"Treba dodati i da je promenjen smer kretanja javnog duga i fiskalnog deficita kao posledica programa pomoći privrede u pandemiji. Pod uslovom da u 2021. ostvarimo značajniji rast (pet odsto), biće nam potrebno nekoliko godina da javni dug i fiskalni deficit svedemo na nivo koji je bio na početku ove godine", kaže Vlahović u intervjuu za Blic.
Kako navodi, teško je bilo u startu sagledati kakav će efekat kriza imati na sve delove privatnog sektora, a bilo je očekivano i da će se proširiti na celokupnu privredu.
"Govorim o sektoru malih i srednjih preduzeća kojima je pomoć u najvećoj meri i bila namenjena. I struktura srpske privrede je takva da je insistiranje na selektivnosti u startu bilo izlišno. Naime, udeo horeca (hoteli, restorani, kafei) u stvaranju BDP-a je značajno manji u poređenju sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom, gde je ta selektivnost u merama bila nužna. Pri definisanju drugog paketa mera, ciljana podrška je trebalo da bude implementirana", objašnjava sagovornik Blica.
Visok deficit je neminovno povećao nivo javnog duga sa 53 na 60 odsto na kraju godine, a procene su da su višedecenijsko nedovoljno ulaganje u zdravstvo kao i slabosti u poslovanju javnih preduzeća dodatno povećali deficit, smatra Vlahović.
"I 2021. godina donosi neizvesnost i smatram da je rast i budžet u celini trebalo planirati restriktivnije. Prognoze međunarodnih finansijskih institucija su raznolike, a MMF od svih je najoptimističniji, pa rast u Srbiji planira od pet odsto. Kriza izazvana kovidom je i interna i eksterna, pa je za naš budući rast veoma važno kojom brzinom se oporavljaju zemlje EU, posebno Nemačka i Italija. On ne teče onako kako je s početka godine predviđano. Smatram da je planirani rast od šest odsto dosta optimističan, a ako se ne ostvari, to će povećati fiskalni deficit i posledično uvećati javni dug", objašnjava Vlahović.
Ističe da je teško pronaći ekonomski zasnovano opravdanje za davanje 100 evra svim punoletnim građanima.
"Ako je cilj bio da se podstakne lična potrošnja i poveća tražnja i tako doprinese ekonomskoj aktivnosti, to je sasvim pogrešno jer iskustvo nas uči da se tako samo produbljuje eksterni deficit. Poželjno je direktno pomagati najugroženiji deo našeg stanovništva u regularnim uslovima i da to bude deo sveukupne socijalne politike. U vanrednim situacijama, kao što je ova kriza, direktna pomoć stanovništvu mora da bude bazirana na socijalnim kartama", navodi Vlahović i dodaje da je nevolja to što i nakon 20 godina demokratskih promena nemamo precizan mehanizam identifikacije kome je ovakav vid pomoći neophodan.
.jpg "Vlahović: Pravi bilans efekata epidemije na ekonomiju još nepoznat, višedecenijsko zapostavljanje zdravstva uvećalo deficit")
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 7
Mile rent-a mozak
BoeserWolf
Zasto bi ista i davala iz budzeta, cemu onda RFZO, raspustite ga i privatizujte osiguranje kad ste ga doveli do bankrota.
Po glavi stanovnika na zdravstvo izdajemo najvise u regionu, ukljucujuci zemlje EU.
Na stranu to sto nam je zdravstvo korumpiranije od policije, kod nas su direktori u zdravstvu lekari.
Po toj logici onda ekonomiste treba da angazuju u operacionim salama.
U Nemackoj bolnica ima jednog direktora za ekonomske i drugog za operativne i medicinske aspekte bolnice.
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar