Ostala samo jedna fabrika: Kako je Srbija od ozbiljnog proizvođača đubriva postala uvoznik?

Od nekadašnjeg ozbiljnog proizvođača veštačkih đubriva, Srbija je, kao zemlja koja se ponosi svojom poljoprivredom, postala ozbiljan uvoznik.
Ostala samo jedna fabrika: Kako je Srbija od ozbiljnog proizvođača đubriva postala uvoznik?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako piše Euronews Srbija, od nekadašnjih sedam fabrika, samo ona u Šapcu još proizvodi robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama. 
 
Najveća od njih, pančevačka Azotara, posle višegodišnjeg stečaja, prošle godine je dobila novog vlasnika koji je najavio pokretanje proizvodnje, ali do danas se to nije dogodilo. U situaciji kada je zbog rata u Ukrajini osetno skočila cena veštačkog đubriva, dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, upozoravaju stručnjaci.
Na stotine tona mineralnog đubriva već čeka narednu setvu u magacinu poljoprivrednog gazdinstva na Čeneju. Rukovodilac imanja "Čenj Agrar" Miroslav Vlaović objašnjava da na svojim njivama potroše i do 600 tona đubriva. Budući da su glavni proizvođači kalijuma u svetu Rusija i Belorusija, jasno mu je da aktuelna situacija, gde je cena đubriva dostigla cifru od 900 evra po toni, može postati samo komplikovanija.
 
"Zbog same mogućnosti nabavke đubriva, da li će ga biti uopšte, a i verujemo da cenovno neće ići dole, odlučili smo se da ranije nabavimo. Evo sada u maju 2022. godine nabavili smo gotovo svo đubrivo za proizvodnju u 2023. godini", rekao je Vlaović.
Dve godine bez upotrebe mineralnih đubriva značajno bi se, kaže, osetilo na prinosu. Poljoprivrednici koji su zbog visoke cene izbegli da ga primene u protekloj setvi, a ne uspeju da ga nabave ni za sledeću, imaće, procenjuje, i do 50 odsto manji rezultat na njivama.
 
"Možemo da umanjimo možda nešto malo, pa na osnovu toga što smo ranije dobro radili i đubrili da uštedimo, ali ne možemo dugoročno da isključimo đubriva, jer to će nas koštati prinosa, a prinos je profit", dodaje Vlaović.
 
Ko proizvodi u Srbiji?
 
Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši između milion i 200 i milion i 400 tona mineralnog đubriva. Podjednako se koriste NPK i azotna đubriva, a samo jedna grupa se u Srbiji i proizvodi. 
 
Nakon stečaja u pančevačkoj HIP Azotari, jedini domaći proizvođač NPK đubriva ostala je kompanija Elixir Group. Pored domaće proizvodnje, ta đubriva se i uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače.
 
U Elixir grupi za Euronews Srbija navode da je rat u Ukrajini uticao na rast cena, a da je logistika snabdevanja otežana i usporena.
 
"Rast cena mineralnih đubriva je pokrenut i pre krize u Ukrajini. Okidač je bila energetska kriza i rast cena energenata što je pokrenulo trend rasta cena svih sirovina za proizvodnju mineralnih đubriva. Aktuelna geopolitička situacija je donela novi talas poskupljenja. Poslovanje Elixir Grupe je stabilno, obezbedili smo sve sirovine i proizvodnja za jesenju sezonu se odvija u skladu sa planom. Za krajnje korisnike to znači da će u Srbiji biti dovoljno NPK đubriva za jesenju setvu", navodi se u saopštenju ove kompanije.
 
Međutim, pitanje je po kojoj ceni će biti dostupo to đubrivo. Nekadašnji direktor Instituta za ratarstvo i vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Miroslav Malešević kaže da o zalihama đubriva treba razmišljati na vreme, odnosno da ga za septembar i oktobar mora biti dovoljno. Takođe veruje da nije dobro u potpunosti zavisiti od uvoza.
 
"Ako ne budemo imali u doglednoj budućnosti sopstvenu fabriku, koja bi bar 30 do 40 odsto potreba podmirila, mi ćemo pasti onda sa svojom proizvodnjom i to će ostaviti dugotrajne posledice", kaže Malešević.
 
Kada su prošle godine kupili pančevačku Azotaru za 650 miliona dinara, čelnici kompanije Promist najavili su da će ponovo pokrenuti pogone za proizvodnju tečnog veštačkog đubriva. Međutim, dokle su stigli sa realizacijom tih planova, pitanje je na koje, između ostalog, nisu bili voljni da odgovore.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • danko

    20.07.2022 20:07
    amonijak
    Za 1 tonu Amonijaka potrebno je oko 1100 nm3 prirodnog gasa,I od te kolicine oko dve trecine gasa se koristi kao sirovina a jedna trecina kao energent, amonijak se koristi u proizvodnji azotnih djubriva ali se razmislja i rade se ispitivanja da bude pogonsko gorivo za brodski saobracaj jer je dobar nosilac vodonika i postoji infrastruktura. Pored toga nova tehnologija za proizvodnju amonijaka podrazumeva dobijanje vodonika elektrolizom vode a azot bi se i dalje uzimao iz vazduha. Tako da bi Srbija bila nezavisna sto se tice prirodnog gasa.
    Amonijak 3 Azotara
  • danko

    20.07.2022 19:41
    amonijak
    Za 1 tonu Amonijaka potrebno je oko 1100 nm3 prirodnog gasa,I od te kolicine oko dve trecine gasa se koristi kao sirovina a jedna trecina kao energent, amonijak se koristi u proizvodnji azotnih djubriva ali se razmislja i rade se ispitivanja da bude pogonsko gorivo za brodski saobracaj jer je dobar nosilac vodonika i postoji infrastruktura. Pored toga nova tehnologija za proizvodnju amonijaka podrazumeva dobijanje vodonika elektrolizom vode a azot bi se i dalje uzimao iz vazduha. Tako da bi Srbija bila nezavisna sto se tice prirodnog gasa.
    Amonijak 3 Azotara
  • Petar

    27.06.2022 09:05
    Neobaveštenje
    Dali neko može da objasni zašto je ugalj i drvo poskupelo šta ima dodirnu tačku sa ratom u Ukrajini, ili vraćamo ono što smo dobiljli džave

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija