Napred u dužničku budućnost
Poznato je da su javne investicije u Srbiji već duže vreme izrazito visoke.
Foto: Pexels (cottonbro studio)
Decenijama smo u javne objekte ulagali između dva i dva i po odsto BDP-a, pa su nam iz Evropske unije diskretno ukazivali da i najsiromašnije države ovog lukrativnog društva za iste namene izdvajaju najmanje četiri odsto.
Sugestija je bila tim razumnija što su saobraćajnice po Srbiji bile veoma skromne i poprilično zapuštene. A zna se - ulaganje u ovu vrstu infrastrukture je možda i najvažnije javno investiranje.
Pet milijardi evra godišnje
Od kada su došli na vlast naprednjaci nemaju dileme. Orijentisani su na ulaganja državnog novca, pa su za otprilike sedam, osam godina investicionog ciklusa postigli da godišnja javna ulaganja dostižu skoro i sedam odsto. Bezmalo trostruko više nego pre samo nepune decenije.
Ove godine predsednik države Aleksandar Vučić je dodatno zaintrigirao javnost najavom ogromnog investicionog ciklusa u vezi sa priredbom EXPO 27. Reč je o 15,2 milijarde evra za tri sezone, odnosno oko pet milijardi godišnje s obzirom na to da je rok izgradnje kraj 2026.
Lane je država Srbija uložila oko 4,8 milijardi novca, pa je predsednik, zapravo, samo potvrdio da će nivo ulaganja i narednih sezona biti na veoma visokom prošlogodišnjem nivou. Upoređujući se sa budžetima iste svetske sajamaske revije poslednjih godina, vidi se da je sama priredba koštala između 1,75 i 2,85 milijardi evra.
Ostalo od najavljenih 15 milijardi ulaganja bi se odnosilo na razvoj infrastrukture, pri čemu su mnoge od njih zamišljene da se realizuju i kada ne bi bilo velike parade. Tako su ove sezone na programu ulaganja u pojedine deonice autoputeva Beograd - Sarajevo, Fruškogorski koridor i Niš - Kosovo.
Kolika je isplativost
S obzirom na karakter ulaganja, EXPO 27 će sasvim sporadično privući strane ulagače. Gro novca obezbediće država. Kako Srbija svake godine beleži budžetski deficit, do novca za ulaganja dolazi pozajmljivanjem.
I tu se nameće pitanje koliko je uputno ozbiljnije se zaduživati kada su uslovi na međunarodnom tržištu novca nepovoljni po zajmoprimaoca. Druga, podjednako važna, dilema je isplativost ulaganja.
Mada su ulaganja proteklih godina bila učestala i velika, javnosti nije predočen niti jedan investicioni projekat iz koga bi se mogla videti kolika je isplativost. Upečatljivo je da niti za jedan od urađenih ili započetih autoputeva nije predočen polazni investicioni podatak - očekivana frekvencija protoka vozila.
Promena za 180 stepeni
Proteklih godina ova investiciona manjkavost se "pokrivala" činjenicom da do pre godinu i po dana novac nikada nije bio jeftiniji. Takvu situaciju su sve ozbiljnije države koristile da bi visokokamatne kredite zamenile mnogo povoljnijim. Srbija se odlučila da jeftinim novcem modernizuje infrastrukturu.
Međutim, poslednjih 15, 16 meseci situacija se korenito izmenila. Novac je danas izuzetno skup, pa svako novo zaduživanje znači da ćemo godinama plaćati izrazito visoku cenu. Tako smo nedavno prodali osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu uz 6,35 odsto kamate. Veoma skupo za dugoročnu pozajmicu.
Pročitaj još
Bugarski primer
Kada je reč o evro obveznicama države Srbije kamata se kreće između 4,7 i 5, 6 odsto, dok su dolarske još skuplje, prinos se kreće i do sedam odsto. Jeftiniji novac može se naći još samo kod pojedinih evropskih investicionih banaka, ali su u pitanju iznosi simbolični kada je reč o ulaganjima u izgradnju autoputeva ili pruga.
Podsetimo, donedavno smo na kamate plaćali dva ili dva i po odsto kamate, sada se situacija drastično promenila i logično je upitati se koliko je opravdano intenzivno se zaduživati u novom finansijskom ambijentu.
Zaduženost države Srbije je oko 51,2 , prema izjavi ministra za finansije Siniše Malog, do kraja godine neće nadmašiti 53 odsto bruto nacionalnog dohotka. Može se u prvi mah pomisliti kako je velika većina evropskih članica zadužena iznad 60 odsto nacionalnog BDP, ali reč je o privredno i finansijski mnogo jačim državama od Srbije.
One koje su na sličnom nivou razvoja zadužene su znato manje. Primera radi, Bugarska duguje tek 23 odsto nacionalnog BDP. Uostalom, još je na snazi domaća stategija koja je preporučivala da nam dug ne prelazi 45 odsto BDP, ali se odavno ignoriše.
Više nego za prosvetu
Istina je da trenutno nismo previše ugroženi visinom duga, na rubu smo sigurne luke. Problem je što se previše izdvaja na otplatu kamata. Pre četiri sezone, u ove svrhe odlazilo je oko 800 miliona evra godišnje, ove ćemo platiti blizu 1,55 milijardi. Ako se nastavi intenzitet i brzina zaduživanja lako se može desiti da za dve godine na kamate ode i 2,1 milijarda evra.
Koliko je to mnogo za siromašnu Srbiju vidi se iz poređenja. Država godišnje na subvencije i mere podrške privredi utroši sličnu svotu, dok je izdvajanje za celu prosvetu, dakle plate svih 145.000 zaposlenih i drugi izdaci, oko 2,75 milijardi evra.
Stoga bi, ipak, trebalo još jednom da se promisli o strategiji zaduživanja Srbije ako ne želimo da za koju godinu kamate poveriocima plaćamo više nego što ulažemo u budućnost mladih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Niža inflacija u junu: Da li se odrazilo na cene?
09.07.2026.•
0
Inflacija je prošlog juna bila na 4,6 odsto, dok je ovog juna iznosila 2,7, ali građani Srbije i dalje plaćaju više nego prošle godine, a cene nikako da se vrate na staro.
MMF procenjuje: Gorivo 32 odsto skuplje zbog rata u Iranu
09.07.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će zbog sukoba Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država oko Ormuskog moreuza cene goriva porasti za 32 odsto.
Cena nafte ponovo raste - Koliko će dramatična promena na svetskom tržištu uticati na cene goriva u Srbiji?
09.07.2026.•
5
Obnavljanje sukoba na Bliskom istoku dovelo je do novog naglog rasta cena nafte. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je da se cena juče promenila i da sada iznosi oko 80 dolara po barelu.
Sjedinjene Američke Države prete tužbom zbog spajanja "Paramaunta" i "Vorner Brosa"
09.07.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države mogle bi sledeće nedelje da pokrenu sudski postupak protiv spajanja kompanija "Paramaunt" i "Vorner Bros diskaveri" vrednog 110 milijardi dolara.
Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto
09.07.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Strane kompanije iznele 1,3 milijarde evra iz Srbije
09.07.2026.•
21
Strane direktne investicije u Srbiji u prva četiri meseca ove godine iznosile su 600 miliona evra i bile su za više od 40 odsto niže nego u istom periodu prošle, kada je zabeležen priliv od 1,07 milijardi evra.
Kina postala svetski lider u proizvodnji električnih automobila, BYD uskoro počinje proizvodnju kod Segedina
09.07.2026.•
10
Prošle godine su sedam od deset širom sveta prodatih električnih automobila bili kineske proizvodnje.
Banke u Srbiji ostvarile dobit od 1,4 milijarde evra prošle godine
08.07.2026.•
7
U Srbiji posluje 19 banaka koje su prošle godine uvećale dobit za skoro 6,5 odsto, na 1,4 milijarde evra, a šest najuspešnijih, koje drže tri četvrtine tržišta, upisalo je ukupan profit od 1,2 milijarde evra.
Da li će carina EU od tri evra po artiklu poskupeti kupovinu sa Temua i Aliekspresa i u Srbiji?
08.07.2026.•
4
Evropska unija od 1. jula naplaćuje tri evra po artiklu za male pošiljke koje stižu iz zemalja van EU, iako Srbije nije članica Unije, stručnjaci upozoravaju da bi deo troška mogao da se prelije i na domaće potrošače.
Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
08.07.2026.•
31
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS
07.07.2026.•
5
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,6 odsto, navedeno je u poslednjem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Nobelovac: Veštačka inteligencija neće vratiti eru brzog rasta produktivnosti
07.07.2026.•
1
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Londonskoj školi ekonomije Kristofer Pisaridis smatra da veštačka inteligencija (AI) neće vratiti zapadne ekonomije u eru brzog rasta produktivnosti.
Strah od nestašice kafe: Najviša cena u poslednjih šest meseci
07.07.2026.•
4
Cena kafe porasla je na najviši nivo u poslednjih šest meseci, dostigavši 3,57 dolara po funti (0,454 kg) kafe, usled zabrinutosti da bi vremenske neprilike u Brazilu i Vijetnamu mogle da smanje zalihe.
U Severnoj Makedoniji litar evrodizela za 54 dinara jeftiniji nego u Srbiji
07.07.2026.•
19
Litar evrodizela na pumpama u Severnoj Makedoniji od danas košta 82,5 denara, što je za 54 dinara jeftinije nego u Srbiji.
Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u
07.07.2026.•
0
Američka kompanija Microsoft saopštila je da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Xbox, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Oni koji su investirali u Trampovu kriptovalutu izgubili 3,8 milijardi dolara
07.07.2026.•
1
Približno milion investitora u kriptovalute izgubilo je ukupno 3,8 milijardi dolara kupovinom mimkoina $TRUMP, koji je lansiran uoči inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa 2025. godine.
Direktor Renoa: Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije
07.07.2026.•
2
Evropska auto-industrija se bori za opstanak pod pritiskom kineske konkurencije, ali je Reno spreman da odgovori na te izazove, izjavio je izvršni direktor kompanije Fransoa Provo u intervjuu za list Ekos.
Za pet meseci ove godine deficit budžeta 99,7 milijardi dinara
06.07.2026.•
5
U budžetu Srbije je, u periodu januar – maj ove godine, zabeležen deficit u iznosu od 99,7 milijardi dinara.
Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta
06.07.2026.•
2
Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše mogao bi da ukine još do 4.000 radnih mesta pored već najavljenih otpuštanja, prenosi nemački Handelsblat, pozivajući se na izvore iz kompanije.
OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte
05.07.2026.•
2
Organizacija OPEK+ dogovorila je dalje povećanje kvota proizvodnje od avgusta, saopštila je ova grupa, usled čega raste globalna ponuda u vreme kada cene nafte padaju zbog postepenog otvaranja Ormuskog moreuza.
Jorgić: Kako je Srbija došla u situaciju da, iako je izgradila 'Đerdap 1', sada ne zna da gradi ni puteve
05.07.2026.•
36
Stručnjak za brokerske poslove, Branislav Jorgić, ocenio je da je pogrešna odluka države Srbije da proda svoj paket akcija od oko 34 odsto u Energoprojektu, Dobroslavu Bojoviću.
Komentari 8
Gordana Radović
Sabahudin
Б
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar