Odmotava se klupko zloupotreba subvencija u poljoprivredi: Pokrenuta kontrola zbog fiktivnih prijava
Posle informacije da je 20.000 poljoprivrednika lažiralo prijave za subvencije, resorno ministarstvo pokrenulo je kontrolu.
Foto: Pixabay
Poljoprivrednici se za subvencije koje su sa 6.000 dinara povećane na 18.000 dinara prijavljuju putem eAgrara, a digitalizacija tog postupka omogućila je i proveru prijava, piše Euronews Srbija.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković najavila je otpočinjanje kotrole, navodeći da su podaci, koji su do sada stigli, pokazali da je bilo mnogo više zloupotreba nego što se očekivalo.
"Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti mnogo manje nego što jeste i sa sutrašnjim danom mi krećemo u teritorijalne kontrole, kako bi videli šta je to što su ljudi prijavili kroz eAgrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja", kazala je Tanasković Tanjugu.
Ona je pokazala knjigu gde se jasno vide neslaganja koja su uočena do sada.
"Ovde je svaki slučaj pojedinačno, i jasno se vidi šta je to što je prijavljeno u e-agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je i da imamo objekat na toj parceli koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište", objasnila je Tanasković.
Prema njenim rečima, država je sada prvi put u mogućnosti da proveri podatke koje je pojedinac dao kada se registrovao u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG).
Ona je naglasila i da se za poljoprivredu izdvaja veliki iznos u budžetu i tu zato mora do postoji kontrola, kako bi se ta sredstva koristila adekvatno.
"Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra, vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu i koliko", naglasila je Tanasković.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra.
Kazao je da je najmanje 20.000 ratara koji su podneli lažne prijave. Dodao je da je to tek početak u otkrivanju zloupotreba subvencija u poljoprivredi.
I poljoprivrednici i stručnjaci ne spore da ima zloupotreba i da ih treba sankcionisati, ali ukazuju i da takve slučaje prevara treba najpre preduprediti sistemskim rešenjima.
Kako dolazi do propusta
Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Mileta Slankamenac kaže za Euronews Srbija da poljoprivrednici podnose za subvencije izvod iz katastra kao merodovan da bi se parcela unela u registar poljoprivrednih gazdinstava.
"Taj podatak Republičkog geodetskog zavoda, odnosno izvod iz katastra je jedini validan podatak", navodi Slankamenac.
Prema informacijama da zloupotrebe postoje kod 20.000 gazdinstava, a Slankamenac je rekao da to znači da svako od tih gazdinstava ima 25 hektara u nekom prekršaju.
On je naveo i da ne može šuma da nikne za pola godine, te da je propust ako se katastru ne prijavi da se na nekom zemljištu sadi šuma, ali da misli da su pre problem zapuštene parcele.
Slankamenac kaže da je pitanje da li bi se sve ovo desilo da su subvencije ostale na 6.000 dinara i kako to nije kontrolisano do sada, navodeći da satelitski snimci postoje godinama.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da uvek postoji mogućnost zloupotrebe, neslaganje sa satelitskim snimkom i dokumentacijom koja je morala biti podneta za ostvarivanje tog prava, ali i navodi da podsticaji ne mogu da se dele na "časnu reč".
"Prvo, mora da postoji propis kojim se to pravo stiče, da bude do kraja jasan i morate da donesete validnu dokumentaciju koju će vam izdati državna institucija da vi zaista raspolažete tim poljoprivrednim zemljištem", rekao je Prostran.
On je naveo da ako se dokaže, zloupotreba trošenja državnih para je krivično delo.
Prostran kaže da propis kojim se stiče pravo na 18.000 dinara subvencija po hektaru poljoprivrednog zemljišta treba da bude do kraja jasan kao i to koja je dokumentacija je potrebna Ministarstvu poljoprivrede da to pravo i isplati. Dodao je i da se preko eAgrara podnosi dokumentacija.
"Morate nečim da dokumentujete, ne možete da pošaljete - ja sam Petar Petrović, imam 10 ili 50 hektara, i zasejao sam pšenicu i kukuruz jer se sad na satelitskom snimku vidi šta je zasejano, pa vide i šumu", dodaje Prostran.
"Marifetluka je bilo i ranije"
Slankamenac kaže da će eAgrar znači poboljšanje i za poljoprivrednike i institucije i omogućava lakši uvid i registraciju.
On je, međutim, naveo da je našao parcelu u državnoj svojini koja se vodi kao poljoprivredno zemljište u Gospođincima, a da je tamo rastinje.
"Zloupotrebe postoje kod zakupa zemljišta, vlasnici zemlje neće da daju ljudima ugovore da bi dobijali subvencije, to su ta fiktivna gazdinstva, mi na na taj problem ukazujemo već duže od godinu dana. Subvencije mora da dobija onaj ko se bavi proizvodnjom na toj parceli bez obzira na to ko je vlasnik. Mora sistemski da se to uradi, a ne da se krene od kazni. Ima zloupotreba i sa državnom zemljom", rekao je Slankamenac.
On kaže da se dešava da neko ko živi u gradu, a ima neku parcelu, prijavi fiktivno poljoprivredno gazdinstvo.
"Imali smo invaziju agrokartica sa povoljnijim sipanjem goriva gde je neko sa Voždovca imao nekih 50 ili 70 ari, pa prijavio gazdinstvo da bi sipao naftu za 175 dinara i to se znalo i to se i danas zna. Imali ste bum u Beogradu, odjednom se pojavilo 2.000 gazdinstva. Zloupotrebe postoje i to mora da se rešava, to pravi štetu poljoprivrednicima, a još više državi", rekao je Slankamenac.
Pročitaj još
.jpg "Vučić rekao da je u 20.000 slučajeva bilo zloupotreba subvencija: Počinje kontrola gazdinstava")
I Prostran kaže da je i ranije bilo marifetluka po raznim osnovama kada su u pitanju subvencije, i da je to išlo do toga da je bilo i hapšenja ministra i ljudi iz Uprave za agrarna plaćanja.
"Bilo je slučajeva da se za isto gazdinstvo prijave dva brata ili otac i majka, tri prijave a odnose se na isto gazdinstvo. Na osnovu čega se sticalo pravo na subvencije kada su u pitanju subvencije po hektaru poljoprivredne površine, šta je moralo da se podnese kao dokaz i ko vam je taj dokaz dao, da li vam je dao državni organ, nije valjda da ste išli na neku časnu reč", rekao je Prostran.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
17
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 62
Dusan
Dr mr
Aleksandar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar