Domaći privrednici neće da ulažu u Srbiji jer ne veruju državi

Za ubrzani ekonomski rast u Srbiji od najmanje pet odsto godišnje nedostaju ulaganja domaćih firmi koja bi trebalo da budu bar tri puta veća od dosadašnjih.
Domaći privrednici neće da ulažu u Srbiji jer ne veruju državi
Foto: Pixabay
Kako piše mesečnik "Biznis i finansije", ta ulaganja su niska već duže vreme usled nedostatka poverenja u državu.
 
Srbija je u poslednjih pet, šest godina više nego udvostručila strane direktne investicije (SDI), koje su 2022. dostigle rekordnih 4,4 milijarde evra ili 7,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Procenjuje se da je prošle godine taj iznos ostao isti ili je bio nešto veći, oko 4,5 milijardi evra.
Istovremeno, snažno su rasla državna ulaganja u infrastrukturu i kapitalne objekte, koja su 2022. sa približno pet milijardi evra činila oko 7,4 osto BDP-a. Ipak, i pored tolikih ulaganja, BDP je u poslednjoj deceniji rastao tek oko tri odsto godišnje, a mnogi ekonomisti smatraju da je ovako skroman privredni rast posledica toga što domaće firme ne ulažu dovoljno u industrijski razvoj i nove tehnologije.
Očekuje se da će ukupan nivo investicija u 2023. biti sličan onome iz 2022. godine, kada je činio 24,2 odsto BDP-a.
 
Ipak, domaće privatne investicije su imale udeo od samo 9,5 odsto, dok su u poslednjih desetak godina dostizale i do 13,9 odsto BDP-a. Pritom, više od polovine ovih investicija čine privatna ulaganja građana, obično u nekretnine, dok je udeo privrede, malih i srednjih preduzeća simboličan, navodi "Biznis i finnsije" i dodaje da je u zemljama EU procenat domaćih privrednih investicija dvostruko veći.
 
Analitičari i privrednici su saglasni - nijedna zemlja nije se brzo razvila na podlozi stranih investicija. Ali, za veći udeo domaćih ulaganja nedostaju podsticaji, a od maja prošle godine je domaćim investitorima otežan i pristup subvencijama - lestvica minimalnog ulaganja podignuta je sa 150.000 na 300.000 evra i najmanje 30 novih radnika, što je za mala i srednja preduzeća preveliki zalogaj.
 
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da uzrok nedovoljnih inveticija domaćih privrednika nije nedostatak sredstava, niska profitabilnost domaće privrede ili niska štednja, već loš poslovni ambijent.
 
"Što Srbija bude razvijenija, to će priliv stranih investicija biti manji. Za sada, još uvek je visoka razlika u troškovima poslovanja kod nas i u zemljama iz kojih dolazi najviše investitora, a kada se to iscrpi, moraćemo da se oslonimo na svoje snage. Ali ono što ograničava domaća ulaganja je visok nivo korupcije, nejednaki tretman preduzeća, povlašćen položaj onih koji su bliski vlastima, odsustvo pravne sigurnosti, nemogućnost da se dobiju poslovi bez uspostavljanja bliskih veza sa strankom, uključujući i njeno finansiranje", kazao je Arsić.
 
Ocenio je da na nivo privatnih investicija utiču i neki opšti uslovi, poput kamatnih stopa, a kako su one podignute ne treba očekivati tokom ove godine neka velika ulaganja.
 
"Zato bi valjalo podstaći domaće firme. Jedan od modela je bio poreski investicioni kredit koji obuhvata male investicije, ali je on 2014. ukinut. Takođe, trebalo bi napustiti politiku subvencija stranih kompanija, zadržati se na nekim baš velikim investicijama u visoku tehnologiju, dok podsticaji za nisko produktivne delatnosti poput motanja kablova nemaju opravdanje, jer oni ne opstaju pod pritiskom svakog iole značajnijeg povećanja zarada", rekao je Arsić.
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović kazao je da u Srbiji već decenijama unazad nema kvalitetnih institucija ni kulture investiranja, pa i građani koji imaju višak prihoda relativnu sigurnost vide u najmanje produktivnom ulaganju u nekretnine.
 
"Najpoželjnije bi bile investicije domaćih privatnih preduzeća, ali osim ocene da su nedovoljne, teško je doći do podatka o njihovom obimu, jer ni knjigovodstveni bilansi nisu pouzdan izvor", ukazao je Jevtović.
 
Istako je da je upitno i kako malo ili srednje preduzeće da investira kada postoji opasnost da u zemlju dođe, u istoj delatnosti i uz državne subvencije, veliki strani investitor.
 
"Protiv toga ne mogu da se bore i isplativije im je da prodaju firmu tom lancu, a da novac ulože u nekretnine", rekao je Jevtović.
  • Privrednik

    21.02.2024 08:51
    Ima i drugi razlog
    "Domaći privrednici neće da ulažu u Srbiji jer ne veruju državi.."
    - Ili zato što su svesni kako su došli do para odn. kako su postali "privrednici" ?
  • andrija

    20.02.2024 21:41
    Mogu reci samo...
    @Mladen
    20.02.2024 • 17:36
    Nisam privrednik nego pronalazač. Uskoro ću da kompletiram svoja dva patenta i da ih ponudim naravno strancima.

    da imamo mnogo pronalazaca i inovatora i bravo za Srbiju... zasto nemamo investicije na te pronalaske i inovativne proizvode... su propisi carine sirovine i PDV ...posebno bih naglasio da EU ne dozvoljava uvoz koji ce biti cenovno konkurentan njihovoj proizvodnji... tako se stiti svoje trziste...sa druge strane sve sto smo nekad proizvodili sad uvozimo...sve smo prodali...pocevsi od Kombajna Traktora do obicnog konca ...valjda su strane masine jeftinije za odrzavanje...ne moze ni bilo sta da izvozi Kina u EU
  • Neško Bajić

    20.02.2024 17:45
    Investitor sa čijim parama?
    njegovim?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Šta sa cenom struje i gasa?

Mada tokom prolazećeg zimskog perioda gotovo da nije bilo hladnijih dana, time ni velikog utroška struje, odnosno gasa, ovih dana mnogo se priča o ceni najvažnijih energenata.

FAO: Prvo poskupljenje hrane za sedam meseci

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je da su svetske cene hrane porasle u martu za 1,1 odsto, što je prvo poskupljenje hrane u proteklih sedam meseci.