prohodne staze vode do i od svakog manastira. a tako je i "eco friendly"
doduse ne znam kakvo je sad stanje, nisam davno bio. ne znam koliko je pregradjeno, koliko unisteno zbog besomucne sece. sve uz blagoslov crkve koja bi trebala da se stara o ovom nasem nasledju.

14 11 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.