Naučnici laserima utvrdili u čemu se čuvaju neprocenjivi primerci Čarlsa Darvina

Autor: 021.rs

Život

10.02.2026.

06:16

Redovi tegli sa očuvanim primercima sa čuvene Darvinove ekspedicije na Galapagos stajali su, neotvoreni, u arhivama Prirodnjačkog muzeja u Londonu (NHM) 200 godina. Sada su laseri omogućili pogled unutra.

Sam Darvin je poznat po tome što je formulisao sada široko prihvaćenu teoriju prirodne selekcije i evolucije, delimično zasnovanu na njegovim zapažanjima divljih životinja na Galapagosu dok je bio na brodu HMS Beagle.

Naučnici su naučili mnogo iz njegovih očuvanih primeraka sisara, gmizavaca, riba i škampa, koji mogu da se vide kroz staklo koje ih zatvara.

Ali do sada nije postojala nijedna metoda da se otkrije u kakvoj tečnosti ovi neprocenjivi primerci plutaju, a da se tegle ne otvaraju.

"Analiziranje uslova skladištenja dragocenih primeraka i razumevanje tečnosti u kojoj se čuvaju može imati ogroman značaj za to kako brinemo o zbirkama i očuvamo ih za buduća istraživanja u godinama koje dolaze", objašnjava tehničarka za istraživanje NHM-a Vren Montgomeri.

"Do sada je razumevanje koja se konzervaciona tečnost nalazi u svakoj tegli značilo da ih morate otvoriti, što nosi rizik od isparavanja, kontaminacije i izlaganja primeraka štetnim uslovima iz okoline", kaže fizičarka Sara Moska iz Centralne laserske laboratorije Saveta za nauku i tehnologiju Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi ScienceAlert.

Kroz istoriju su korišćene različite tečnosti za konzervaciju primeraka. Obično se koriste alkoholi poput etanola i metanola, ali je krajem 19. veka novootkriveni formaldehid postao popularan.

Holandski anatom Frederik Rajš koristio je aromatične začine (karanfilić, biber i kardamom) u mešavini etanola i vode. Francuski histolog Pol Buan koristio je recept sa formaldehidom, pikrinskom kiselinom i sirćetnom kiselinom. A nemački patolog Karl Kajzerling koristio je metodu u kojoj se primerci potapaju redom u formaldehid, kalijum nitrat i glicerin.

"Tokom vremena raznolikost recepata dovela je do velike neujednačenosti u zbirkama, sa mešavinama etanola, metanola, glicerola i formaldehida u nepoznatim odnosima, dodatno izmenjenim potencijalnim isparavanjem i kontaminacijom kroz vreme", objašnjavaju Montgomeri, Moska i njihove kolege u objavljenom radu koji rezimira njihova otkrića.

Kako bi ispitali sadržaj tegli bez ugrožavanja primeraka, Montgomeri, Moska i tim naučnika koristili su prenosivu formu laserske spektroskopije pod nazivom prostorno pomerena Ramanova spektroskopija, ili SORS.

Ramanova spektroskopija meri nivo "uzbuđenja" u molekularnoj strukturi materijala nakon što ga pogodi laser. Svetlost koju molekuli ponovo emituju daje spektralni otisak elemenata unutar, otkrivajući hemijski sastav materijala.

Ali tradicionalna Ramanova spektroskopija sa jednim laserom ne bi bila dovoljna za ovakve tegle. Svetlost lasera se rasipa unutar prvih nekoliko stotina mikrometara.

SORS to prevazilazi uzimanjem najmanje dve Ramanove merenja: jedno na samom izvoru i drugo koje je malo dalje i pomereno. Oduzimanjem ova dva očitavanja dobijaju se hemijski potpisi i površine i onoga što je ispod. A za još složenije materijale, naučnici uzimaju više očitavanja, koristeći više lasera pomerenih za različite razdaljine od glavnog izvora.

Primena metode na Darvinove tegle omogućila je istraživačima da tačno identifikuju konzervacione tečnosti u skoro 80 procenata tegli. Još 15 procenata slučajeva bilo je delimično tačno, a samo tri uzorka (6,5 procenata) nisu mogli biti pouzdano identifikovani.

Studija je pokazala da su sisari i gmizavci najčešće "fiksirani" formalinom, a zatim potopljeni u etanol. U međuvremenu, beskičmenjaci (posebno meduze i škampi) čuvani su u formaldehidu ili puferskom formaldehidu, ponekad sa dodatkom glicerola ili fenoksetola kako bi se poboljšala čvrstoća tkiva.

To je važno pitanje za one koji su zaduženi za čuvanje Darvinove kolekcije, ali ovo ne utiče samo na zbirku sa HMS Beagle-a: muzeji širom sveta imaju preko 100 miliona primeraka očuvanih u tečnosti, od kojih je mnoge previše rizično otvoriti.

"Ova tehnika nam omogućava da nadgledamo i brinemo o ovim neprocenjivim primercima bez narušavanja njihovog integriteta", kaže Moska.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "ACS Omega".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Čarls Darvin

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Igor

13.02.2026 • 00:14

U prvi mah sam pomislio na Čarlsa Dikensa. Ali ipak to nisu njegovi organi u teglama!

0 0 0
Bananamen

12.02.2026 • 11:05

@Dejanfilipovic

Jel Bog stvorio i telefon sa kog pises ili covek na osnovu stotina hiljada otkrica i patenata proisteklih iz raznih grana nauke (bas kao i Darvinova teorija).

25 29 -4
Dejanfilipovic

12.02.2026 • 09:58

Darvinova teorija evolucije i prirode selekcije najveca je obmana i laz covecanstva, ono ima izrazit cilj bezboznisto i da coveka odalji od Boga, srecim ona je samo teorija a nas tvorac je istina.

9 50 -41

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.