Detaljnije o novom modelu ulaganja u stanogradnju: Kako da neko investira ako nema za ceo stan?

Finansijske alternative u Srbiji za one građane koji bi da se odluče za neku vrstu ulaganja od kojeg očekuju određeni prinos izuzetno su skromne.
Detaljnije o novom modelu ulaganja u stanogradnju: Kako da neko investira ako nema za ceo stan?
Foto: 021.rs
Kako piše Euronews Srbija, to je vidljivo i po tome što štednja u bankama konstantno raste poslednjih godina, kako u evrima, tako i u dinarima. Prema podacima Narodne banke Srbije, krajem aprila građani Srbije u bankama su čuvali više od 155 milijardi dinara i gotovo 15 milijardi evra. 
 
I pored rasta štednje u bankama, oni građani koji raspolažu desetinama hiljada evra najčešće se odlučuju za investiranje u nekretnine, dok se građani čija je ušteđevina od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra najčešće odlučuju da je povere banci. 
Ipak na pomolu je ideja koja bi i njima mogla da pruži priliku da investiraju u stambene kvadrate srazmerno novcu kojim raspolažu. 
 
Novi model podrazumeva da mogu da ulože u jedan kvadratni metar nekretnine, novi vid investiranja u Srbiji koji je osmislio osnivač i direktor finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac. 
On za Euronews Srbija objašnjava da je početak ideje upravo to - kako da neko investira u nekretnine, ako nema novca za celu nekretninu. 
 
"I onda je u stvari ovo funkcija građevinskog investitora, ali usitnjena na nivo jednog kvadrata. Što to praktično znači? Znači da ako, primera radi, imamo zgradu od 2.000 kvadrata, koja da bi se izgradila košta tri miliona evra, ta tri miliona evra podeljeno sa 2.000 kvadrata je 1.500 evra po kvadratu. I to je tehnički investicioni kvadrat koji svako može da kaže - evo ja ću da finansiram proizvodnju jednog kvadrata", rekao je Uzelac. 
 
On dodaje da taj kvadrat, kada se proizvede i proda u formi nekretnina ostvaruje profit i računica je takva da se taj profit potom deli pola-pola. 
 
"Mi smo odgovorni za ceo proces - od placa, građevinske dozvole, proizvodnje do konačne prodaje. Ovo na neki način predstavlja prostor da se investira u nekretnine jer građani Srbije vole nekretnine više nego neke druge oblike investiranja", rekao je Uzelac i dodao da je novi model dobar početak za svakoga ko hoće da investira. 
 
Koliki bi bio profit?
 
Uzelac kaže da bi projektovani profit po novom modelu bio 25 odsto na dve godine, koliko bi trajala realizacija projekta, što je oko jedan odsto mesečno. 
 
"Inflacija utiče samo na novac, ne utiče na beton i na ciglu. Kada vi pretvorite vaš novac u nešto na šta inflacija nema uticaj, automatski ga sklanjate od uticaja inflacije. Sa druge strane, ta buduća cena nekretnine je neizvesna. Niko ne zna sa sigurnošću da kaže kolika će biti, tržište je tek u formiranju, postoje tu neki tačkasti momenti naduvavanja cena, ali nije cena nerealna, samo postoje na različitim mestima, u različitim projektima možda neki manipulativni moment da se izvuče više iz nekretnine. U ovom modelu bitno je da se kaže da je tehnička garancija u stvari ta proizvodna cena, da ako tržište padne ispod proizvodne cene, tek onda je projekat po znakom pitanja. Znači, sve preko proizvodne cene znači profit", rekao je Uzelac. 
 
Na pitanje da li građani koji bi uložili novac po novom modelu mogli da znaju kada će uloženo da im se vrati i kada i šta u slučaju da se građevinski radovi oduže, Uzelac je rekao da kada su u pitanju neki nepredviđeni događaji u vezi sa projektima, to su do sada najčešće neke finansijske kombinatorike kada se zida bez dovoljno novca. 
 
"Ovde, mi dođemo kao prvi investitori i kažemo - mi ćemo da obezbedimo 200 kvadrata, da li ima još nekog ko će da obezbedi jedan, dva, tri, pet, i skupi se tu tih 2.000 kvadrata. Tu je sve završeno što se tiče finansiranja. Znači, sav novac je spreman, finansiranje u tom smislu ne predstavlja izazov", rekao je on. 
 
Uzelac je napomenuo da sve projekcije proizvodnje postoje i da svi investitori mesečno dobijaju izveštaj o tome kako se njihov novac pretvara u ono što treba da proizvede profit i obaveštenja u toku izgradnje. 
On kaže da će projekti biti predstavljeni na sajtu, gde će biti i prijavljivanje zainteresovanih. 
 
U novom modelu, dodaje on, građanin koji ulaže može biti i finansijer proizvodnje svog stana. 
 
"To znači da vi unapred možete da platite proizvodnju vašeg stana. U tom slučaju cena vam se ne obračunava tržišno, nego se kreće od te proizvodne cene, pa se na nju dodaje onaj deo pola-pola kakav je aranžman", naveo je Uzelac. 
  • Ema

    18.06.2024 08:53
    Ja sam ekonomista. Ovaj finansijski model ulaganja je poznat odavno i nije ništa novo. Donosi veliki profit u relativno kratkom vremenskom roku, tako da se investitori rado odlučuju za njega. Više na priloženom linku: https://en.wikipedia.org/wiki/Ponzi_scheme
  • Miki

    18.06.2024 06:52
    Ideja je super ali je problem naša država i nefukcionalnost pravnog sistema. Niko vam ne garantuje da glavni investitor neće odjezditi sa vasom lovom, pravni okvir nekakve zastite i garancije je dosta klimav. Ostaje da vidimo kako ce sve ovo izgledati u praksi, ali ja sam skeptičan.
  • Milan

    17.06.2024 22:45
    Ako ikada steknem deset hiljada daću gazda Jezdi. On je pravi čovek domaćin.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Gde raste a gde opada broj milionera?

Najveći rast broja milionera na svetu u poslednjih deset godina zabeležio je Vijetnam, od evropskih zemalja u prvih deset ušle su Malta i Monako.

Sprema se štrajk u Diznilendu

Hiljade radnika Diznijevog tematskog parka i odmarališta u Kaliforniji izjasnilo se za štrajk zbog odugovlačenja pregovora o ugovoru vezanim za uslove rada.