Spasavanje bogataša novcem siromašnih

Krah Banke Silikonske doline pokazuje da je najlovarniji sloj u SAD sebi omogućio da bezbedno ulaže i u najrizičnije poslove, država je voljna da mu, u slučaju gubitka, uvek vrati uloženo.
Spasavanje bogataša novcem siromašnih
Foto: Pixabay

Druga pouka jednog od najvećih bankarskih bankrota u najmoćnojoj državi je da, ako dođe do krupnije promene monetarne politike, i dobra banka može za kratko vreme da postane očajna. Pri tome, menadžeri banke i ne moraju da učine niti jedan loš potez, drastično pogoršanje je posledica pre svega promene finansijskog ambijenta.

Sa nebesa u ponor
 
Na pitanje kako da banka sa veoma solidnim referencama za samo šest meseci od prvorazredne dospe do bankrota, pri čemu se sam krah dogodio za samo 24 časa od prvih vidljivijih simptoma dubioze, odgovor leži u neuobičajenoj strukturi banke, gotovo isključivo oslonjenoj na samu jednu vrstu klijenata. Pokazalo se da radikalna monolitnost bankarskog poslovanja u sebi sadrži krupne zamke, čak i kada su dominantni klijenti kompanije u najperspektivnijem segmentu ekonomije.
 
Kada je pre četrdesetak godina u Kaliforniji osnovana, Banka Silikonske doline (SVB) je bila u duhu  vremena, u celosti usmerena na digitalni svet pred kojim se otvarala perspektiva kao retko kome u dotadašnjoj civilizaciji. Bilo je "kul" totalno se posvetiti kompanijama iz ove branše, posebno takozvanim startapovima. 
 
Posao se razgranavao na dnevnom nivou, rast profita bio je brži nego u bilo koje druge banke. Za manje od četiri decenije dospela je do šesnaeste po aktivi u SAD, pri čemu su nadmašene banke sa višedecenijskim uglednim poslovanjem. Ipak, pokazalo se da nije lako kontrolisati brz razvoj. Ključna slabost bila je prevelika oslonjenost na samo jedan segment poslovanja, odnosno na novac samo jedne strukture klijenata.
Kako kontrolisati rast
 
Sredinom 2021. godine SVB je imala 54 milijardi depozita, uglavnom novca startapova iz digitalne sfere. Ove kompanije razvijaju aplikacije ili, ređe, osmišljavaju i (fizički) nov proizvod potreban nekom od dominantnih modernih uređaja. No, do primene prođe ne baš kratak period vremena tokom kog se finansiraju novcem iz "venture fond"-ova namenjenim ulaganju u rizične moderne programe. 
 
Protekle decenije bile su u znaku digitalizacije i sve što je ozbiljnije osmišljeno, mnogostruko se isplatilo. Stoga je SVB imala neuporedivo manje kraha klijenata nego što je uobičajeno u svetu koji se svesno opredeljuje za uvek rizične inovacije. Posao se širio rapidno, profit rastao geometrijskom progresijom.
 
Međutim, sredinom te 2021, kao posledica pandemije, ustalio se rad od kuće dodajući impuls već ubrzanom razmahu digitalnih poslova. Ubrzano  raste i broj startapova, time i klijenata SVB. Računa se da je banka uspela da privuče blizu polovine svih kompanija ovog tipa u Kaliforniji. 
Vrednost imovine kompanije je dostigla čak 209 milardi, dok je visina depozita sa 54 milijarde krajem 2021. godine dostigla čak 175 milijardi početkom marta meseca. Izlgedalo je bajkoliko, vrednost akcije SVB je sa 135 dolara krajem 2021. skočila na 760 dolara krajem 2022.godine.
 
Kako plasirati novac
 
Međutim, nije bilo lako plasirati povereni novac. Banka je odlučila da nastavi dugogodišnju praksu kupovine dugoročnih obveznica, pre svega države SAD. U njih je uložla čak 91,2 milijarde dolara, a više od polovine bile su na rok duži i od deset godina. Zanimljivo je da je samo 12 miljardi bilo uloženo u kredite, a praktično nije bilo prihoda od niza tradicionalnih poslova kao što su izdavanje kartica ili odobravanje stambenih kredita.
 
Dugoročne hartije su pouzdana ulaganja, ali sa niskim prinosima pogotovo u vreme jeftinog novca koje je započelo još pre desetak i više godina. Cena takvih hartija je bila relativno visoka, počela je da pada sa promenom monetarne politike SAD. Tako je portfelj obveznica plaćen 91,2 na berzi pao na tek 77 milijardi dolara. Popriličan gubitak, a startapovi su u međuvremenu počeli da češće uzimaju od depozita položenog banci.
 
Vreme trenutne komunikacije
 
Razlog promene ponašanja je umanjena količina novca na tržištu usled nove monetarne politike i rasta bazične kamatne stope sa 0,25 na 4,75 odsto. Umesto na novac "venture fond"-ova, startapovi počinju da se mnogo više oslanjaju na položene depozite u bankama, koji im, zapravo, i služe kao neka vrsta pologa za "crne dane". Međutim, banci je gotovo jedini prihod kamata od dugoročnih obveznica, a valja vraćati poverene depozite.
 
Počinje da se primećuje koliko nedostaju prihodi od drugih bankarskih delatnosti. Prinuđena je da prodaje obveznice i na njima gubi 1,8 milijardi. Prilično neoprezno vrh banke obaveštava klijente da će pokušati da privuče nov kapital kako bi nadoknadila gubitak. Iskusni berzanski igrači uočavaju da je portfelj obveznica u minusu skoro 13 milijardi dolara, glas se bukvalno za tren putem Tvitera proširio među depozitarima. Počelo je vratolomno, prilično panično, podizanje depozita, čak 40 milijardi za samo jedan dan. Upravo je digitalizacija omogućila hitro širenje panike, danas se novac podiže od kuće, klikom na dugme mobilnog telefona.
Prioritet u interesu moćnih
 
Nema banke koja može da izdrži takav nalet uspaničenih štediša. Država je reagovala hitro i neubičajeno. Nije dala novac banci, kao što se događalo u krizi 2008. godine. Odlučila je samo da jemstvo proširi i na depozite veće od 250.000 dolara, a kakvih je u ovoj bogataškoj banci bilo čak 97 odsto. Zanimljivo je da su uspaničeni depozitari tražili upravo takvu reakciju. Očito, U Vašingtonu se sa posebnom pažnjom odnose prema interesima bogatih, dominantnih i među vlasnicima i menadžerima, pa i zaposlenicima, digitalnih kompanija i startapova.
 
Kao što je u prethodnoj bankarskoj krizi besplatnom pozajmicom spasavala bogate akcionare banaka, ovoga puta je uslišila molbu bogatih depozitara i državno jemstvo na polozima proširila na sve depozite, bez obzira na visinu, u bankama kojima je zapretilo širenje depozitarske panike. Takvih je u SAD oko 300 i biće potrebno blizu 900 milijardi dolara kako bi se isplatili depozitari. Taj novac je već odštampan.
 
Mada je za depozitare epilog praktično milionski poklon, za obične građane je sumoran. Država je iz budžeta, dakle novcem svih poreskih obveznika, isplatila depozitare koji su novac poverili banci sa izrazito rizičnim modelom poslovanja. Pri tome, novac nije planiran u budžetu, već je naštampan. Time je FED u vreme kada diže kamatnu stopu kako bi nekako ublažio razmahali rast cena, učinio i potez u suprotnom smeru - ubacio je novac iz primarne emisije. Očito, interes bogatih je prioritet, čak i kada za posledicu ima iritiranje aždaje zvane inflacija.
  • Miki

    20.04.2023 06:36
    Propast
    Neka jednom zauvek propadnu banke, da narod normalno zivi.Banke su najvece zlo svih vremena.
  • predrag

    18.04.2023 21:37
    Najbogatiji su vec nekoliko puta isli turisticki u svemir.
    Na zemlji ko zna kakve bahanalije.
    A od nas se stedi, neke reforme, duze radno vreme (nastavak od kuce), na odmor se ne ide, dodaju ti jos poslova ..veci porezi, cene..
    Sve da bi bogati bili jos bogatiji. Posle ulazu u viruse, gmo-ljude i biljke, robote za zemene radnike ..
  • Lacika

    18.04.2023 14:55
    @borislion
    Sta kao hoces da kazes, da transver kapitala SVB na trziste kriptovaluta nije bio los plasman? Nisu oni ulagali iskljucivo u drzavne obveznice... Ovo je mnogo vece presipanje iz supljeg u prazno nego ono sa trzistem nekretnina 2008.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija