Vikend počneš mislima, ma izdržaću ja to, a već u ponedeljak veče kuješ plan da se sutradan ujutro sabajle probudiš kako bi već u 5 sela na bajs.
Zamišljaš kuda ćeš sve divljati gradom... Kejom, s obe strane Dunava - koji i dalje teče, neće ti smetati ni onaj govnarijum koji kod Radničke i Marka Miljanova ističe iz grada, sačekaćeš sunce - valjda još izlazi posle ova tri dana, onda Ribnjakom, sve do onog blata ispod Mosta – šta to beše - slobode, pa još malo praznim bulevarima i još malo podbarskim ulicama, baš putanjom kojom košava zimi savija.
Naravno, ne probudiš se na vreme, ali zato malo poravnaš kolač...
Na početku 84 sata izolacije – od virusa izoluješ ceo stan: jebeš mu kevu cilitbengom, domestosom, varikinom, arfom, frošom, asepsolom, sanitarom, denkmitom, aćeom, akselom, cifom, hidrogenom (devetoprocentnim, za svaki slučaj), sirćetom i sve trijumfalno finalizuješ osamdesetprocentnim alkoholom.
Nemaš osećaj za kolač.
Tu noć spavaš sa maskom na licu, otvorenih prozora, umotana u tri ćebeta, jer su mirisi nesnošljivi. Haluciniraš. Dok toneš u san, pomisliš da si ipak mogla malo da poravnaš kolač, ali toneš i toneš. Sanjaš kafu, espresso ristretto. Sanjaš bazen pun kafe, ti plutaš na tirkiznoj šoljici punoj indija-brazil blend arome, nije ti dobro koliko je dobro.
Budi te uobičajena, svakojutarnje rana svađa iz obližnjeg stana. Stariji bračni par se nadvikuje koliko računa moraju da plate otkako on ne radi i kako ih 100 obećanih evra neće okrpiti.
Vreme je za doručak. Ravnaš kolač.
Dok na balkonu piješ kafu, malo se diviš cveću koje je procvetalo. Prvi pupoljak na muškatli razvlači osmeh na lice, a seme rukole koje je provirilo iz zemlje gotovo krik radosti. I to samo nakon dva dana u saksiji! Odlučuješ: kad se ovo jednom završi, posvetićeš se baštovanstvu.
Nemaš sad vremena za ravnanje kolača, posle ćeš.
Ne gubiš vreme, odmah sadiš i limun, po Guglovom
how to do uputstvu. Izvadiš semenke iz limuna - odmah iz dva, šta će ti jedno stablo, neka odmah bude limunograd, ima da padne limunada taman u nekoj jesenjoj izolaciji. Brišeš ih, brišeš, da ne budu mokre i brzo sadiš u zemlju. Zaliješ. Šiziš što zemlja ne valja, uopšte i nije zemlja: zaliješ biljku, a voda samo procuri u podmetač. WTF!!! Zar u ovoj zemlji više nema ni zemlje?! Koštice ti beže iz ruke, pizdiš, neće se tebi poljoprivreda otimati iz ruku, možeš ti to.
Uspelu akciju zalivaš ravnanjem kolača.
Dok ravnaš, u tvojoj glavi odnekud zazuji: "Cvet muškatle je pobeda nad koronom!". Zabrineš se ozbiljno. Brzo ugasiš sve što se ugasiti može: TV, radio, telefon - jedan i drugi, tablet, sat sa radio aparatom, frižider, šporet, lampu, sve punjače iščupaš iz zida. Odahneš, glava fercera.
Odahneš. Naravno, uz kolač.
Slušaš na
repeat novi album Dua Lipe. Pesmom
"Hallucinate" na silu pokušavaš da uguraš plesnu atmosferu u svoj dom. Onako, od jedan do pet, prima se jedva na dva. Ignorišeš misao da naslov pesme više podseća na ludilo s onu stranu balkona. Razmišljaš, ravnaju li kolač tako ponekad i svetske zvezde. Dua sigurno ne, Kristina i Maraja - verovatno.
Ti poravnaš kolač još malo.
Dok se porukaš sa svima, na svim platformama, izgori ti cela tura pohovanih tikvica. Gledaš u te jebene tikvice o kojima si maštala cele nedelje, one su bile deo ambiciozno zamišljenog, a slabo realizovanog ručka koji je bio u planu tvog ličnog izolacionog kriznog štaba! Poznato zar ne, ovo sa štabom i realizacijom?
Iznervirana, šta sad da radiš nego da poravnaš kolač.
Dok ravnaš, setiš se, mogla si staviti pakovanje na kosu i to u petak u 17:30 i skinuti ga u ponedeljak, nekad uveče... Samson i njegova griva pali bi u zaborav.
Malčice ravnaš kolač...
Malo sređuješ obrve, odjednom primetiš jednu "koronarnu" među njima, beli se. Jedva je zgrabiš pincetom, ma neće tebe obrva koja štrči zajebavati. Setiš se Samante iz "Seksa i grada"… O, bolje da ne pomišljaš na tu scenu…
Izvučeš opet kolač i poravnaš ga.
Lakiraš nokte nakon toga, duuuuuugo, diviš se učinku sve dok ne posegneš za šoljicom kafe i zezneš palac i kažiprst. Briga te baš. Namerno zezneš i ostale. Ramišljaš da u ponedeljak kupiš neki ruž, više psihološki je to važno, jer znaš da ga zbog maske nema smisla stavljati.
Ali ima smisla još malo poravnati kolač.
Odjednom shvatiš da ti gori glava - farba koju si stavila na kosu jutros! Ako ništa drugo, tešiš se, dovela je u letalnu fazu korončiće ako su se kojim slučajem u nju zadenuli. Kosu. Posle pranja kose si srećna: iako farba uopšte nije pokrila sede, kosa je i dalje tu, štrči na glavi.
Da se smiriš, malo poravnaš kolač.
Odgledaš jedan dosadan film i jedan od onih koji u čoveku baš ne bude optimizam i renesansu. Pitaš se, kako uvek nabasaš na ta sranja? Pokušaš da nađeš jednu od onih limunada koje uvek gledaš kad ti nije dobro.
"Leap year"! Idealno! Po ko zna koji put mrziš Ejmi Adams jer se ljubi sa Metjuom Gudom. Ugasiš ton, replike ionako znaš napamet, obožavaš irske predele i odjednom shvatiš da nemaš pojma kako se korona ponaša u Irskoj. Guglaš.
Nisi odavno, malo ravnaš kolač
Pokušaš da dočitaš "W", novi roman Igora Štiksa, odlično piše, ali ti je koncentracija čista nula. Nerviraju te ljudi po balkonima, stare fore o koroni preglasno prepričavaju kao svoje.
Još malo poravnaš ostatak od kolača.
Prebrojavaš kese smeća na balkonu i ne možeš doći sebi koliko ga je. Pogled na oblakoder opranih sudova je isto tako distopičan.
Malo se "tešneš" ravnanjem preostalog kolača.
Čitaš portale dok ne obnevidiš. U jednom trenutku shvatiš da si iste redove već negde čitala. Gledaš šta je ko od koga prepisao, kako "veliki mediji" prepisuju "male medije". Ponekad se čak ne potrude ni da izmene red reči u rečenici. Ne pada im na pamet da navedu citirani ili prepisani izvor, dok istovremeno sve oko sebe - osim sebe - pozivaju na etiku. Puna nade, ustaješ i puštaš vodu. Ali govna ne odlaze.
Nemaš volje ni da pogledaš kolač.
U samom finišu 84. sata izolacije shvatiš da su zvanični srpski izolatori od logike i zdrave pameti, dok si ti ravnala kolač i smišljala kako da preživiš sadašnjost, osmislili tvoju budućnost.
"Vatreno oko" nas posmatra. Čitaš i ne veruješ!
Da li je moguće da su se oni, dok si ti ravnala jebeni kolač, iz kineskog zagrljaja bacili u naručje nekog Hijavate?!
Očajna si, više nemaš šta da ravnaš.
Eyes wide shut, razmišljaš da budna dočekaš pet ujutro i da za to vreme napišeš pismo "majstoru" Konu sa preporukom da, tako mu svih protokola Darkvuda, u ime zdravlja svih nas, čim pre vakciniše svog "šefa".
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 3
Dušica
Novosadjanka
Bikica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar