Ovih dana svi delimo istu sudbinu, bez obzira na deo sveta, ekonomske, religijske, kulturne, etničke ili etičke razlike. Virus korona ne bira ljude po karakteristikama po kojima se dele i ne razumeju.
Sarajevo je u svojoj bliskoj prošlosti prevalilo mnogo toga preko glave. Ovih dana, ponovo, zbunjeno je pred kataklizmom koja steže ceo svet.
Kako njegovi stanovnici izlaze na kraj sa zaštitom, preporukama o neizlaženju iz kuće bez preke potrebe, nabavkama i beskonačnim redosledom neophodnih dezinfekcija, govori Vedrana Božinović, glumica NP Sarajevo i dobitnica Sterijine nagrade za dramaturgiju na prošlogodišnjem Pozorju, za predstavu "Hasanaginica":
"Sarajevo pati od PTSP-a. Ili možda ja patim od PTSP-a, ali pravljenje zaliha, nemoć, policijski sat, zatvaranje granica i nemogućnost viđenja sa članovima porodice ili prijateljima previše podsećaju na sve ono što nam se nije desilo toliko davno da bismo zaboravili.
U početku je, naravno, bilo potpuno ignorisanje. Bolest koja se dešava negde u Kini bila je dovoljno daleka, a unutrašnja politika početkom godine dovoljno zanimljiva i živahna, da je niko nije ozbiljno shvatao. Haos se desio u dva dana, od ponedeljka, 9. marta, do srede, 11. marta, kada se situacija menjala iz sata u sat.
U četvrtak je otkazana predstava Narodnog pozorišta "Sneg" koju je trebalo da igramo, zatvorena je škola, ali je još uvek postojala nada - neće kod nas. U narednih nekoliko dana bilo je jasno da nas neće zaobići. Zatvoreni su restorani, kafići, šoping centri, sve uslužne delatnosti, osim prodavnica hrane i apoteka, da bi se završilo zatvaranjem granica i uvođenjem policijskog sata.
U roku od šest dana, kao i svima, sve se okrenulo potpuno naglavačke. Ispražnjeni su prvo rafovi sa dezinfekcijskim sredstvima, rukavicama i maskama, pa onda sa brašnom, uljem, šećerom i - da ne bismo bili mimo sveta, toalet papirom koji je najveća misterija korone.
Prodavnice se snabdevaju redovno, ali u smanjenom obimu i jako brzo nestaju stvari koje smo naučili da valja imati. Pražnjenje prodavnica moglo bi da govori o tome da se ograničenje kretanja shvata ozbiljno i priprema za karantin, no planine oko Sarajeva bile su do te mere pune izletnika i ljudi koji su lepo vreme i prekid škola i posla iskoristili za roštiljanje sa prijateljima, da je u poslednja tri dana zabranjen izlazak iz kuće svima do 18h i preko 65 godina.
Kršenje zabrane povlači novčane kazne i do 1.000 evra. Što ne znači da se stoprocentno poštuje.
Najteže je ubediti decu da se ne radi o raspustu i da je onlajn nastava, pokrenuta dan nakon zatvaranja škole, vrlo ozbiljna. Roditelji već pričaju kako će oni, ako niko drugi, izmisliti lek protiv korone. Nastava se, bar sudeći po mom osnovnoškolcu, izvodi jako uspešno. Uz puno sudelovanje roditelja.
Najveći strah izaziva pitanje: da li je naš zdravstveni sistem spreman da se nosi sa epidemijom ovih razmera, naročito zato jer znamo da je odgovor negativan.
Broj upotrebljivih respiratora zanemarljivo je mali, čak i u glavnom gradu, a o tome koliko ih ima u manjim bosanskohercegovačkim gradovima - čovek ne sme ni da pomisli. Takođe se spekuliše sa tim koliko uopšte imamo testova i da li je slika broja obolelih realna.
Naravno da se stvara prostor delovanja za sve moguće teorije zavera, koje čovek - ukoliko želi da sačuva pamet, a sa dvoje dece u kući već je dovoljno izazova, mora prestati da čita.
Da je ljudska glupost najjača sila svedoče dva slučaja žarišta širenja virusa: mostarski - u kojem je pacijent preko veze primljen na odeljenje pulmologije, a sakrivena je činjenica da je stigao iz inostranstva i da je potencijalno zarazan, nakon čega je kompletno lekarsko osoblje ove klinike, kao i neki lekari sa drugih klinika, moralo u samoizolaciju. I drugi slučaj iz Konjica u kojem je jedna kompanija za namensku proizvodnju, nakon proglašenja vanrednih mera, odlučila proslaviti godišnjicu preduzeća slavljem na kojem je prisustvovalo preko stotinu ljudi - uključujući i federalnog premijera - na kojem je bilo inficiranih osoba.
Mislim da je vlast reagovala brzo i dobro kada su u pitanju prvi koraci, ali se bojim da je decenijska nebriga oko sistema zdravstva naša najslabija karika i pitam se šta će biti ako se desi snažan porast broja obolelih. Nažalost, sigurno ništa dobro.
Koronu ćemo, naravno, preživeti. Nažalost ne svi, ali kao čovečanstvo sigurno. Kao što je sigurno i da iz nje ništa nećemo naučiti.
Iskustvo me naučilo da u vanrednim okolnostima uvek isplivaju sva ljudska pohlepa i zlo, ali i neverovatno dobro i solidarnost kao protivteža. Nažalost, kada se sve vrati u normalu, i oni zli, i oni dobri, utope se u masi "preživljivača" i "trkača" za svakodnevnim životom.
Mislim da ne učimo i ne menjamo se, nego se prosto prilagođavamo okolnostima. I u tome smo tako jako slični virusu koji nas je paralisao".
Komentari 2
Sarajka
Јована
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar