Zbog čega je domaće vino skuplje od uvoznog?

Zbog pravnih normi koje ne vode računa o ekonomskim posledicama, domaći proizvođač vina ima trošak od 3,10 evra po flaši i pre nego što ubere grožđe.
Zbog čega je domaće vino skuplje od uvoznog?
Foto: Pixabay (ilustracija)

Pre ulaska u maloprodaju taj trošak dostigne 5,8 evra po flaši i to bez izdataka za marketing, upozorio je u analizi za mesečnik "Biznis&Finansije" ekonomista Branislav Anđelić.

Anđelić, koji je i osnivač prve sertifikovane organske vinarije u Srbiji, ocenjuje da se domaći potrošači s pravom žale na cenu kvalitetnih srpskih vina, koja se kreće od osam do 15 evra za flašu od 0,75 litara, dok se vina istog kvaliteta uvezena iz Španije, Portugala, Italije i Francuske mogu pronaći i za polovinu te cene.

Kao jedan od razloga naveo je obavezu koja je, kako ističe, jedinstvena za Srbiju i koju ne poznaje nijedna zemlja poznata po proizvodnji vina.
 
"Za razliku od drugih zemalja, gde su skoro sve vinarije koje proizvode manje od 100.000 litara registrovane kao poljoprivredna gazdinstva, da biste osnovali vinariju u Srbiji morate registrovati preduzetničku radnju ili preduzeće", naveo je Anđelić.
 
U Srbiji je, dodaje, registrovano 433 vinarija, od kojih 211 ili gotovo svaka druga ima proizvodne kapacitete ispod 20.000 litara godišnje.
 
Naglasio je da registracija radnje ili preduzeća podrazumeva da sebi morate isplaćivati barem minimalac, kao i da naš zakon, opet za razliku od drugih zemalja, propisuje da mora biti zaposlen i enolog.
 
"Ove dve plate, s dodatnim parafiskalnim nametima, koštaju vas 15.000 evra godišnje ili jedan evro po flaši. Posle četiri godine poslovanja, kada možete da očekujete da prodate prvo vino iz svojih vinograda, vinarija je u gubitku od 60.000 evra i ima dug od 60.000 evra, odnosno ona je nesolventna", upozorio je Anđelić.
 
Dodao je i da je u Srbiji za izgradnju vinarije kapaciteta 20.000 litara potrebno uložiti oko 300.000 evra, pošto zakon i malima propisuje da se moraju držati HACCP standarda, dok oprema košta oko 80.000 evra, a marža trgovaca je najčešće 15 odsto.
 
Izračunao je na kraju da je, uz sirovinu i potrošni materijal poput flaša i etiketa, najmanja moguća maloprodajna cena vina 5,8 evra plus 20 odsto PDV, odnosno – osam evra po flaši.
 
"Najveći uticaj na snižavanje proizvođačke cene vina bi imala promena zakonodavnog okvira i njegovo prilagođavanje konkurentskim zemljama. Na žalost, u Ministarstvu poljoprivrede u oblasti vinarstva su zaposlene samo tri osobe", upozorava Anđelić i naglašava da je analiza ekonomskih posledica ono što nedostaje u pisanju svih naših zakonskih akata.
  • Laki

    22.08.2022 15:21
    Šišaj ovce
    Troškovi postoje kao i u svakom drugom poslu gde je potrebna registracija.
    A zašto vinarije uspevaju da se obogate iako su uslovi u Srbiji loši za bavljenje vinarstvom? Da vam otkrijem kako...
    -Prvo kao iznad već spomenuto, uvoze se basnoslovne količine makedonskog grožđa i šire u rifuzi cisternama koje se 100% ili 50% meša sa domaćim grožđem i plasira na tržište pod skupim etiketama, i tako imate vino koje treba da košta 1eur po cenama od 5-10eur.
    -Drugo, pranje novca. Ovo je već dovoljno objašnjeno, dodao bih samo da kriminala i politike ima skoro jednako kao i u poslu sa opijatima.
    -Treće, druge delatnosti. Skoro pa i ne postoji porodica ili individua koja je krenula od kredita ili sopstvenog ulaganja za sadnju vinograda i podizanje vinarije a zatim postala samoodrživa od prodaje vina, mahom su to velika ulaganja od strane partnera, ili nekog vrlo uspešnog biznisa koji gura vinariju.
    Vinarija i vinske etikete su prestiž, a puno već veoma bogatih ljudi bira ovo kao hobi, a ne kao izvor prihoda. ( velik deo ni nema vinograde, već kupuju i koriste tuđe ili uvozno grožđe)
    -Četvrto, neretko se dešava da veće vinarije kupuju gotovo vino od manjih kada im ponestanu zalihe i samo nalepe svoje etikete, a neupućene mušterije misle da piju vino od nekih prestižnih sorti i teroara, kad ono piju nešto od brata milojka koji šprica svake nedelje, krsti vino sa vodom i šećerom, a posle toga u vinariji enolozi parfemima i epruvetama rade svoju magiju.
    A stručnjaka, na svakom drugom koraku.
  • procesni tehnolog

    12.05.2022 12:50
    realno
    ekonomista laze narod za sve pare i dovodi u zabludu kako se ne isplati taj posao.
    Kao prvo, mnoga nasa vina se prodaju po 3 evra, vlasnike da kosta 6,5, ne bi ga prodavali po 3.
    Sledece, doprinosi za 2 radnika su 300 evra mesecno, ekonomista racuna i platu koju sam sebi uplati i stavi u svoj dzep a ne u drzavnu kasu i pritom ne plati porez na dobit( tako izvlaci deo kesa iz firme).
    Pritom ne kaze da za te doprinose ima zdravstveno i socijalno i da covek ako se bavi nekim bilo kakvim poslom privatno mora sebi da uplacuje doprinose.
    Naredna stvar, kuka kako mora da ima enologa, naravno da mora kao apoteka farmaceuta, ako mu se ne svidja neka upise i zavrsi poljoprivredni fakultet pa nek o 1 dorinose bude i direktor i enolog.
    Enologa mora da ima svaka vinarija, da ne bi vlasnik potrovao narod.
    Sledece, cena kostanja staklene boce 40 din. plastike 12, etiketa 3 din, litar vina 70 din pa vi sami preracunajte koliko se vinarije marziraju, 15 posto je prica za malu decu, u realnosti, u zavisnosti od kvaliteta finalnog proizvoda tj tehnoloskog procesa marze u srbiji idu od 150 posto pa navise i marza je glavni razlog zasto su nasa vina skuplja od inostranih, zbog nase alavosti.
    U inostranstvu, cena radne snage je veca, boce i etikete su skuplje, transport takodje jer mora da se doveze u srbiju, pa troskovi speditera... i opet nam prodaju jeftinije nego nasi proizvodjaci jer se mnogo manje marziraju.
  • kultura

    25.12.2021 08:48
    saznanje
    Iz teksta sam saznao da vinarije na zapadu ili nemaju zaposlene ili im ne plaćaju plate pa taj trošak nemaju za razliku od nas gde MORA biti dva zaposlena. Takođe sam saznao da na zapadu nisu nužni nikakvi standardi i da vino može bilo ko i bilo gde da pravi samo da je jeftino za razliku od nas gde moraju da se poštuju standardi.
    Ništa mi nije jasno?
    Ja i dalje mislim da kod nas ako zarada nije 300-1000% da se i dalje smatra neisplativo i spremno za bankrot, bar ovaj tekst tako objašnjava.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija