Plagijati godišnje gase 500.000 radnih mesta

Prema izveštaju evropske organizacije za intelektualnu svojinu OHMI kopije modnih brendova, u vrednosti od oko 10 odsto odeće, obuće i modnih dodataka koji se prodaju u EU, odnose više od 26 milijardi evra (28 milijardi dolara). Štaviše, kada se uključi indirektni uticaj na druge industrije i gubitak prihoda vlade, šteta narasta na oko 43,3 milijarde evra godišnje.

U Francuskoj zbog falsifikata modnih brendova, godišnje ostane bez posla 25.000 ljudi, a materijalna šteta dostiže 3,5 miljardi evra.

Svaki deseti kupljeni odevni artikal u Evropi je falsifikat, a najviše kopija ima u Francuskoj i zemljama južne Evrope.

Žan-Fransoa Gijo, advokat specijalizovan za zaštitu intelektualne svojine, kaže da su gubici zbog falsifikata ozbiljni, jer se mnogo ulaže u razvojnu politiku i za registraciju patenata. Ali, istovremeno, "lažnjaci" zadovoljavaju potrošače s "plićim džepom", koji sebi ne mogu da priušte originale poznatih brendova.

Problem je što i dalje ne postoji jedinstven zakon na globalnom nivou o kažnjavanju falsifikovanja robnih marki, iako se takva praksa ozbiljno raširila u poslednjih 20 godina pod uticajem mondijalizacije i interneta.

Najviše falsifikovane robe naručene preko interneta dolazi iz Azije, čemu je teško stati na put, s obzirom na to da pošta isporuku vrši direktno naručiocu, tako da carina ne može da reaguje.

Nedavno su italijanske vlasti "ugasile" 410 internet stranica zbog prodaje falsifikovane luksuzne robe i pokrenule racije širom zemlje. Italijanska modna industrija godinama vodi bitku sa falsifikatorima, koji joj svojim kopijama oduzimaju deo profita. Finansijska policija je prošle godine zaplenila u Italiji falsifikovanu robu u vrednosti tri milijarde evra.