Građani će platiti dug oružara od 15 milijardi dinara

Umesto "Zastave oružja", "Krušika", PPT "Namenske" iz Trstenika, "Slobode" iz Čačka i "Milana Blagojevića" iz Lučana, sada su zaduženi građani Srbije i to, kako pokazuje računica, svako sa po 2.160 dinara. Toliko će ih koštati ova transakcija, koja nije ćef Poreske uprave, nego zakonska regulativa kojom je omogućeno da se višegodišnji nemar oko izmirivanja obaveza prebaci na građane.

Kako piše "Blic", ovo nije prva situacija sa ovakvim ishodom, na teretu građana su već propusti ugašenih banaka, koji se procenjuju na nešto više od 600 miliona evra, ali i "Sartida" nakon odlaska Amerikanaca, kao i dug RTB "Bor" za struju.

Tako se u Srbiji nastavlja sa paradoksima da umesto kazne, odnosno tužbe ili plenidbe imovine, srpski oružari dobijaju nagradu, odnosno država im konvertuje dug i postaje njihov suvlasnik. Koliki će ona udeo imati u kapitalu još uvek se ne zna, ali je poznato koliko oružari duguju. Najveći dužnik je "Zastava oružje" sa dugom od preko osam milijardi dinara, a prate je "Krušik" i "Namenska" sa preko dve milijarde dinara duga.

Zabrinjavajuće je to što zakon omogućava da se ovakva praksa primeni i na ostala preduzeća, pa je gotovo izvesno da oružari neće biti jedini primer. Međutim, stručnjaci ističu da to nije nikako dobro.

"To je pogubno za državu jer umesto živog novca dobija umrtvljeni kapital. Ovu, ali i druge finansijske gimnastike, platiće građani", navodi profesor ekonomije Mlađen Kovačević.

Iz "Krušika" su poručili da pozdravljaju ovakvu odluku, te smatraju da ispunjavaju uslove za konverziju duga. "Mi od januara 2014. redovno plaćamo sve poreze i doprinose, ali nemamo rešenje da se izborimo sa starim dugovima", kažu u ovoj fabrici.

I ekonomski analitičar Milan Ćulibrk smatra da ovakvo rešenje ne ide nikome u korist.

"Konverzija dospelih poreskih dugova u državni kapital svodi se na finansijsku gimnastiku, kojom se ništa ne rešava. Pa i pre konverzije poreskog duga država je bila većinski vlasnik 'Zastava oružja', jer je njen udeo u kapitalu bio 74 odsto. Posle ove operacije samo se povećao udeo države, ali ne i šansa da poreski dug bude otplaćen. Tim pre što je i bez plaćanja svih dažbina državi 'Zastava oružje' 2015. završilo sa neto gubitkom od 187,5 miliona, a 2014. sa minusom od čak 1,37 milijardi dinara. Nema sumnje da bi i vlasnici mnogih privatnih firmi pristali da im država oprosti dugove za poreze, a da joj oni zauzvrat ustupe deo svog vlasništva", objašnjava Ćulibrk.

On dodaje da to i ima smisla jer bi država postala vlasnik nečega što do sada nije bila, a ovako se samo povećava njen udeo u inače državnim firmama.