"Atina" Ace Bosanca - slika Novog Sada

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

24.11.2023.

11:47 > 14:00

Bacimo li pogled na čuveni restoran "Atina" u centru grada, videćemo sliku Novog Sada. Fasada drži, iznutra je rasulo.

Foto: 021.rs

"Atina" je bitna za Novi Sad, ne iz nekih sentimentalnih razloga, čežnjivosti za kolačima ili sendvičima iz "Zagreba", već zato što restoran može da sadrži mnogo više od toga ko je u njemu doživeo prosvetljeno iskustvo "ispuštanja duše" indukovanog alkoholom.

Zahvaljujući svojoj dugovečnosti i istom mestu na kojem je, ugostiteljski objekat, kroz turbulentne godine, priča o tome kako je Novi Sad bio oslobađan, ili pokoravan. U njemu su svedoci promenama iznosili svoja tumačenja, neki bi se čudili onima koji su došli u Novi Sad, drugi onima koje su tu zatekli.

Filmska traka se tako odmotavala sve do sada, do vremena izvesnog Ace Bosanca, čoveka za kojeg ne bismo znali da mu, eto, uz ime ne ide i titula kontroverznog biznismena. Na dugom spisku stvari koje ovaj preduzimljiv pojedinac poseduje ili zakupljuje, našla se i "Atina". Sve preko ćerke firme, naravno.

Bilo kako bilo, "Atina" zjapi prazna duže od godinu dana. Put ka punjenju džepova transformacijom restorana je zaustavljen. I dalje postoje, iz investitor-perspektive, dosadni dokumenti koji, kao, čuvaju mesta važna za ovaj grad. Privid brige koja traje do nekog trenutka. Tako je "Atina" postala prazan prostor na centralnom gradskom placu.

I ovako ispražnjen, zidova koji ne govore ni o kakvoj istoriji i poslovično ćutanje svih onih koji bi mogli da se oglase, restoran uspeva da oslika stanje Novog Sada u vremenu i državi u kojoj se nalazi. Time se uspešno nastavlja tradicija, od vremena "Kod Dornštetera", "Moskve", "Zagreba", "Atine" i, sada, Ace Bosanca.

Onima kojima se diže kosa na glavi zato što je novi zakupac ne samo, kako nadimak kaže, Bosanac, već je i iz Beograda, kao i svima koji na to gledaju kao na ironičnu igru stvarnosti, došao je trenutak da im se preporuči knjiga "Neoplanta ili Obećana zemlja" Lasla Vegela. Roman objavljen pre deset godina posveta je ovom gradu, a Vegel o Neoplanti piše i kroz prizmu restorana kraj katedrale.

Priča počinje u vreme dok je postojala poslastičarnica "Kod Dornštetera". Svako ko je osvajao grad, imao je svoje zahteve. Nekima je ime odgovaralo, ali su tražili sliku Hortija na zidu. Došli su zatim oslobodioci, vlasnik Dornšteter je nestao, poslastičarnica se na neko vreme zatvorila, nakon čega je preimenovana u "Moskva".

Ko ne veruje u sudbinu, trebalo bi da poveruje u okolnosti, a one su tri godine nakon rata postale takve da je "Moskva" bila nepoželjna. Nastao je "Zagreb". Taj naziv se zadržao najduže, izmenjena je unutrašnjost objekta i nekadašnja poslastičarnica postala je mlečni restoran.

Napokon, stigli su ratovi, sa ratovima mržnja i ciljevi - izbrisati "Zagreb". Tako smo dobili "Atinu", ono "Srpska" se podrazumeva. Kao rafinirani proizvod ratova dobili smo tranziciju, tu saputnicu bezličnosti, te je i restoran postao samo "jedan od mnogih".

Da li će "Atina" zadržati naziv, nije ni bitno, jer sadašnje stanje savršeno oslikava Novi Sad. Praksa je da se pod tradicijom prodaje nešto što nema veze s njom. Tragovi kojekakvih biznismena su posvuda, od centra do periferije, sumnjivih biografija, sumnjivih porekla - novca. Kao i u Vegelovom romanu, Neoplanta se menja, tako svakoj generaciji koja ovde živi, ili kako bi on rekao, "tapka u mestu", na kraju, "u vlastitom gradu sve postane strano".

U "Neoplanti" Vegel kroz svoje junake ispisuje i reči da "u ovaj grad mogu da umarširaju i kusi i repati, i vini i nevini". Krupni novac je odavno umarširao u Novi Sad. Kao i u svim "oslobađanjima" do sada, mnogi su novu, papirnu silu, dočekali spremno, raširenih ruku i džepova.

Neoplanta - Obećana zemlja? Kako kome.

Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.

Teme

restoran Atina

Komentari 10

Hronološki

Novosađanka

25.11.2023 • 00:50

Adio Neoplanta!

Odličan tekst Zorane. A nama, novosađanima ostaje da nemo pratimo kako nam malo po malo otimaju naš grad. Da li se neko još seća kako je izgledala stara Apoteka Bulevar, stara apoteka u Željezničkoj ulici, zgrada Novosadske banke, i mnogi drugi objekti od kulturnog i istorijskog značaja. Ubrzano se radi na urušavanju izgleda kompleksa oko Banovine, i ko zna šta je još na redu. Zna se ko to radi, ali je na nama bilo da to sprečimo. Prema tome krivi smo mi.....kao što nam svojim pesmama poručio Đorđe Balašević.
Huncut

24.11.2023 • 15:58

Meni stvarno nije jasno zasto nije ostao stari naziv, Zagreb.
@ Nostalgičar

24.11.2023 • 15:41

Ti sendviči su se nekada pravili u Varadinovoj pekari u ulici Pap Pavla pa su ih onda gotove Tamićem kroz Arse Teodorovića, Masarikovu, Njegoševu vozili pred "Zagreb" i na plehovima unosili u mlečni restoran.
Danas više, kao što nema ni "Zagreba", nema ni Varadinove pekare u Pavla Pavla. Danas se u njoj nalazi restoran "Sokače".
Ta pekara je bila poznata i po tome što si u bilo koje doba noći, kroz pocepan komarnik, od radnika mogao da dobiješ svežu veknu hleba, kiflu, sitno pecivo, . . . Nekada im to "platiš" cigaretom ili im kroz pocepani komarnik ubaciš koji dinar.
Najpribližniji tim sendvičima imaš u pekari "Perec". Ukusom su oko 90% isti, ali vizuelno više ne liče na one iz "Zagreba".

Inače, bilo šta da se ponovo tu otvori, vratio bih mu ime "Zagreb".
U inat srBskim patriJotama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.