Prikladan datum

Hathor

Info

27.09.2023.

11:11 > 11:19

Sećam se jedne sahrane, bila je tužna, bolna i nepotrebna - izgubljen je život ni za šta i uzalud.

Foto: Pixabay

Toga dana sam bila slomljena i ne samo tokom same sahrane, već od momenta kada je svanuo dan koji je sam po sebi rekao "danas ćeš da budeš tužna", pa sve do iza ponoći kada me je preumornu od tuge i bola dohvatio san.

Ceo taj dan nosila sam tonu tuge na grudima javno i transparentno, a isplakala sam suza kao nikad u jednom danu, po centimetru i minutu kvadratnom.

Događaj jeste bio tužan, ali ne toliko da nisam mogla doći do daha ni sekunde. A onda sam shvatila - nisam plakala samo zbog smrti osobe kojoj sam došla da uputim poslednji pozdrav, plakala sam zbog ONOG, onog mog nečeg što nikad do sada nisam stigla ili umela da isplačem do kraja, a za to nikad nije dobar momenat.

Taj dan, izgleda, bio je samo dobar izgovor da bez osude, javno, pred ljudima i pred sobom budem tužna zbog čega ja želim.

Danas je u Srbiji dan žalosti i savršen je izgovor da isplačemo ono naše. Da odamo počast ljudima koji su izgubili živote na tragičan način, ni za šta i uzalud, i odvrnemo slavinu, pustimo sve ono ostalo što stoji s etiketom "nedovoljno tužno da se tuguje javno bez sramote". Danas je u redu spustiti maske na pola koplja, uzdahnuti i utonuti - niko neće misliti da ste nesrećni, misliće samo da ste dobar građanin.

Danas je okej biti tužan zbog tragedija koje su se desile tek pre nekoliko meseci i protresle sve iz korena, a koje su iz javnog života iščezle brzinom svetlosti tek nešto sitno nakon celog minuta ćutanja da bi bile zamenjene jeftinom drečavo zelenom retorikom "school shooting-a".

Danas je okej tugovati nad novom školskom godinom u koju smo zakoračili prestravljeno kao u prostoriju u kojoj se prethodno čuo prasak atomske bombe dok i dalje ne znamo razmere uništenja, niti da li je unutra možda bilo nekog.

Danas je okej zaplakati nad svom decom koja su direktno ili indirektno bila objekti požude desetine pedofila koji su (po ko zna koji put) dolijali. U redu je plakati što u ovoj zemlji možeš dolijavati i po nekoliko puta pre konačnog dolijavanja, ako uopšte.

Danas je okej vrištati u sebi nad svom decom koja su ko zna šta prošla u svojim malim glavama komunicirajući sa strancima sa interneta ili čak sa svojim vaspitačem, u Odžacima. Danas je u redu pustiti suzu za svaki snimak maloletnog deteta okačen na nezaključane mreže širom dostupne apsolutno svima da ostave lajk, sačuvaju ga i zagrizu usnu.

Danas niko neće pomisliti da ste siromašni ako zajecate nad cenama. Ako pustite suzu jer morate da birate između mesa i leka, između odlaska i ostanka, između sebe i nekog novog sebe kojeg ste prinuđeni da stvorite.

U redu je danas ne okrenuti glavu od novih poskupljenja i novih pojeftinjenja već pustiti tu suzu nek slobodno kane u potrošačku korpu koja zjapi prazna i zaplakati nad ljudima koji to nisu - onima u odelima skupljim od stanova na filmskom setu na vodi, koji kupuju namirnice igrajući se siromaštva na oči svih nas i hvaleći se kako su pri samo jednoj kupovini nečeg što se verovatno zove salama ili ulje uštedeli 2000 dinara koje su videli najverovatnije poslednji put kad im je trebalo nešto baš jako sitno.

Sitno kao milostinja koju smo ovih dana primili kao poklon od države jer smo se razmnožili, ili sitno kao povećanje plata i penzija koje je inflacija već davno progutala. Danas je okej zajecati čak i jače od razarujuće glasnog zvuka udarca kovanice od dva dinara koju država ovih dana žalosti baca u metalnu činijicu ispred naših nogu. Danas je okej vrisnuti u očaju jer se svemu ovome ne vidi kraj dok se ujedno vide čak cela dva kraja koja treba spojiti bez snage u mišićima.

I ceo dan imamo. Da otplačemo sve ono naše. Sve Miroslave u školama glume koje nismo otplakali, sve laviće koji se nađu kraj puta kod Čantavira iznemogli od ljudske dobrote, svu neuhranjenu decu bez jmbg-a koja su pukom srećom našla svoj put ka infuziji, sve spinove koji su im uspeli i sve proteste koji su nam propali.

Zbog svih nada i svih ideja kojih je sve manje. Na kraju, zbog politike čije žrtve nisu samo oni koji su poginuli pre neki dan na Kosovu, već i mi koji još uvek dišemo.

I niko neće reći da ste nesrećni, siromašni i jadni ako danas na sav glas zaplačete za svim onim danima žalosti koji se nisu desili, za svim onim tragedijama koje izgleda nisu bile dovoljno važne da ih spomenemo, obeležimo i ispoštujemo.

Za svim onim nama koji za osećaj tuge traže izgovor jer samo dobar građanin plače kada mu kažu da može. I kada je "prikladan datum".

Teme

Hathor

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

add

27.09.2023 • 18:13

Odlican tekst!

5 8 -3
@drugačije mišljenje

27.09.2023 • 18:00

Sve je to lepo ali ko je nama bilo sta rekao da ima smisla u vezi sa tim incidentom, da li mi uopste znamo sta se tacno desilo? Veze sa vezom nemamo ono depresivno gledanje u pod necu ni da nazovem saopstenjem..

3 5 -2
Dragana

27.09.2023 • 16:20

Svaka čast za tekst.

17 30 -13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.