Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?

Autor: Demostat (Mirjana Stevanović)

Info

11.02.2026.

17:30 > 16:35

Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U istom periodu lane ostvareno je 3,8 milijardi, a za celu 2024. rekordne 5,2 milijarde, piše Demostat.

Manjak ulaganja ne mogu da nadomeste ni doznake iz dijaspore, koje su u ovom periodu uvećane za 4,5 odsto i dostigle su 4,3 milijarde.

Taj novac, uprkos nešto izdašnijem usmeravanju ka nekretninama i relativno malo ka preduzetništvu, još uvek većim delom ide u potrošnju. Pri tom, male su šanse da će podaci kad bude sabrana cela prošla godina, doneti neke značajnije promene.

Vlast je za taj pad investicija optužila globalna kretanja i političku nestabilnost u zemlji aludirajući na studentske i građanske proteste, ali strane kompanije koje posluju u Srbiji za zastoj u ulaganjima navode čitavu lepezu drugih uzroka koji "idu i na dušu" državi.

O narušenom investicionom miljeu govore i najavljene tužbe protiv Srbije, a osim mogućih o kojima se spekuliše, holandsko-belgijski lanac Ahold Delez objavio je da traži arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu.

Kompanija koja upravlja najvećim maloprodajnim sistemom Maxi i Shop&Go prodavnica u Srbiji, u arbitražnu proceduru ulazi zbog ograničenja marži na 20 odsto za tri četvrtine asortimana, koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra sa važenjem do februara ove godine. Ishod u ovom trenutku nije moguće predvideti, ali sudeći po tome kako smo do sada prolazili u međunarodnim sporovima, razloga za brigu ima.

Da se strane kompanije premišljaju oko investiranja u Srbiji, pokazalo je i istraživanje Demostata u kome je početkom decembra prošle godine i krajem januara anketirano 200 firmi metodom slučajnog uzorka sa spiska od 800 stranih investicija iz baze NALED-a od 2000. pa nadalje.

Među ispitanicama je 148 kompanija sa stranim kapitalom i 52 sa mešovitim, dok razvrstane po veličini (velika, srednja, mala i mikro), regionima i delatnosti, odražavaju strukturi privrednih subjekata u zemlji.

Na pitanje kako ocenjuju investicionu klimu u Srbiji dvostruko više njih, 39 odsto smatra da je "loša" ili "veoma loša", u odnosu na 17 odsto koji kažu da je "dobra". Svega jedan odsto misli da je investicioni ambijent "veoma dobar" dok se za ocenu "neutralno" opredelilo 43 odsto firmi.

Takav ambijent mnogo više pogađa mala i mikro preduzeća gde se od ukupnog broja anketiranih u toj kategoriji ispitanika čak 46,2 odsto opredelilo za ocenu "veoma loša" a među onima koji su rekli da je samo "loše", 23,1 odsto su iz te kategorije firmi. Ali, ne ide mnogo dobro ni velikim sistemima, jer se za "veoma loše" opredelilo 38,5 odsto kompanija te klasifikacije a za "samo loše" 34,6 odsto.

Ocenu "neutralno" dalo je više od polovine srednjih firmi, više od trećine velikih i oko 14 odsto malih preduzeća. Za "dobro" se opredelilo 47 odsto srednjih, 35,3 odsto velikih i 17,6 odsto malih i mikrofirmi dok je udeo odgovora "veoma dobri" na nivou statističke greške - 0,5 odsto.

Prema delatnostima, s obzirom na to da je anketa rađena u decembru, kada je uveliko bila na snazi uredba o ograničavanju marži u velikim marketima, nije neobično što je najveći broj nezadovoljnih investicionom klimom upravo iz sektora trgovine, koji je ocenu "veoma loše" dao u 46,2 odsto odgovora.

Sledi oblast usluga sa 30,8 odsto istih odgovora, proizvodnja u 15,4 odsto i energetika u 7,7 odsto.

U grupi koja je ambijent ocenika sa "loše" nalazi se 50 odsto proizvodnih firmi, 23,1 odsto trgovinskih, 11,5 odsto uslužnih, 7,7 odsto iz sektora IT i po 3,8 odsto iz energetike i rudarstva.

Kao neutralnu, investicionu klimu ocenilo je 62,8 odsto proizvodnih firmi a tek 16,3 odsto uslužnih, 14 odsto trgovinskih i po 2,3 odsto firmi iz IT, finansija i građevinarstva.

Od onih koji su investicionu klimu označili kao "dobru", nalazi se 70,6 odsto proizvodnih firmi, 11,8 odsto trgovinskih i po 5,9 uslužnih, iz oblasti finansija i iz automobilske industrije.

Ceo tekst Demostata pročitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

strane investicije strane direktne investicije

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

dacic

12.02.2026 • 08:30

sta ima stranac da investira u sorabiju?
di je domaca investicija eko tajgera?
dahije rasturaju zemlju a ovce cekaju sisanje

7 13 -6
Zamenik zamenika

11.02.2026 • 23:04

Život na Kubi je skoro potpuno stao usred ozbiljne nestašice nafte.
Kuba nije primila ni jednu isporuku nafte već mesec dana, nakon onoga što zvaničnici opisuju
kao američku blokadu nafte.
Komunističke vlasti na ostrvu su
uvele normiranje goriva, drastično
smanjile javni prevoz i poslale
državne zaposlene na slobodno
vreme. Gradske ulice su uglavnom
prazne od automobila, struja je potpuno nedostupna većinu dana, a ključni turisticki sektor je paralizovan. Neki popularni hotela, boreći se sa stalnim nestancima struje, počeli su da se zatvaraju, sa turistima premeštenim na druga mesta. Mnogi avioni sada stižu prazni samo da evakuišu posetioce, a svi aerodromi na Kubi su nedavno objavili da više ne moigu da snabdevaju gorivom strane avione. Situacija se pogoršala nakon što je administracija Trampa efektivno uvela blokadu nafte prošlog meseca.
Donald Tramp je zapretio carinama
na uvoz zemljama koje pokušavaju
da isporuče naftu Kubi. Poslednji
teret na ostrvo je stigao iz Meksika 9. januara. Venezuela, prethodno glavni dobavljač Kubi nafte po značajnim popustima, zaustavila je isporuke nakon što su američke specijalne snage zarobile diktatora Nikolas Madura 3. januara. Tako izgleda život u komunističkoj zemlji savezniku čoskve čiji represivni režim ne želi da se otvori prema svetu i prihvati geopolitičko stanje u kome je Amerika jedina svetska supersila Naša je sreća što nismo ostrvo i što smo u srcu Evrope okruženi sa svih strana NATO i EU.

2 9 -7
/

11.02.2026 • 22:57

/

aj malo i po itijevcima a ne samo po sirotinji

5 7 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.