Vladičanska alternativa i zašto ne?

Učešće Srpske pravoslavne crkve u političkom životu u Srbiji je nepobitna i žalosna činjenica, sa kojom se mora računati u analizi ovdašnjih problema.
Vladičanska alternativa i zašto ne?
Foto: 021.rs (ilustracija)
 
Iako je nemoguće očekivati potpuno isključenje jedne takve organizacije iz političkog života, razmere involviranosti SPC u politiku su, jednostavno, neprihvatljive. Crkvena lica svih nivoa i činova neprestano se politički izjašnjavaju, utiču na politička opredeljenja svoje pastve i neki od njih u javnosti su prisutniji kao političari nego kao duhovnici. I ono malo teologije što se tu i tamo može čuti od u javnosti najprisutnijih vladika SPC često se svodi na "pakovanje" političkih i ideoloških (pretežno nacionalističkih) parola u biblijske citate i analogije. 
 
Otuda je zaista bizarno i duboko licemerno očekivati da neko ko nije sledbenik svetosavlja i političkog pravoslavlja, koje promoviše SPC, u ovoj organizaciji vidi bilo šta više ili dostojnije naročitog uvažavanja od puke političke grupacije, kakve su političke stranke ili neki drugi organizovani politički akteri.
 
U takvom kontekstu bilo je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti crkveno lice sa konkretnijim političkim ambicijama. "Normalnost" političkog delovanje SPC ostavlja malo prostora za iščuđavanje i kritiku činjenice da se vladika Grigorije oglasio sa nečim što svakako nalikuje na obrise političke platforme. Ipak, naročito je deplasirana kritika političkog angažovanje ovog vladike koja dolazi od strane vlasti, pri čemu zaista gromoglasan smeh izaziva štrebersko trabunjanje Zorane Mihailović da je Srbija - mošmisliti - sekularna država! 
 
Po slovu Ustava ona bi to, odista, morala da bude, kao što bi morala da bude parlamentarna demokratija u kojoj postoji vladavina prava i koja se temelji na evropskim vrednostima (ako dozvolimo da to znači nešto pozitivno). A sve to je samo jedna budalasta šarada: Srbija je jedno amorfno stanje, država tek utoliko što prostor, koji ne pripada nijednoj drugoj državi, naseljen nekim ljudima, u Evropi u 21. veku, na kraju krajeva, nešto, ipak, mora da bude. 
 
  
 
Takvom stanju ne-države doprinosi, između mnogo toga drugog, i rasipničko darivanje SPC upravo od strane režima "sekularne" države i uopšte odnos na relaciji država - SPC. Deluje i do krajnjih granica licemerno ograđivanje Sinoda SPC od Grigorijevog angažmana: posle toliko najbestidnijih hvalospeva AVtokratoru iz redova SPC to ograđivanje je samo žalosni pokušaj disciplinovanja jednog episkopskog neposluha u duhu jednoumlja oko vrlo, vrlo profanih stvari.
 
Vladiku Grigorija svakako treba braniti od tabloidnih napada i linča po bestidnim medijima, kao što se njegova kritika režima može shvatiti kao sasvim "vanredni" politički glas u izuzetnim okolnostima koje su daleko od normalnih. Svi društveni akteri su tada pozvani da se oglase u odbranu ugrožene demokratije, pa su dobrodošli i glasovi verskih organizacija. Ali, priča ima nastavak… 
 
Kao što je neprihvatljiv angažman SPC na način na koji je ona involvirana u politiku, kao što je neprihvatljivo njeno vrlo nedostojno koketiranje sa režimom, kao što je neprihvatljiva režimska upotreba SPC, tako je i rečeni vladika Grigorije u značajnoj meri prešao one tolerantno rastegnute granice u istorijski vanrednim okolnostima. Ako iko politički smislen polaže nade u vladiku Grigorija i u sposobnost i pozvanost ovog pravoslavnog prelata da nekom svojom akcijom značajno ili odlučujuće doprinese smeni AVtokratora, onda je problem opozicije u Srbiji dublji i teži nego što smo (neki) pretpostavljali.
 
Šta rečenog Grigorija preporučuje za bilo kakvu državno-političku delatnost? Čime se politički zrelim i smislenim istakao? Koji kvalitet - osim mantije i panagije - Grigorija razlikuje od bilo kog opozicionog političkog lidera ili nestranačkog opozicionara? A ako je pomenuti kvalitet - naime njegovo crkveno zvanje - ono što čini bitnu razliku, onda to nije nikakva poželjna alternativa AVtokratoru, već antipolitičko tumaranje u novom ćorsokaku političkog pravoslavlja, koje ne vodi ka bilo čemu što predstavlja rešenje problema.
 
 
 Foto: Pexels/ Julia Volk
 
Ako smena AVtokratora i AVtokratije kao političkog obrasca ne bude izvršena na modernoj, progresivnoj, demokratskoj i (zar bi iko mislio da će i to morati da se naglašava!?) sekularnoj platformi, koja korespondira sa najboljim političkom praksama u Evropi i svetu, onda je sav posao uzaludan. Ideja da treba unutar SPC naći podršku i osnaženje je poražavajuća jer je to upravo ono što čini i sama vlast, ne mareći za kriterijume koji čine modernu političku zajednicu. Jer suština odnosa odgovornog političkog delovanja prema SPC treba da bude politička marginalizacija SPC, a ne da se u njoj traži oslonac, kao protivteža onom krilu crkve koje podržava režim. Onaj ko hoće crkvu u politici i to u svojstvu nekakvog arbitra ili osobito uvaženog autoriteta isključuje sve one građane koji toj crkvi ne pripadaju i koji ne žele bilo kakvo crkveno petljanje u političkim odnosima. Pri čemu je crkva u politici sasvim nepoželjan višak, a građanin - i to svaki građanin - neophodnost.
 
Razume se, bilo koja progresivna platforma podrazumeva možda i veoma dugotrajan i uporan rad na njenom promovisanju. Ali je ona jedino ispravna u smislu da jedino ona Srbiji i njenim građanima garantuje, makar u daljoj budućnosti, da će živeti kao savremena demokratska politička zajednica. Ukoliko se to uopšte želi… 
 
Besmisleno su izgubljene godine u navlačenju i takmičenju sa režimom u okviru paradigme koja jedino odgovara upravo režimu i onim političkim opcijama koje su još malignije. Iz te (nacionalističke, antizapadne, političko-pravoslavne i huškačke) paradigme potrebno je što pre izaći i graditi levu, liberalnu, konzervativnu… kakvu god alternativu njoj, a ne unutar nje. Sve drugo je zaista gubljenje vremena…
 
Tekst Srđana Miloševića pod nazivom "Vladičanska alternativa?" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika, a možete da ga pročitate i na OVOM LINKU.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Vlada

    15.01.2021 10:12
    @Александар

    Može ali je generalno bolje kad je neko ko ima pravi posao.
  • Talac

    14.01.2021 20:43
    Uvek kad mislis da ne moze gore, Srbi iznenade.
  • Lala

    14.01.2021 19:53
    Apsurno je, a ujedno i zalosno, da Srbija svoju sansu da se priblizi savremenom,razvijenom ,demokratskom svetu, pokusava da nadje preko jedne dogmatske ,retrogradne institucije kakva je SPC i njeni kadrovi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Zbogom, Marsele, pozdravljaju te tvoji Gustavi

Bizarni stoicizam crtanog junaka, koji nas je naučio prvu reč na mađarskom, neupamćen još od Kalimera i čuvenog "Pa to je nepravda", u ovom vremenu postaće precizna anamneza onoga što upravo živimo.

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".