Svakom čoveku potrebno je mesto koje ga čeka, bilo u vidu prostora, knjige, čoveka, ideje. To mesto je u nama, kaže autorka ubitačno dobrog romana u stihu "Nemaju sve kuće dvorište" i dodaje da je uvek nedostatak ljubavi razlog zašto osećamo prazninu, ali i razlog da se osećamo kao da smo prenatrpani svega.
Virus korona/eks ju priče: Pismo iz Banjaluke
Pisac Stevo Grabovac kaže da je Banjaluka pusta jer se ljudi pridržavaju preporuka i naredbi. Ne veruje da će čovečanstvo izvući ikakvu pouku iz ovoga, jer nikada do sada nije. Veruje samo u osvešćene pojedince.
Foto: 021.rs (Boris Maksimović)
Ovih dana svi delimo istu sudbinu, bez obzira na deo sveta, ekonomske, religijske, kulturne, etničke ili etičke razlike.
Virus korona ne bira ljude po karakteristikama po kojima se ljudi tokom cele ljudske civilizacije uglavnom dele i ne razumeju.
Kako ovih dana teku dani u Banjaluci, za 021.rs izveštava pisac Stevo Grabovac, čija je knjiga "Mulat albino komarac" nedavno bila u najužem izboru za nagradu NIN:
"Ja nisam u izolaciji, jer radim u prodavnici prehrambenih proizvoda, ali sa skraćenim radnim vremenom. Što se tiče Banja Luke, ovde su, mislim, prvo uvedene mere na nivou BiH. Ne rade kafići, ne rade tržnice i tržni centri. Sve ostalo, osim apoteka, radi skraćeno.
Ulice su uglavnom puste, Prvih dana bio je onaj početni talas panike i sve se praznilo po prodavnicama. Ljudi su kupovali zalihe svega i svačega, no, sad se situacija smirila.
U većini prodavnica ima svega. To vam mogu reći iz prve ruke. Mi smo ovih dana dobili novi kontingent robe, tako da trenutno ničeg ne nedostaje.
Maski i sredstava za dezinfekciju uglavnom nema nigde. Na poslu moram da nosim masku i rukavice i to poštujem. Kod kuće ne nosim, ali redovno perem ruke i trudim se da se ne krećem bespotrebno.
Banjalučani zaista poštuju izolaciju i naredbe. Ako izađu po namirnice - strpljivo stoje u redovima. Nema gužvi ovih dana i, osim te pustoši, koja je zaista tužna u ovako divno proleće, sve je onako kako treba da bude.
Naravno, ima svugde ekscesa, pa i ovde. Vidim, na primer, da neki normalno rade na građevini, kao da je to baš sad neophodno. Tu i tamo starci hodaju po ulicama, iako je organizovana služba koja svima, koji nemaju mlađih članova porodice, dostavlja hranu i lekove, no eto, nekim ljudima je uzalud govoriti.
Što se tiče čovečanstva... Spadam u grupu onih koji se nadaju da će ih budućnost demantovati. Ja ne verujem - ja znam da čovečanstvo neće - ama baš ništa naučiti iz ovog. Nikad nije.
Ono što ovaj svet može, barem donekle, da spasi je nada da će biti što više osvešćenih pojedinaca. Jer dok svako sam u sebi ne shvati da je on taj koji mora da se menja, svaka priča o nekom boljem svetu veća je utopija od najveće utopije.
Ja sam, zbog okolnosti, ovih dana bio sprečen da radim na novom rukopisu. No, sama situacija me uverila da priča na kojoj radim i te kako ima smisla, čak i kad sam sumnjao, iako nema veze s ovom situacijom. Ipak ova situacija kao takva je samo još jedan dokaz da su teme koje me inspirišu zaista neiscrpne.
Pozdravljam sve u Novom Sadu. Želim svako dobro i nadam se da se uskoro vidimo u vašem prelepom gradu".
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.