Dobrosusedski odnosi Češke i Slovačke uprkos raspadu

U protekle dve decenije obe zemlje su uspele da izgrade evropsku budućnost, ali su doživele i mnoge političke potrese na unutrašnjem planu. Ipak, Česi i Slovaci i dalje neguju vrlo dobre političke i ekonomske odnose da mnogi od njih imaju utisak da i dalje žive u istoj zemlji. Iako postoji izvesna žal za zajedničkom državom i njenim nekadašnjim uticajem, mnogi smatraju da je dobro što su dve zemlje dobile priliku da se samostalno razvijaju.

Stvorena 28. oktobra 1918. godine nakon raspada Austrougarske monarhije, Čehoslovačka se i sama raspala na dve zemje 1. januara 1993. godine. To se desilo tri godine posle "Plišane revolucije" koja je označila kraj komunističkog sistema uspostavljenog 1948. godine.

Razdvajanje, pod palicom tadašnja dva premijera Slovačke i Češke, Vladimira Mečijara i Vaclava Klausa, proteklo je mirno na osnovu političke odluke i bez održavanja referenduma. Prema ocenama, time je onemogućeno građanima da učestvuju u odluci o budućnosti zemlje, ali je u to vreme smirilo tenzije između dva naroda.

"Bilo je suviše lako, ljudi nisu zaista mogli da u tome da učestvuju", rekao je sineasta Fero Fenic (61), Slovak koji živi u Pragu.

Takav postupak vlasti bez konsultovanja građana je, prema nekima, nagovestio razvoj korupcije. "Političari su brzo shvatili da će bez konsultovanja građana njihova ovlašćenja biti veća", rekao je novinar Martin Simecka, koji je rođen u Slovačkoj a živi u Pragu. On je dodao da je stvoren sistem korupcije i da političari nemaju više skrupula.

Češka se od 176 zemalja našla ove godine na 54. mestu na listi percepcije korupcije organizacije "Transparency international". Osam mesta iza Češke našla se Slovačka.

Bolna tranzicija

Put ka prosperitetu je bio bolniji i teži nego što se očekivalo, kao i u slučaju drugih zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka. Prelazak na tržišnu ekonomiju je bio posebno zahtevan za Slovačku i njenih 5,4 miliona stanovnika zbog nepovoljnije strukture industrije u odnosu na Češku, koja ima 10,5 miliona stanovnika.

Godine posle Drugog svetskog rata obeležile su brzu industrijalizaciju Slovačke, do tada pretežno poljoprivredne zemlje, a napori su bili usmereni na metalurgiju, rudarstvo i namensku industriju. Međutim, nakon pada komunizma, Slovačka je izgubila dobar deo izvoznog tržišta. "Zbog toga su zatvorene mnoge fabrike a broj nezaposlenih se brzo povećao", rekao je ekonomista u slovačkoj Akademiji nauka Vladimir Balaz.

Češka je nakon raspada zajedničke države nastavila da sprovodi liberalne reforme dok je Slovačka prošla težak period, pod vođstvom premijera Vladimira Mečijara, koga je Zapad kritikovao zbog "demokratskog deficita".

Strani investitori su izbegavali Slovačku koja je 1997. isključena iz pregovora o pristupanju EU. Bolne ali efikasne reforme počela je da sporovdi vlada koju je formirao Mikulaš Dzurinda nakon pobede na izborima 1998. godine.

U 2004. Bratislava je uvela jedinstvenu poresku stopu na prihode preduzeća od 19%. Slovačka je uspela da privuče značajan broj stranih investitora, pre svega u automobilskoj industriji poput Folksvagena, Pežo Sitorena ili Kije, kao i elektronici, uključujući Samsung i Fokskon.

Prema analizi slovačkog nedeljnika Trend, u proteklih 20 godina, privredni rast Slovačke je u proseku bio 4,6%, a u Češkoj samo 2,8%. Međutim, razlike između najbogatijih regiona na zapadu, uključujući Bratislavu, i onih najsiromašnijih na istoku ne prestaju da se uvećavaju. "Regionalne razlike u pogledu plata su i dalje veće u Slovačkoj nego u Češkoj", rekao je Vano.

Uvođenje evra 2009. bilo je vrlo korisno za Slovačku čiju privredu podstiče izvoz u zonu evra, pre svega u Nemačku. Analitičari u Bratislavi ocenjuju da bi usvajanje evra bilo korisno i za Češku, ali Prag ne želi da utvrdi datum ulaska u zonu evra.

Očekuje se da će sledeće godine rast u Slovačkoj biti 2%, odnosno jedan od najviših u zoni evra, dok se Češka nada da će izaći krajem godine sa očekivanim rastom od 0,8%.

"Mi smo uvek iza Čeha, ali imajući u vidu provalije u koje smo mogli da padnemo nakon razdvajanja, Slovačka danas predstavlja uspešnu priču", kaže slovački analitičar Juraj Mesik.

Žal za zajedničkom državom

Dvadeset godina nakon razlaza, Česi i Slovaci i dalje neguju bliske političke i ekonomske odnose, a ima onih koji osećaju nostalgiju za zajedničkom državom. "I dalje kada govorim o svojoj domovini prvo pomislim na Čehoslovačku", kaže advokat Marek Odrobina, Slovak koji 20 godina živi u Pragu. I pored toga, on je ubeđen da je razlaz bio koristan za dve zemlje. "Obe zemlje imaju svoje specifičnosti. Dobro je da svaka od njih može da sledi svoj put", dodao je on.

Politički komentator slovačkog lista Trend Marijan Lesko ocenio je da su Slovaci izgubili "dve trećine zemlje koja je imala težinu i značajan uticaj u centralnoj Evropi". Razlaz je, kako ocenjuje, pružio ipak Česima i Slovacima jedinstvenu politiku da se razvijaju kao društva i države, da izgrade ugled zahvaljujući svojim uspesima ali i da podnesu teret neuspeha".

Češka i Slovačka intenzivno sarađuju u velikom broju ključnih oblasti, poput nuklearne energije, odbrane ili transporta.

Pre nekoliko meseci rodila se i ideja o zajedničkom fudbalskom prvenstvu, što govori o nivou odnosa dve zemlje. Studenti se lako odlučuju da studiraju u susednoj zemlji a granica nikada nije ni postojala za umetnike i zabavljače. Na televiziji Česi i Slovaci mogu da gledaju sve više zajedničkih emisija u stilu "Čehoslovačka ima talenat".

Češki kuvar Jaroslav Zidek koji živi u Slovačkoj od 2003. kaže: "Živeti u Češkoj ili Slovačkoj, potpuno je isto, ne osećam nikakve podele".