Zaista, sve i da niste Ajnštajn, a verovatno niste, ne treba vam mnogo životnog iskustva na ovim prostorima da znate da Milorada Dodika, osim neporecive harizme, odlikuje i izuzetna arogancija koja mu je bila saveznik u verbalnim bitkama protiv svojih političkih protivnika.
Iako je član Predsedništva BiH, Dodik će bez problema izjaviti da će za Bosnu navijati jedino ako igra protiv Turske. Ta doza arogancije bila je neretko dopadljiva građanima Republike Srpske, jer to je odlika i domaćina koji će pod šatorom zapevati, u dvorištu vola peći, a usput pogasiti sve one "seoske lole" koji mu oponiraju. Međutim, u pobedama, u čijim plodovima Dodik uživa u najvećem delu poslednjih 20 godina, arogancija može da bude i zabavna, ali u porazima, ona je prilično otrovna.
Najbolje se to videlo u ponedeljak, na konferenciji Saveza nezavisnih socijaldemokrata kada je Dodik poslao prilično jasnu poruku da oni koji nisu uz njega ne mogu da računaju na životne lagodnosti koje im, po despotskom shvatanju, jedino njegova volja pruža.
Pojavio se za govorničkim pultom Dodik bez njegovog karakterističnog osmeha čoveka stopostotnog sigurnog u svoju inteligenciju, nedodirljivost i nenadjebivost. Možda je neko mogao da šapne poruku koju Artur Flek, već u svom kostimu Džokera, ispisuje na ogledalu: "Put on a happy face" ("Nabaci osmeh").
Prvi na tapetu Dodikovog pravedničkog gneva bili su koalicioni partneri iz Socijalističke partije Srpske, koji još nisu potpisali koalicioni ugovor. Dodik im je jasno poručio da će sada sama koalicija odlučiti da li će sarađivati sa SPS ili ne, što znači da će, ukoliko ih ne prihvate u većinu u banjalučkom parlamentu, "svi njihovi kadrovi biti eliminisani u roku od 24 sata iz bilo kog mesta gde je nadležnost vlade".
Surovo? Da, ali to je politika i potpuno je očekivano da bilo kakva neodlučnost, a kamoli neposlušnost, bude kažnjena. Potpuno je bilo jasno da novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković neće imati nikakvu podršku vlasti u kojoj se i dalje najviše pita Dodik. Bio je vidljiv bes Dodika dok "usputno" govori da će i ono što nije pod nadležnošću skupštine dovesti pod njenu ingerenciju jednostavnom izmenom zakona, dodajući kako nijedan predlog novog gradonačelnika neće biti podržan, pa "taman da je Ajnštajn".
Već svako je u tom momentu zaboravio na karakteristični osmeh i u vazduhu je samo lebdelo pitanje: "Hoće li ovaj stati?" Nije, naravno, jer oni koji gube moć ne staju. Dodik neće sedeti mirno u Laktašima i tresti šljivu. Njegovu poruku moraju da shvate svi, a ponajviše građani, koji su već opterećeni svakodnevnom brigom za sopstvenu egzistenciju. A ima li boljeg načina za to nego da im kažeš da će im otežati pristup ili uskratiti ono što smatraju osnovnom životnom potrebom, kao što je na primer grejanje? To je upravo Dodik uradio.
"Prekinućemo sve investicije sa republičkog nivoa, dok ne vidimo na koji način će se grad dalje politički razvijati i odnositi, ali u svakom slučaju mislim da definitivno hoću da kažem da je ovo velika greška onih koji su smatrali da imaju samo svoje pravo. Ja im neću oprostiti ovo što su uradili Igoru (Radojičiću). Ovo nije nikakva pretnja, to je moj lični stav, imam pravo na to kao čovek. Uzeću svako biračko mesto i videću gde god je dobio, nek ide gradonačelnik i nek rešava, mi nećemo rešavati. Demokratija, šta ćeš? Tako je", zaključio je Dodik.
Građanima Republike Srpske koji su sve to mogli da gledaju u centralnom dnevniku slobodno je mogla da se smrzne krv u žilama, iako je temperatura bila u prijatnom plusu. Mogli su samo da požele da se sakriju iza oblaka, kao što je to učinio mesec te večeri nad Banjalukom.
Zašto je sve ovo važno za nas?
Brzo se Srbijom i društvenim mrežama prenela vest o tome da član Dodikove partije neće biti gradonačelnik glavnog RS grada, već će to biti mladi Draško Stanoviković, u očima mnogih verovatno samo "balavac". Uskoro se pojavila i šala: "Dodik je izgubio Banjaluku, sad još samo da izgubi Novi Sad", koja može da posluži i kao ilustracija očigledne prisustnosti ovog političara u Srbiji.
S Dodikovim prisustvom u Republici Srpskoj, te dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Srbiji, intenzivirana je saradnja koja se neretko ogleda u brisanju granica između entiteta i države. Moglo bi to da se sumira u onu narodsku kako se "sličan sličnom raduje".
Upravo tu je problem. Dodik je populista, baš kao što je to i Aleksandar Vučić. Dodik je mnogo sličniji Vučiću, koliko god se Vučić trudio da u svojoj naprednjačkoj fazi bude sličan Đinđiću.
Obojica su temperamentni, kratkog fitilja, pobedu očekuju, a poraz teško podnose. Zbog takvih karakternih osobina, već neko vreme u Srbiji se odgovara na pitanje kako će izgledati odlazak sa vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, koliko god se to sada ne naziralo na horizontu. Jedni veruju da će to biti učinjeno baš kao i kada su demokrate predavale vlast Vučiću, dok drugi pak strahuju od eskaliranja sukoba ili nepriznavanja poraza. Imajući u vidu da je Donald Tramp postao globalni trendseter za provincijske despote, ovo poslednje deluje kao realna opcija.
Iz tog razloga mnogima se upalila lampica upozorenja na to da bi životi Banjalučana u narednom periodu, ukoliko Dodik zaista ostvari svoje pretnje, mogla da bude pokazna vežba za ono šta bi usledilo kao posledica osipanja snage naprednjaka pojavom nešto snažnije opozicije ili pak unutarstranačkim cepanjima.
Banjalučani bi mogli u narednim godinama da budu zarobljenici garantovanog prava da biraju po sopstvenoj volji. Baš zbog toga oči bi trebalo da uperimo ka zapadnim susedima i pratimo dešavanja u Banjaluci i Bijeljini.
Ljudi ne smeju da budu robovi tuđeg mandata i besa. Pobeda volje građana ne sme da bude pretvorena u osvetu samovolje gubitnika. Jer, jednostavno, niko nije opstao na vlasti doveka, pa, eto, taman i da je Ajnštajn.
Komentari 45
pera
Miki
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar