Italijani žurkom utrčali u epidemiju

Jeste da je svet ceo decembar komotno posmatrao kako se Kinezi muče sa virusom poniklim u Vuhanu, važnom dvanaestomilionskom privrednom centru i pet puta većoj regiji Hubej čije je središte.

Sve dok početkom marta zaraza nije počela eksponencijalnom brzinom da se širi Starim kontinentom, evropski stručnjaci su procenjivali da je reč o rutinskoj mutaciji odavno poznatog virusa. Ispostavilo se, međutim, da, mada novoformirani virus nije preterano smrtonosan, jeste mnogostruko infektivniji od očevog soja.

Korona produžila sezonu gripa

Evropljani, u celini, morali su epidemiju spremnije dočekati, ali zaštu samo Italijani tako nastradaše, mnogo više od bilo kog drugog, bar u prvoj polovini marta?

Tim pre što je reč o naciji koja se, kao vodeća pomorska država, vekovima uspešno nosila sa sličnim nevoljama. I sama reč karantin potiče iz italijanskog jezika i znači četrdesetica.

Sama praksa nastala je u Veneciji, uvođenjem obaveza da mornari, nakon što se vrate iz zaražene zone i iskrcaju na Apeninsku obalu, moraju četrdeset dana provesti izolovano. Italijanska umetnost, od Bokača pa nadalje, puna je dela u kojima se tematizuju epidemije, posmatrane iz različitih uglova.

No, izgleda da su se ovoga puta Italijani olako poneli prema opasnosti. Istina, imali su i nezgodan sticaj okolnosti.

Grip je ovog februara na Apeninima bio više izražen i duže je trajao nego drugde. Jednostavno, izgleda da izrazito stara nacija kakva je italijanska, čak 27 odsto stanovnika je u dobi iznad 67 godina, ima poteškoća sa većom zarazom. Grip nije još ni prošao, a stigao je novi virus i praktično produžio sezonu oboljevanja.

Posledice neodgovornosti

Italijani, skloni da se vesele i noću puno izlaze, i najavu nove zaraze dočekali su šeretski. Podsticaje olakom odnosu prema nepoznatom virusu davala je i februarska karnevalska fešta.

Vlast je preduzimala sanitarne mere, ali nije imala autoritet za sprovođenje. Stoga je iznenađenje bilo kada je provaljena namera da se u Milano i Lombardiju uvede pod karantin. Studenti i oni koji potiču sa juga države odmah su požurili na vozove da se udalje iz regije koja se stavlja pod zabran.

Istovremeno, mladi u gradovima od Rima, preko Milana do Trsta, odlučuju da noć provedu u takozvanoj "movidi“", urbanoj žurci kojom se dočekuje i provodi noć. Posledice neoodgovornosti, moglo bi se reći svojevrsnog šeretluka, su grozne.

Dok je 6. marta bilo 3.916, četiri dana kasanije je 8.514 obolelih. Već sutradan je 10.529 uz 829 umrla. Dan kasnije umire novih 189, potom još 250 ljudi.

Nije bilo druge nego da se uvede totalni karantin, kasnije još pooštren, pa tako od 13. marta Italijani mogu izaći iz stana samo radi odlaska u nabavku ili lekaru. Od radnji rade samo one sa prehrambenom robom i higijenskim materijalima i apoteke.

Kao pokošeni

Drastična mera je bila iznuđena, smrtnost je preko osam odsto, osetno više nego u bilo kojoj drugoj državi. Daleko najčešće žrtve su stari ljudi, prosek godina obolelih je 81.

Bukvalno su smrtno ugrožene starije osobe koje odranije imaju dijabetes, kardiološka ili onkološka oboljenja. Njihov imuni sistem je preslab i zaraza ih pogađa kao kosom...

Vođstvo Evropske unije u početku nije reagovalo na svetsku pošast. Države su pojedinačno donosile odluke, svako za sebe.

Ipak, slučaj Italije je toliko dramatičan da se nova predsednica Evropske komisije Urlika fon der Lajen na odličnom italijanskom obratila građanima Apenina. "Niste sami… imam duboko poštovanje za sve što ste preduzeli… učinićemo sve što možemo da vam pomognemo", ohrabrila je predsednica naciju u nevolji.

Aktivna uloga vlade

Italijanska vlada je svesna posledica koje će virus ostaviti na radnike, preduzetnike, kreditore, kreditirane, industriju, saobraćaj, turizam, hotelijerstvo…

Odlučila je da sa devet milijardi evra pomogne, najviše siromašne, radnike, nezaposlene, ali preduzetnike malih i srednjih preduzeća. Za takav pristup dobila je podršku Unije.

Ovih devet i još mnogo novih milijardi biće potrebno da bi se nadvladale posledice iznenadne pandemije. Već sada sve države sveta imaju, zbirno uzevši, javni dug od 250 biliona dolara, posle krize biće i veći.

To je teret koje sadašnja i prethodne generacije ostavljaju budućim.