Napred u dužničku budućnost
Poznato je da su javne investicije u Srbiji već duže vreme izrazito visoke.
Foto: Pexels (cottonbro studio)
Decenijama smo u javne objekte ulagali između dva i dva i po odsto BDP-a, pa su nam iz Evropske unije diskretno ukazivali da i najsiromašnije države ovog lukrativnog društva za iste namene izdvajaju najmanje četiri odsto.
Sugestija je bila tim razumnija što su saobraćajnice po Srbiji bile veoma skromne i poprilično zapuštene. A zna se - ulaganje u ovu vrstu infrastrukture je možda i najvažnije javno investiranje.
Pet milijardi evra godišnje
Od kada su došli na vlast naprednjaci nemaju dileme. Orijentisani su na ulaganja državnog novca, pa su za otprilike sedam, osam godina investicionog ciklusa postigli da godišnja javna ulaganja dostižu skoro i sedam odsto. Bezmalo trostruko više nego pre samo nepune decenije.
Ove godine predsednik države Aleksandar Vučić je dodatno zaintrigirao javnost najavom ogromnog investicionog ciklusa u vezi sa priredbom EXPO 27. Reč je o 15,2 milijarde evra za tri sezone, odnosno oko pet milijardi godišnje s obzirom na to da je rok izgradnje kraj 2026.
Lane je država Srbija uložila oko 4,8 milijardi novca, pa je predsednik, zapravo, samo potvrdio da će nivo ulaganja i narednih sezona biti na veoma visokom prošlogodišnjem nivou. Upoređujući se sa budžetima iste svetske sajamaske revije poslednjih godina, vidi se da je sama priredba koštala između 1,75 i 2,85 milijardi evra.
Ostalo od najavljenih 15 milijardi ulaganja bi se odnosilo na razvoj infrastrukture, pri čemu su mnoge od njih zamišljene da se realizuju i kada ne bi bilo velike parade. Tako su ove sezone na programu ulaganja u pojedine deonice autoputeva Beograd - Sarajevo, Fruškogorski koridor i Niš - Kosovo.
Kolika je isplativost
S obzirom na karakter ulaganja, EXPO 27 će sasvim sporadično privući strane ulagače. Gro novca obezbediće država. Kako Srbija svake godine beleži budžetski deficit, do novca za ulaganja dolazi pozajmljivanjem.
I tu se nameće pitanje koliko je uputno ozbiljnije se zaduživati kada su uslovi na međunarodnom tržištu novca nepovoljni po zajmoprimaoca. Druga, podjednako važna, dilema je isplativost ulaganja.
Mada su ulaganja proteklih godina bila učestala i velika, javnosti nije predočen niti jedan investicioni projekat iz koga bi se mogla videti kolika je isplativost. Upečatljivo je da niti za jedan od urađenih ili započetih autoputeva nije predočen polazni investicioni podatak - očekivana frekvencija protoka vozila.
Promena za 180 stepeni
Proteklih godina ova investiciona manjkavost se "pokrivala" činjenicom da do pre godinu i po dana novac nikada nije bio jeftiniji. Takvu situaciju su sve ozbiljnije države koristile da bi visokokamatne kredite zamenile mnogo povoljnijim. Srbija se odlučila da jeftinim novcem modernizuje infrastrukturu.
Međutim, poslednjih 15, 16 meseci situacija se korenito izmenila. Novac je danas izuzetno skup, pa svako novo zaduživanje znači da ćemo godinama plaćati izrazito visoku cenu. Tako smo nedavno prodali osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu uz 6,35 odsto kamate. Veoma skupo za dugoročnu pozajmicu.
Pročitaj još
Bugarski primer
Kada je reč o evro obveznicama države Srbije kamata se kreće između 4,7 i 5, 6 odsto, dok su dolarske još skuplje, prinos se kreće i do sedam odsto. Jeftiniji novac može se naći još samo kod pojedinih evropskih investicionih banaka, ali su u pitanju iznosi simbolični kada je reč o ulaganjima u izgradnju autoputeva ili pruga.
Podsetimo, donedavno smo na kamate plaćali dva ili dva i po odsto kamate, sada se situacija drastično promenila i logično je upitati se koliko je opravdano intenzivno se zaduživati u novom finansijskom ambijentu.
Zaduženost države Srbije je oko 51,2 , prema izjavi ministra za finansije Siniše Malog, do kraja godine neće nadmašiti 53 odsto bruto nacionalnog dohotka. Može se u prvi mah pomisliti kako je velika većina evropskih članica zadužena iznad 60 odsto nacionalnog BDP, ali reč je o privredno i finansijski mnogo jačim državama od Srbije.
One koje su na sličnom nivou razvoja zadužene su znato manje. Primera radi, Bugarska duguje tek 23 odsto nacionalnog BDP. Uostalom, još je na snazi domaća stategija koja je preporučivala da nam dug ne prelazi 45 odsto BDP, ali se odavno ignoriše.
Više nego za prosvetu
Istina je da trenutno nismo previše ugroženi visinom duga, na rubu smo sigurne luke. Problem je što se previše izdvaja na otplatu kamata. Pre četiri sezone, u ove svrhe odlazilo je oko 800 miliona evra godišnje, ove ćemo platiti blizu 1,55 milijardi. Ako se nastavi intenzitet i brzina zaduživanja lako se može desiti da za dve godine na kamate ode i 2,1 milijarda evra.
