Stupili na snagu e-faktura i e-fiskalizacija, ovo su detalji

Od danas je u Srbiji obavezna primena novog modela elektronske fiskalizacije, tako da su svi obveznici dužni da izdaju nove fiskalne račune sa QR kodom kako bi nastavili da rade u skladu sa zakonom.
Stupili na snagu e-faktura i e-fiskalizacija, ovo su detalji
Foto: Pixabay

Kako je najavilo Ministarstvo finansija, u javnom sektoru počinje i primena sistema elektronskih faktura.

Tranzicioni period za prelazak na novi model fiskalizacije je počeo 1. novembra i završava se danas. U toku trajanja tranzicionog perioda paralelno su funkcionisali stari i novi model, koji će sada biti obavezan za sve obveznike fiskalizacije, prenosi RTS.

Država je, kako poreski obveznici ne bi imali trošak prelaska na novi model fiskalizacije, obezbedila subvencije u iznosu od 100 evra po uređaju i 100 evra po lokaciji za sve koji su se prijavili za tu vrstu pomoći, a za privrednike koji nisu u sistemu PDV-a taj iznos je bio veći za 20 odsto.

Za subvencije se prijavilo 130.966 obveznika fiskalizacije, a ukupno je u tu svrhu isplaćeno oko pet milijardi dinara.
 
Prednosti koje donosi novi sistem su brojne, i za državu, i za privredu i za građane, jer se na taj način suzbija nelojalna konkurencija i omogućava efikasnija borba protiv sive ekonomije, olakšava poslovanje, smanjuju troškovi na duži rok, ukida se nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent, prenosi RTS, a navodi Ministarstvo.
 
Naime, ukida se trošak fiskalizacije/defiskalizacije kasa, godišnjih servisa fiskalnih uređaja, nestaje trošak kupovine i skladištenja takozvanih kontrolnih traka, ukida se pretplata kod mobilnih provajdera za GPRS, navodi Ministarstvo.
 
Takođe, novim modelom fiskalizacije se stvaraju uslovi za efikasno praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza.
 
Ujedno, revnosni obveznici fiskalizacije će biti pošteđeni nepotrebnih kontrola. Omogućava se i veći broj poreskih kontrola u sedištu poreskog organa, što će smanjiti potrebu za terenskim kontrolama. S obzirom na to da će inspektori dobijati kvalitetne podatke, vreme koje su uštedeli mogu da iskoriste za druge zadatke.
 
QR kod na svakom fiskalnom isečku 
 
Ono što je važno za građane jeste da novi model fiskalizacije predviđa postojanje QR koda na svakom fiskalnom isečku, čime kupci, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je račun izdat u skladu sa zakonom i čijim skeniranjem mobilnim telefonom kupac uspostavlja vezu sa Poreskom upravom i dobija informacije da li je njegov račun original, da li je prosleđen u PU ili ne.
 
Tako je svaki kupac ujedno i kontrolor fiskalnih računa što povećava mogućnost otkrivanja svih koji falsifikuju fiskalne račune.
 
Kada je reč o novom sistemu elektronskih faktura, nastupa obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu i da izdaje elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora.
 
Takođe, nastupa obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.
 
To znači da poslovanje sa državom postaje ekonomičnije i sigurnije, a Zakonom o elektronskom fakturisanju propisan način slanja, primanja i čuvanja e-faktura će postepeno usvojiti i privredni subjekti u međusobnim transakcijama.
 
Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine.
 
Na kraju, obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine.
 
To su ujedno i datumi od kada se primenjuje obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.
 
Korišćenje sistema elektronskih faktura će biti besplatno, a benefiti koje će ovaj sistem doneti su brojni, ocenilo je Ministarstvo. Primenom Zakona o elektronskom fakturisanju, privredni subjekti koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost moći će da računaju da će se znatno ubrzati povrat PDV-a. Naime, ukoliko se ulazna i izlazna faktura poklope u sistemu, omogućiće se mnogo brži povrat PDV-a, a ne kao što je do sada rok bio 45 dana.
 
Time će biti rešena jedna od osnovnih zamerki koje se mogu čuti od strane privrede, kada je u pitanju povrat PDV-a. Upotrebom sistema elektronskog fakturisanja, to pitanje će u potpunosti biti rešeno.
  • Petar

    04.05.2022 10:58
    Lose vesti
    Svako poostravanje kontrole poreza je losa vest po sve gradjane Srbije.
    Generalno u teoriji bila bi dobra kad bi porez ostao isti ili smanjen, ali prakticno sve drzave sveta pa tako i nasa zloupotrebe povecanu kontrolu i onda i podignu poreske stope.
    Sa losijom kontrolom ako se stope dovoljno podignu onda raste utaja tako da sve dodje u neko ravnotezno stanje, drzava ne sme da pretera sa stopama. Sa povecanom kontrolom raste i maksimalna stopa koju mogu da naplate.
    Neprijatelj gradjana nije tzv "siva ekonomija", siva ekonomija je najbolji prijatelj i omogucava da izbegnemo basnoslovne namete kojima se hrane stranacki paraziti u drzavi. Suzbijanje sive ekonomije je dobro samo za njih parazite, i ni za koga vise.
  • Nesa

    01.05.2022 12:45
    glasali ste
    Jel bilo glasanje, pa jeste, zasto onda svi nesto negativno komentarisu pa bilo koja tema da je u pitanju? Niko nije zadovoljan nicime sto urade ovi lopovi,a opet ste glasali za njih i to velikom vecinom. E pa uzivajte jos 4 godina zlatnog doba.
  • Novosadjanka

    01.05.2022 12:20
    Ajd da vidimo. Ovde nisu zaziveli ni fiskalni računi a imali su savršenu najavu, nagradnu igru...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija