Napred u dužničku budućnost
Poznato je da su javne investicije u Srbiji već duže vreme izrazito visoke.
Decenijama smo u javne objekte ulagali između dva i dva i po odsto BDP-a, pa su nam iz Evropske unije diskretno ukazivali da i najsiromašnije države ovog lukrativnog društva za iste namene izdvajaju najmanje četiri odsto.
Sugestija je bila tim razumnija što su saobraćajnice po Srbiji bile veoma skromne i poprilično zapuštene. A zna se - ulaganje u ovu vrstu infrastrukture je možda i najvažnije javno investiranje.
Pet milijardi evra godišnje
Od kada su došli na vlast naprednjaci nemaju dileme. Orijentisani su na ulaganja državnog novca, pa su za otprilike sedam, osam godina investicionog ciklusa postigli da godišnja javna ulaganja dostižu skoro i sedam odsto. Bezmalo trostruko više nego pre samo nepune decenije.
Ove godine predsednik države Aleksandar Vučić je dodatno zaintrigirao javnost najavom ogromnog investicionog ciklusa u vezi sa priredbom EXPO 27. Reč je o 15,2 milijarde evra za tri sezone, odnosno oko pet milijardi godišnje s obzirom na to da je rok izgradnje kraj 2026.
Lane je država Srbija uložila oko 4,8 milijardi novca, pa je predsednik, zapravo, samo potvrdio da će nivo ulaganja i narednih sezona biti na veoma visokom prošlogodišnjem nivou. Upoređujući se sa budžetima iste svetske sajamaske revije poslednjih godina, vidi se da je sama priredba koštala između 1,75 i 2,85 milijardi evra.
Ostalo od najavljenih 15 milijardi ulaganja bi se odnosilo na razvoj infrastrukture, pri čemu su mnoge od njih zamišljene da se realizuju i kada ne bi bilo velike parade. Tako su ove sezone na programu ulaganja u pojedine deonice autoputeva Beograd - Sarajevo, Fruškogorski koridor i Niš - Kosovo.
Kolika je isplativost
S obzirom na karakter ulaganja, EXPO 27 će sasvim sporadično privući strane ulagače. Gro novca obezbediće država. Kako Srbija svake godine beleži budžetski deficit, do novca za ulaganja dolazi pozajmljivanjem.
I tu se nameće pitanje koliko je uputno ozbiljnije se zaduživati kada su uslovi na međunarodnom tržištu novca nepovoljni po zajmoprimaoca. Druga, podjednako važna, dilema je isplativost ulaganja.
Mada su ulaganja proteklih godina bila učestala i velika, javnosti nije predočen niti jedan investicioni projekat iz koga bi se mogla videti kolika je isplativost. Upečatljivo je da niti za jedan od urađenih ili započetih autoputeva nije predočen polazni investicioni podatak - očekivana frekvencija protoka vozila.
Promena za 180 stepeni
Proteklih godina ova investiciona manjkavost se "pokrivala" činjenicom da do pre godinu i po dana novac nikada nije bio jeftiniji. Takvu situaciju su sve ozbiljnije države koristile da bi visokokamatne kredite zamenile mnogo povoljnijim. Srbija se odlučila da jeftinim novcem modernizuje infrastrukturu.
Međutim, poslednjih 15, 16 meseci situacija se korenito izmenila. Novac je danas izuzetno skup, pa svako novo zaduživanje znači da ćemo godinama plaćati izrazito visoku cenu. Tako smo nedavno prodali osmogodišnju državnu dinarsku obveznicu uz 6,35 odsto kamate. Veoma skupo za dugoročnu pozajmicu.
Pročitaj još
Bugarski primer
Kada je reč o evro obveznicama države Srbije kamata se kreće između 4,7 i 5, 6 odsto, dok su dolarske još skuplje, prinos se kreće i do sedam odsto. Jeftiniji novac može se naći još samo kod pojedinih evropskih investicionih banaka, ali su u pitanju iznosi simbolični kada je reč o ulaganjima u izgradnju autoputeva ili pruga.
Podsetimo, donedavno smo na kamate plaćali dva ili dva i po odsto kamate, sada se situacija drastično promenila i logično je upitati se koliko je opravdano intenzivno se zaduživati u novom finansijskom ambijentu.
Zaduženost države Srbije je oko 51,2 , prema izjavi ministra za finansije Siniše Malog, do kraja godine neće nadmašiti 53 odsto bruto nacionalnog dohotka. Može se u prvi mah pomisliti kako je velika većina evropskih članica zadužena iznad 60 odsto nacionalnog BDP, ali reč je o privredno i finansijski mnogo jačim državama od Srbije.
One koje su na sličnom nivou razvoja zadužene su znato manje. Primera radi, Bugarska duguje tek 23 odsto nacionalnog BDP. Uostalom, još je na snazi domaća stategija koja je preporučivala da nam dug ne prelazi 45 odsto BDP, ali se odavno ignoriše.
Više nego za prosvetu
Istina je da trenutno nismo previše ugroženi visinom duga, na rubu smo sigurne luke. Problem je što se previše izdvaja na otplatu kamata. Pre četiri sezone, u ove svrhe odlazilo je oko 800 miliona evra godišnje, ove ćemo platiti blizu 1,55 milijardi. Ako se nastavi intenzitet i brzina zaduživanja lako se može desiti da za dve godine na kamate ode i 2,1 milijarda evra.
Koliko je to mnogo za siromašnu Srbiju vidi se iz poređenja. Država godišnje na subvencije i mere podrške privredi utroši sličnu svotu, dok je izdvajanje za celu prosvetu, dakle plate svih 145.000 zaposlenih i drugi izdaci, oko 2,75 milijardi evra.
Stoga bi, ipak, trebalo još jednom da se promisli o strategiji zaduživanja Srbije ako ne želimo da za koju godinu kamate poveriocima plaćamo više nego što ulažemo u budućnost mladih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare")
NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) uputila je obaveštenje građanima i korisnicima kredita kod Alta banke Beograd u stečaju, u kojem objašnjava način daljeg izmirenja obaveza i upozorava na opasnost od potencijalnih prevara.
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
1
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
18
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
2
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
4
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
47
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
59
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
3
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Komentari 8
Gordana Radović
Sabahudin
Б
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar