Napred u dužničku budućnost
Poznato je da su javne investicije u Srbiji već duže vreme izrazito visoke.
Foto: Pexels (cottonbro studio)
Decenijama smo u javne objekte ulagali između dva i dva i po odsto BDP-a, pa su nam iz Evropske unije diskretno ukazivali da i najsiromašnije države ovog lukrativnog društva za iste namene izdvajaju najmanje četiri odsto.
Sugestija je bila tim razumnija što su saobraćajnice po Srbiji bile veoma skromne i poprilično zapuštene. A zna se - ulaganje u ovu vrstu infrastrukture je možda i najvažnije javno investiranje.
Pet milijardi evra godišnje
Od kada su došli na vlast naprednjaci nemaju dileme. Orijentisani su na ulaganja državnog novca, pa su za otprilike sedam, osam godina investicionog ciklusa postigli da godišnja javna ulaganja dostižu skoro i sedam odsto. Bezmalo trostruko više nego pre samo nepune decenije.
Ove godine predsednik države Aleksandar Vučić je dodatno zaintrigirao javnost najavom ogromnog investicionog ciklusa u vezi sa priredbom EXPO 27. Reč je o 15,2 milijarde evra za tri sezone, odnosno oko pet milijardi godišnje s obzirom na to da je rok izgradnje kraj 2026.
Lane je država Srbija uložila oko 4,8 milijardi novca, pa je predsednik, zapravo, samo potvrdio da će nivo ulaganja i narednih sezona biti na veoma visokom prošlogodišnjem nivou. Upoređujući se sa budžetima iste svetske sajamaske revije poslednjih godina, vidi se da je sama priredba koštala između 1,75 i 2,85 milijardi evra.
Ostalo od najavljenih 15 milijardi ulaganja bi se odnosilo na razvoj infrastrukture, pri čemu su mnoge od njih zamišljene da se realizuju i kada ne bi bilo velike parade. Tako su ove sezone na programu ulaganja u pojedine deonice autoputeva Beograd - Sarajevo, Fruškogorski koridor i Niš - Kosovo.
Kolika je isplativost
S obzirom na karakter ulaganja, EXPO 27 će sasvim sporadično privući strane ulagače. Gro novca obezbediće država. Kako Srbija svake godine beleži budžetski deficit, do novca za ulaganja dolazi pozajmljivanjem.
I tu se nameće pitanje koliko je uputno ozbiljnije se zaduživati kada su uslovi na međunarodnom tržištu novca nepovoljni po zajmoprimaoca. Druga, podjednako važna, dilema je isplativost ulaganja.
Mada su ulaganja proteklih godina bila učestala i velika, javnosti nije predočen niti jedan investicioni projekat iz koga bi se mogla videti kolika je isplativost. Upečatljivo je da niti za jedan od urađenih ili započetih autoputeva nije predočen polazni investicioni podatak - očekivana frekvencija protoka vozila.
Promena za 180 stepeni
Proteklih godina ova investiciona manjkavost se "pokrivala" činjenicom da do pre godinu i po dana novac nikada nije bio jeftiniji. Takvu situaciju su sve ozbiljnije države koristile da bi visokokamatne kredite zamenile mnogo povoljnijim. Srbija se odlučila da jeftinim novcem modernizuje infrastrukturu.
Međutim, poslednjih 15, 16 meseci situacija se korenito izmenila. Novac je danas izuzetno skup, pa svako novo zaduživanje znači da ćemo godinama plaćati izrazito visoku cenu. Tako smo nedavno prodali osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu uz 6,35 odsto kamate. Veoma skupo za dugoročnu pozajmicu.
Pročitaj još
Bugarski primer
Kada je reč o evro obveznicama države Srbije kamata se kreće između 4,7 i 5, 6 odsto, dok su dolarske još skuplje, prinos se kreće i do sedam odsto. Jeftiniji novac može se naći još samo kod pojedinih evropskih investicionih banaka, ali su u pitanju iznosi simbolični kada je reč o ulaganjima u izgradnju autoputeva ili pruga.
Podsetimo, donedavno smo na kamate plaćali dva ili dva i po odsto kamate, sada se situacija drastično promenila i logično je upitati se koliko je opravdano intenzivno se zaduživati u novom finansijskom ambijentu.
Zaduženost države Srbije je oko 51,2 , prema izjavi ministra za finansije Siniše Malog, do kraja godine neće nadmašiti 53 odsto bruto nacionalnog dohotka. Može se u prvi mah pomisliti kako je velika većina evropskih članica zadužena iznad 60 odsto nacionalnog BDP, ali reč je o privredno i finansijski mnogo jačim državama od Srbije.
One koje su na sličnom nivou razvoja zadužene su znato manje. Primera radi, Bugarska duguje tek 23 odsto nacionalnog BDP. Uostalom, još je na snazi domaća stategija koja je preporučivala da nam dug ne prelazi 45 odsto BDP, ali se odavno ignoriše.
Više nego za prosvetu
Istina je da trenutno nismo previše ugroženi visinom duga, na rubu smo sigurne luke. Problem je što se previše izdvaja na otplatu kamata. Pre četiri sezone, u ove svrhe odlazilo je oko 800 miliona evra godišnje, ove ćemo platiti blizu 1,55 milijardi. Ako se nastavi intenzitet i brzina zaduživanja lako se može desiti da za dve godine na kamate ode i 2,1 milijarda evra.
Koliko je to mnogo za siromašnu Srbiju vidi se iz poređenja. Država godišnje na subvencije i mere podrške privredi utroši sličnu svotu, dok je izdvajanje za celu prosvetu, dakle plate svih 145.000 zaposlenih i drugi izdaci, oko 2,75 milijardi evra.
Stoga bi, ipak, trebalo još jednom da se promisli o strategiji zaduživanja Srbije ako ne želimo da za koju godinu kamate poveriocima plaćamo više nego što ulažemo u budućnost mladih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
0
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
0
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
0
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
8
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
8
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
05.04.2026.•
12
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
U Srbiji prošle godine stopa zaposlenosti 51,2 odsto
04.04.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini bilo evidentirano 2.869.500 zaposlenih i 272.400 nezaposlenih, dok je stopa zaposlenosti iznosila 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto.
Srbija na poslednjoj aukciji prodala mali broj obveznica, slabije interesovanje investitora
04.04.2026.•
4
Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope.
"Pumpadžije" u makazama cena: Trgovačka marža na ivici izdrživosti
04.04.2026.•
14
Povećanje maloprodajnih cena dizela i benzina za dinar po litru, a istovremeno svakodnevno poskupljenje u veleprodaji prepolovilo je trgovačku maržu i poslovanje dovelo na ivicu isplativosti, kažu vlasnici pumpi.
Cene peleta u padu: Od 36.000 do 38.000 dinara po toni, stovarišta snabdevena
04.04.2026.•
0
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić izjavio je danas da su stovarišta peleta snabdevena i da fabrike rade, za razliku od decembra i januara.
Sve više nemačkih firmi okreće se vojnoj proizvodnji
04.04.2026.•
0
Domaća industrija se ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu, navela je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK).
Majkrosoft ulaže 10 milijardi dolara u AI centre u Japanu
04.04.2026.•
0
Kompanija Majkrosoft će u naredne četiri godine investirati 10 milijardi dolara u Japanu kako bi izgradila centre podataka posvećene veštačkoj inteligenciji i srodnoj infrastrukturi, preneli su strani mediji.
Evropski komesar za energetiku: Ovo će biti duga kriza
03.04.2026.•
6
Evropljani se moraju pripremiti za produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen za Fajnenšel tajms.
Država još nije smanjila akcize na gorivo za 60 odsto i pored najava: Možda će idućeg petka?
03.04.2026.•
17
Građani Srbije već dve nedelje na pumpama plaćaju gorivo u čiju cenu je uračunata akciza snižena za 20, a ne za 60 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Danas.
Usvojen predlog Zakona o zaštiti potrošača: Onlajn prodaja, cenovnik, personalizovane cene
03.04.2026.•
7
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije usvojio je vladin Predlog zakona o zaštiti potrošača, kojim se dodatno unapređuju prava potrošača.
Objavljene nove cene goriva - opet poskupljenje
03.04.2026.•
15
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Raste cena nafte zbog zabrinutosti da će rat sa Iranom da potraje
03.04.2026.•
0
Cene nafte nastavile su da rastu zbog zabrinutosti da bi rat sa Iranom mogao da potraje.
Centralne banke razmatraju da li da podižu kamate u borbi protiv inflacije
02.04.2026.•
1
Centralne banke razmatraju da li da povećaju kamatne stope u borbi protiv inflacije, ali to će uraditi samo ako ustanove da će nagli rast troškova energije izazvan ratom u Iranu uticati na druge cene.
Vlasnici benzinskih pumpi: Gorivo bi sutra moglo da poskupi od tri do pet dinara
02.04.2026.•
23
Vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji rekli su da se poskupljenje goriva može očekivati i sutra i to od tri do pet dinara po litru.
Produžena zabrana izvoza nafte i derivata
02.04.2026.•
0
Vlada Srbije produžila je zabranu izvoza nafte i naftnih derivata.
Unapred popunjene prijave za godišnji porez na dohodak građana dostupne na portalu ePorezi
02.04.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da su na portalu ePorezi dostupne unapred popunjene prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu.
Komentari 8
Gordana Radović
Sabahudin
Б
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar