Sukob oko para koči Zakon o saobraćaju

Iako je prošle godine bio najavljen kao hitan, novi Zakon o bezbednosti saobraćaja još nije ni predložen.

Promenu zakona predložilo je više ministarstava posle tragičnih udesa u kojima su stradali mladi ljudi. Bilo je dosta polemike i tražila su se nova rešenja. Donošenje novog zakona svi očekuju jer se veliki broj pravilnika koji regulišu tehničke preglede, auto-škole i registarciju, delimično ili uopšte ne primenjuje.

U MUP-u kažu da je problem nastao oko novca koji se ubira od kazni, što je godišnje oko 40 miliona evra. Taj novac dele saobraćajna policija i lokalne samouprave u kojima je učinjen prekršaj.

U MUP-u se zalažu da se bolje opremi saobraćajna policija i da njoj pripadne veći deo kolača jer, kako kažu, praksa je pokazala da se sredstva u lokalu troše nenamenski. "Samo da ta sredstva ne budu iskorišćena za besmislene stvari na štampanje besmislenih flajera, koji su svuda pokazali da ne daju rezultate – da ne budu bacana na razne edukacije koje se kasnije pretvore u neko pranje novca, nego da budu kupljene konkretne stvari: više kamera, više radara, više presretača, više vozila", kaže Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

U Komitetu za bezbednost saobraćaja navode da se zakon mora doneti što pre jer svaki dan gubimo priliku da budućim zakonskim rešenjima spasemo neki život. Kažu i da su se sredstva nenamenski trošila prethodnih godina. "Konkretno, kada su u pitanju opštine, mnoge nemaju nijednog zaposlenog saobraćajnog inženjera, nemaju svoje planove za edukaciju, ništa ne ulažu u bezbednost, a ta sredstva koriste za krečenje i nabavku klima-uređaja", kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Sada pare od kazni idu 30 odsto lokalnim samoupravama i 70 odsto MUP-u i telu za bezbednost saobraćaja, tačnije Agenciji za bezbednost - Agencija dobija 17 odsto, a MUP 53 odsto.