Sve su češći oglasi gde se nude beskamatni krediti, računi i kartice bez trškova održavanja nekoliko godina. Posebnu pažnju zaslužuju
klijenti koji dovedu u banku solventnog prijatelja voljnog da se zaduži: tako sposobnim klijentima sleduje čak i
novčana nagrada, piše
Dnevnik.
Zašto su se banke odjednom tako prodobrile?
Njihovi menadžeri su tvrdili da je Srbija nesigurno tržište, te da od skidanja troškova neće u dogledno vreme biti ništa.
Šta klijent da uradi kada vidi ponudu tipa "skoro pa džabe"?
"Takvu ponudu, kao i svaku drugu, treba dobro proceniti, videti sva prava i obaveze pa onda odlučiti", kaže finansijski stručnjak Aleksandar Vasiljević.
Nije čudno što baš sada banke pokreću slične akcije. Leto je uvek bilo mrtva sezona za kredite. U Srbiji je bankama i bez toga veoma teško da nađu dobrog klijenta. Javni sektor je nesiguran jer se očekuje smanjenje broja zaposlenih. Kod privatnika je zvanična plata, jedino na osnovu čega banka određuje kreditni kapacitet klijenta, minimalac čak i ako se plaća više. Naravno, tu su i predzaduženi klijenti koji bi uzeli kredit kada bi mogli ali ne mogu. U takvoj situcaiji banke se trude da, koliko mogu, održe kreditnu aktivnost.
Na našem tržištu radi 30 banaka. Konkurencija je oštra, a šta to nude gratis?
Pireus banka daje do kraja septembra 4.000 dinara svakom klijentu koji dovede u banku osobu koja uzme kredit. Znači, potrebno je da novi klijent podigne kredit i prebaci platu u banku. U tom slučaju stari klijent može se nadati da mu pomenuta suma legne na račun. Banka je tu akciju ograničila na tri kredita, odnosno na 12.000 dinara. Hoće li stari i novi klijent novca podeliti – u to ne ulazi.
Beskamatne kredite nudi Kkredi agrikol banka. Za 300.000 dinara jedini trošak je menica od 50 dinara i izvod Kreditnog biroa od 240. Sve se vraća u 12 mesečnih rata po 25.000 dinara. Uslov je prenos plate na račun čije održavanje mesečno staje 230 dinara. U Kredi agrikolu kažu da je taj zajam odličan za sve koji žele da saberu troškove i refinansiraju obaveze po starim kreditima koje već otplaćuju karticama i minusima.
Baš refinansiranje je posao i po za banke sada. Za prvih pola godine gotovo svi krediti odobravani stanovništvu imali su jedva jednocifren rast. Izuzetak su krediti u rubrici „ostalo”, gde se prati refinansiranje. Za prvih šest meseci ove godine refinansirajući zajmovi su porasli 24,8 odsto i suma je 60,69 milijardi dinara.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar