Grci nemaju para za sahrane, hladnjače krcate telima pokojnika

Najskromnija sahrana u Grčkoj košta petnaestak puta više od dnevnog limita, što se, kao i u Srbiji, uglavnom plaća kešom, koga više nema.

"Otkako je uveden limit za podizanje gotovine, ne možemo da naplatimo čak ni osnovne troškove sahrane, a da ne govorim o našoj zaradi", rekao je vlasnik jednog pogrebnog preduzeća u predgrađu Atine Eustratos Vulamandis.

Vulamandis kaže da najjeftinija ceremonija sahrane košta 800 evra, što je sada jednostavno nemoguće naplatiti. "Nalazimo se u nemogućoj situaciji, jer mi rodbina pokojnika dolazi sa 70, 50, pa čak i sa 20 evra i kažu da je to sve što imaju", kaže Vulamandis.

Dodaje da se troškovi sahrane plaćaju unapred, jer vlasnici pogrebnih preduzeća opravdano strahuju da nikada neće dobiti novac ukoliko prihvate da sami finansiraju ceremoniju. Bilo bi, kaže, lakše kada bi klijenti plaćali karticama ili čekovima, ali je u Grčkoj tradicija da se sahrane plaćaju isključivo kešom.

Zbog nemogućnosti da sakupe novac, ljudi su primorani da odlažu sahrane, pa tela umrlih stoje u hladnjačama, ali su sada već i one pune, pa se javlja novi problem za koji niko ne zna kako će biti rešen.

Ljudi imaju mogućnost i da proglase lični bankrot i u tom slučaju troškove sahrane plaća država, ali i ta procedura zahteva vreme.

Identičan problem imaju i kamenoresci, čije usluge u poslednje vreme niko ne traži. "Ljudi jedva uspeju da sakupe novac za najjeftiniju moguću sahranu i više i ne razmišljaju o podizanju nadgrobnog spomenika", rekao je Petros Kampicis koji ima kamenorezačku radnju u blizini jednog atinskog groblja.