Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Aktuelni masovni protesti građana protiv namere vlasti da u saradnji sa Rio Tintom realizuje projekat eksploatacije jadarita, odnosno proizvodnje litijuma, ponovo su i to na dramatičan način otvorili pitanje (ne)razumevanja prava na mirno okupljanje građana.
 
Smatrao sam tim povodom umesnim da se, kao advokat i predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava, javno oglasim i ukažem na neke, s tim u vezi, elementarne stvari. Pre svega na to da je pravo na slobodno mirno okupljanje građana zajamčeno i članom 54 Ustava Srbije i članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima i da te odredbe štite sva mirna okupljanja, pa i ona koja nisu u potpunosti u skladu sa zakonima. 
Ometanje saobraćaja, verovatno najčešća posledica okupljanja, izvesno je neprijatna stvar jer podrazumeva ograničavanje prava drugih, a najčešće je i u direktnoj suprotnosti sa odredbama zakona o saobraćaju. Ali ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem. 
 
Podrazumeva se da takva okupljanja ne uživaju istu zaštitu kao okupljanja koja nisu u koliziji sa odredbama nijednog zakona i shodno tome ona ne uživaju tzv. privilegovanu zaštitu kao politički govor, miting ili slična događanja povodom pitanja od javnog interesa. 
Zbog toga su, ako učesnici okupljanja ometaju prava drugih preterano dugo i teško, vlasti ovlašćene da preduzmu određene mere u svrhu uspostavljanja redovnog stanja. To podrazumeva i uključuje i represivne mere. Ali samo zaista nužne, neophodne mere jer i tada se, što je potvrđeno nizom odluka Evropskog suda za ljudska prava, od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije.
 
Nažalost i ovom prilikom se potvrdilo da nije realno od naših vlasti očekivati da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije, ni bilo šta slično.
 
Čak i moje objektivno, potpuno neostrašćeno ukazivanje na notorne činjenice bilo je povod da na društvenim mrežama "novinar" omiljenog tabloida režima uz podršku još omiljenijeg režimskog "analitičara" pozove pristalice vlasti da se okupe pred mojim vratima i "ne daju mi da izađem"! Ali ta bizarnost je, naravno, sasvim zanemarljiva sitnica prema obilju postupaka kojim je odsustvo tolerancije potvrđeno na mnogo ozbiljniji način.
 
Učestala privođenja u policiju ili BIA radi nekakvih "preventivnih" informativnih razgovora, privođenje zbog nošenja transparenata "koji nisu u skladu sa događajem", brzo i drakonsko kažnjavanje učesnika okupljanja, a pogotovo hapšenje ili privođenje advokata – pravnih zastupnika pokreta koji učestvuju u okupljanjima, nemaju baš nikakve veze sa ustavnim garancijama, međunarodnim standardima i tolerancijom već samo sa zastrašivanjem.
 
Iz istih razloga na građane okupljene na stanici Prokop poslata je, bez stvarne potrebe, teško opremljena formacija specijalne antiterorističke jedinice. Jedino što je dobro je to da se ovaj put, bar za sada, policija uzdržala od brutalnog batinanja građana.
 
Naročito je zabrinjavajuće kad postupci pravosuđa izazivaju utisak da su u funkciji zastrašivanja. Zato je posebnu pažnju javnosti izazvao slučaj u kom je prekršajni sud odbio da uzme u obzir dokaz – video snimak koji govori da okrivljeni demonstranti (mada provocirani) nisu počinili nikakav prekršaj a sud ih ipak osudio i to za "teži prekršaj" i uputio ih na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti odluke! 
 
Žalba branilaca dala je drugostepenom sudu priliku da, makar i malo, opere uprljan obraz pravosuđa i on je tu priliku iskoristio. Ali u društvu potpuno zatrovanom nepoverenjem odluka suda je neminovno izazvala dileme u vezi s tim šta i ko stoji iza nje, pa je mučan utisak ostao.
 
A kad smo kod mučnog utiska nužna je jedna digresija, osvrt na jedan saobraćajni udes od pre nekoliko dana. Na samom početku demonstracija na moto putu kod Sava centra, neko, nepoznat, automobilom se, bez zaustavljanja, zaleteo u grupu okupljenih građana i svesno rizikujući da ubije povredio nekoliko njih, jednog teško. Pobegao je i do danas je ostao nekažnjen i nepoznat.
Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike "elite". A sada izgleda da krug uživalaca tog "prava" želi da proširi na svakog ko bi da gazi ljude koji se okupljaju protiv nje i njenih mera.
 
Jer zaista je izuzetno teško poverovati da policija, koja je svojevremeno (makar koristeći nezakonite tehnologije) uspešno identifikovala i prekršajno gonila više stotina demonstranata, uz sve resurse kojim raspolaže i postojanje snimaka udesa, nije u stanju da identifikuje aktera. A potpuno je neshvatljivo je da se do sada ni jedno tužilaštvo nije oglasilo kao nadležno i sa vestima da bilo šta preduzima.
 
Počinioca sumanuto neodgovornog udesa kod Sava centra nadležni mogu i moraju identifikovati i procesuirati bez odlaganja. Ako to ne urade dobićemo još jednu, atipičnu ali nedvosmislenu potvrdu potpune netolerancije vlasti prema pravu građana na mirno okupljanje. Ružnu, perfidnu, zastrašujuću potvrdu.
 
Tekst Rodoljuba Šabića "Pravo na gaženje građana" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
  • BGD 011

    17.08.2024 16:02
    Dozvola za gazenje
    "Oni su bili na visećem mostu, odnosno na nadvožnjaku, pa su, eto, slučajno pali na haubu. Pa, oni su skočili na haubu čoveku, povredili su mu... Pa, čekajte, šta je na Zapadu najvažnije - da ne smeš da povrediš tuđe materijalno dobro. To je njegovo materijalno dobro, on je čovek radio da zaradi ta kola, kako možeš da mu skačeš na kola - rekao je Anđelković." Ovo je na tv Pinku izjavio Baki Zoran Andjelkovic direktor Poste Srbije, u odbranu huligana, potencijalnog ubice sa automobilom koji se zaleteo u demonstrante i jednog tesko povredio, a zatim pobegao. Iako snimak postoji, policija jos nije pronasla siledziju, potencijalnog ubicu?! Neko je ocigledno zasticen. Neko ima dozvolu da gazi narod!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Kako da mi dete preživi Srbiju?

"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.