Koliko je to mnogo za siromašnu Srbiju vidi se iz poređenja. Država godišnje na subvencije i mere podrške privredi utroši sličnu svotu, dok je izdvajanje za celu prosvetu, dakle plate svih 145.000 zaposlenih i drugi izdaci, oko 2,75 milijardi evra.
Stoga bi, ipak, trebalo još jednom da se promisli o strategiji zaduživanja Srbije ako ne želimo da za koju godinu kamate poveriocima plaćamo više nego što ulažemo u budućnost mladih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tehnološki giganti Epl i Majkrosoft sada "teški" više od četiri biliona dolara
28.10.2025.•
0
Tržišna vrednost američkih tehnoloških kompanija Epl i Majkrosoft premašila je iznos od četiri biliona dolara tokom današnjeg trgovanja na berzama.
Koje su opcije Srbije?
28.10.2025.•
1
Četvrtak, 23. oktobar, bio je prijatan jesenji dan. Već oko 11 časova temperatura je dostigla 23 stepena i svako ko je mogao odlučio se za šetnju.
MOL: Ponovno pokretanje proizvodnje u Rafineriji Dunav teče po planu
28.10.2025.•
1
Mađarska kompanija MOL grupa danas je saopštila da se ponovno pokretanje proizvodnje u postrojenjima Rafinerije Dunav, koja nisu pogođena požarom, odvija po planu.
NIS: Sve pumpe u Srbiji rade redovno, ima dovoljno zaliha naftnih derivata
28.10.2025.•
1
Svi maloprodajni objekti NIS-a posluju trenutno u redovnom režimu rada, uredno su snabdeveni i obezbeđene su dovoljne zalihe naftnih derivata za domaće tržište.
Rojters: Zbog sankcija NIS-u - zaustavljena isporuka milion barela nafte Srbiji
28.10.2025.•
21
Zbog američkih sankcija NIS-u sprečen je transport jednog tovara sirove nafte u Srbiju, objavio je Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Amazon otpušta 30.000 radnika
28.10.2025.•
1
Kompanija Amazon od danas počinje ukidanje 30.000 korporativnih radnih mesta, jer radi na smanjenju troškova i prekomernog zapošljavanja, do kog je došlo na vrhuncu potražnje tokom pandemije, objavio je Rojters.
Lukoil najavio prodaju svoje imovine u inostranstvu zbog sankcija SAD
27.10.2025.•
2
Ruska naftna kompanija Lukoil saopštila je danas da, zbog uvođenja sankcija nekih država protiv te firme i njenih podružnica, namerava da proda svoju imovinu u inostranstvu.
Milioni Rusa bez pristupa svojoj imovini u EU
27.10.2025.•
5
Pored rezervi Centralne banke Rusije, u EU su zamrznuta i sredstva ruskih privatnih lica. Oni imaju pravo da ih potražuju nazad, ali je to u praksi gotovo nemoguće.
O novim izmenama uredbe o maržama: "Tek da bi se nešto radilo"
27.10.2025.•
9
Uredba kojom su ograničene marže trgovaca na osnovne životne namirnice ponovo je izmenjena i to treći put od stupanja na snagu početkom septembra.
Direktorka: Katanac i otkaz radnicima u vranjskom Kentauru i zbog "dramatičnog povećanja minimalca"
27.10.2025.•
23
Izvršna direktorka danske firme "Kentaur AS" Mie Korg navela je da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji firma beleži i "drastičnog povećanja minimalnih zarada u Srbiji".
Cene izgradnje planiranih elektrana u Srbiji porasle za dve godine i do 90 odsto, a skoro svi projekti kasne
27.10.2025.•
7
Za dve godine koliko je prošlo od usvajanja Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. do usvajanja izmena tog dokumenta, cene izgradnje najvažnijih novih kapaciteta su značajno porasle.
Ministarstvo energetike: Trenutno bez poremećaja u snabdevanju tržišta u Srbiji naftnim derivatima
27.10.2025.•
1
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Saša Koković izjavio je da u ovom trenutku nema poremećaja u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima.
Vučić rekao da će Srbija uzeti stvar u svoje ruke ako se ne nađe rešenje za NIS: "To znači nacionalizacija"
27.10.2025.•
50
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenio je da je problem sa uvozom ruskog gasa komplikovaniji od problema sa kojim će se suočiti rafinerija u Pančevu zbog američkih sankcija NIS-u.
Pčelari do 31. oktobra moraju da prijave broj košnica za zimovanje
26.10.2025.•
0
Do 31. oktobra svi pčelari moraju da prijave nadležnom veterinaru broj košnica sa kojima ulaze u zimovanje, u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju pčelinjih društava.
Direktor FEFA instituta: "Rusi nas svakako drže u šaci"
26.10.2025.•
14
"Rusi nas svakako drže u šaci. Mislim da je njima džoker bio gasni aranžman i prilično sam siguran da ga nisu produžili jer su čekali šta će se desiti na tržištu", kaže Goran Radosavljević, direktor FEFA instituta.
Kina saopštila da je postigla preliminarni konsenzus sa SAD o trgovini
26.10.2025.•
0
SAD i Kina postigli su u Maleziji "preliminarni konsenzus" za rešavanje svojih trgovinskih sporova.
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
1
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
10
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
19
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Komentari 8
Gordana Radović
Sabahudin
Б
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar