"Život uzbunjivača više nikad nije isti"

"Oni su pioniri promena, jer pomažu svuda gde postoji mogućnost zloupotreba, bilo kada se radi o državi, korporaciji, ili kada se radi o interesima javnih grupa, pa čak i novinskih kuća", rekao je Divjan u Beogradu, gde učestvuje u obuci sudija za primenu Zakona o uzbunjivačima koji je počeo da se primenju je u Srbiji 5. juna.

Prema njegovim rečima, Američki antikorupcijski zakon je postao uspešan tek kada je uzbunjivačima ustanovljeno pravo i zaštita 1978. godine, kada su počeli da prijavljuju razne manipulacije i prevarne radnje u obalsti javnih nabavki u državi. "Zato je Vlada uspela da dobije povraćaj preko milijardu dolara, pre toga je mogla da povrati svega 10 miliona dolara godišnje", ukazao je američki stručnjak koji je učestvovao u izradi čak 32 zakona o uzbunjivačima u svetu.

On je ukazao da su uzbunjivači pomogli da se "iz naših domova otkloni ilegalno praćenje aktivnosti - sklonili su velikog brata iz naših kompjutera, pomogli su da se napravi repriza 11. septembra, odnosno da se spreči napad na ciljane evropkse prestonice". "Takođe su pomogli da se sa tržišta ukloni lek protiv bolova koji je doveo do 50.000 smrtnih slučajeva, isto onoliko koliko je stradalo i u vijetnamskom ratu", napomenuo je Divajn.

Uzbnjivači su, kako je ukazao, sprečili napore određenih kompanija da bez garancije vlade iznesu određene namirnice na trzište i drastično su smanjili broj stradalih i povređenih u ratovima i borbenim dejstvima jer su pomogli da odgovarajuća oprema stigne na ratne poprišta kako bi se zaštitili životi. Divajn smatra da su svi ljudi koji odlučili da delaju kao uzbunivači, uradili to jer su morali.

"To je bio neki dug prema sebi koji su osećali. Neki su imali plemenite motive, a neki i nisu tako impresivni, ali svi su to uradili jer više nisu mogli da drže nešto u sebi, jer bi ih to pojelo iznutra. Jedan uzbunjivač mi je rekao 'ja moram da se pogledam svako jutro u ogledalo", ukazao je Divajn.

Prema njegovim rečima, svako ko se odluči da bude uzbunjivač izlaže se velikim opasnostima i stavlja na kocku ono sto je najvažnije i najvrednije u njegovom životu, zbog toga što razne organizacije imaju snažan interes da se zaštite od pretnji. "Biti uzbunjivač je uvek težak izbor najvišeg ranga, jer život uzbunjivača više nije isti", zaključio je Divajn.

Osvrćući se na srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača, rekao je da je izuzetno snažan. "Radio sam na 32 zakona o uzbunjivanju i uzbunjivačima od Vašingtona u distriktu Kolumbija do Ujedinjenih nacija i mogu da vam kažem da nijedan od tih zakona nije jači nije snažniji od srpskog zakona", kazao je Divajn.

On je pohvalio napore Srbije što je počela obuku za sve sudije pre nego što je zakon stupio na snagu, jer je uobičajeno da se sudije obučavaju kroz praksu odnosno primenu zakona. "U ovom slučaju Srbija se potrpudila da sprovede obuku sudija pre primene, da im se objasne svi fini detalji kako bi mogli da primenjuju zakon, i da ne moraju da uče kroz praksu već da mogu da budu spremni za primenu od samog početka", naglasio je Divajn.

Predstavnik američkog Ministarstva pravde Volter Perkel ukazao je da je obuka sudija sprovedena u Novom Sadu i Beogradu, a da su u planu još Niš i Kragujevac. Ovi programi su dizajnirani tako da pomognu polaznicima da lakše sprovode i primenjuju taj zakon, rekao je Perkel. "Imamo određene specifične situacije i činjenice koje ćemo predočiti polaznicima i koji će biti temelj za obuku", napomenuo je on.

U toku je drugi krug obuke sudija, a prvi krug obuke za primenu zakona u Srbiji je već prošlo više od 800 sudija. Pored uobičajene sudske zaštite, ono što srpski zakon čini specifičnim u odnosu na strano zakonodavstvo je da ne samo građani već i privredna korporacija ili druga organizacija mogu da budu uzbunjivači, posebno ako je reč o problemima korupcije, pa će zakon tako moći da utiče na gotovo sve oblasti društvenog života.

Inače, samo pet država u Evropi, uz članice EU - Luksemburg, Veliku Britaniju, Rumuniju i Sloveniju imaju zakon o zaštiti uzbunjivača.