Rekonstrukcija Vlade ili prevremeni izbori?

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da "izbori ne bi bili najbolje rešenje", jer je za izazove sa kojima se suočavaju srpsko društvo i država politička stabilnost neophodna.

"Ako želite implementaciju briselskog sporazuma potrebna vam je politička stabilnost jer je to i bez političke nestabilnosti bremenito različitim izazovima. Takođe, u osnovi nepopularne antikrizne mere zahtevaju određenu političku stabilnost i, najzad, predstoji nastavak borbe protiv korupcije i kriminala - za šta su potrebna fer suđenja i politički stabilna zemlja", ocenio je Stanković.

Insistiranje vicepremijera Aleksandra Vučića na rekonstrukciji vlade Stanković objašnjava željom da se podigne nivo upravljanja državom - što podrazumeva insistiranje na načelu odgovornosti i efikasnosti u radu - ali i da se očuva inicijativa SNS u političkom životu.

Najveći izazov u rekonstrukciji bio bi, kako smatra Stanković, da se otvori pitanje smene nekih od lidera stranaka vladajuće koalicije sa državnih funkcija, i u tom slučaju bi opcija izbora postala još realnija. S druge strane, otvorila bi se i mogućnost promene sastava vladajuće koalicije.

Sociolog Jovo Bakić smatra da je verovatnije da će doći do vanrednih izbora, jer, kako kaže, "verovatno će se utvrditi da se rekonstrukcija vlade ne može obaviti na valjan način".

Rekonstrukciju, po njegovom mišljenju, otežava činjenica da socijalisti u ovom trenutku imaju prilično dobar rejting i mogu sebi da dopuste da brane svoje funkcionere na ministarskim funkcijama pa - kaže Bakić - da tvrde, na primer, da je Žarko Obradović najbolji ministar prosvete kojeg je Srbija ikad imala.

Programski direktor CESID-a Marko Blagojević kaže da mu se u ovom trenutku verovatnijom čini rekonstrukcija vlade od vanrednih izbora, ali ne isključuje ni jednu opciju.

"Izbore ne mogu sasvim da odbacim jer vladajuće koalicije su kod nas takve da ta mogućnost uvek visi nad glavom. Koalicije se tako prave da ne mogu da budu savršeno stabilne. Njih ne čine partije koje se vole, već moraju da sede zajedno jer drugačije nije bilo moguće kada je vlada pravljena", rekao je Blagojević Tanjugu.

Razlog protiv izbora Blagojević vidi i u tome što vladajuća većina nakon prevremenih izbora verovatno ne bi izgledala mnogo drugačije nego sadašnja.

"Kriza unutar vladajuće koalicije, ne samo sada već i u prethodnih nekoliko vlada, jeste stvar trenutka jer uvek nešto može da pukne. Mi sada u vladajućoj koaliciji imamo dojučerašnje ljute suparnike i ako je bilo ko očekivao da će unutar te koalicije cvetati cveće, grdno se prevario. Pitanje je samo političkog interesa stranaka koje čine koaliciju, odnosno njihove percepcije isplativosti izbora", kaže.

Pitanje kako će izgledati političko leto i jesen u Srbiji dodatno komplikuju očekivanja međunarodne zajednice i potreba da se u tom periodu u stabilnoj političkoj atmosferi implementira briselski sporazum sa Prištinom. Tako bi se stekli uslovi za formalni početak pristupnih pregovora sa EU.

Blagojević smatra da bi, teorijski, briselski sporazum bilo moguće sprovoditi sa tehničkom vladom, ali stvar komplikuje to što bi u slučaju vanrednih izbora svakoj partiji na prvom mestu bio njeni politički interes, a ne interes države.

"Dakle teorijski i praktično je moguće da počnemo pregovore u januaru čak i ako bude izbora, ali ta situacija je verovatnija ukoliko ne bude izbora nego ukoliko ih bude", zaključuje Blagojević.

Bakić, međutim, smatra da bi tehnička vlada u atmosferi predizborne kampanje mogla da implementira briselski sporazum i da bi za Srbiju, bez obzira na sve razloge protiv, izbori bili jevtinije rešenje od insistiranja na opstanku jedne nekoherentne i nedovoljno efikasne vlade.

"U velikom delu političke elite SAD i EU Ivica Dačić jeste opažen kao čovek koji je bitan za sprovođenje sporazuma, ali s druge strane on ima veliku hipoteku, o čemu se proteklih meseci ne priča upravo zbog briselskog sporazuma. Sa stanovišta građana Srbije, onaj ko je pod sumnjom da je prijatelj sa Mišom Bananom trebalo bi da bude neko ko će sam dati ostavku. Ako on to ne radi, onda bi njegovi koalicioni partneri trebalo da nešto rade po tom pitanju, a ako ne rade - onda je kredibilitet, kako Ivice Dačića tako i Aleksandra Vučića, pod snažnom pretnjom", smatra Bakić.

Bakić smatra da propadanje Srbije postaje sve očiglednije i da je potrebno promeniti ljude koji se brinu o privredi i finansijama, što se, kako smatra, ne može učiniti bez izbora.

"Svi su mogući igrači za formiranje nove vlade, jer više nema nemogućih koalicija. Ulazimo u novu političku etapu, ali problem je što je politički sistem potpunu truo i u njemu sasvim sigurno ima ljudi koji treba da budu u zatvoru, a da li će se i kada to desiti - videćemo. Sa ovakvim političkim i privrednim sistemom Srbija ne može dalje, a sa druge strane, mi nemamo dovoljno valjanih ljudi u politici", zaključio je Bakić.

Dejan Vuk Stanković uveren je, sa druge strane, da je konsolidacija ekonomskog i finansijskog sitema moguća i bez izbora, odnosno da se može posegnuti za nepopularnim merama štednje, i ako se sve tri velike stranke vladajuće koalicije oko toga saglase, to će biti još jedan od nagoveštaja da izbore ne treba očekivati u skorije vreme.

Politička praksa je, kako objašnjava Stanković, da se za nepopularnim ekonomskim merama poseže u prvim godinama mandata vlade, da bi se u trećoj ili četvrtoj godini mandata te mere pretvorile u korist za one koji su te mere doneli.

"URS će morati da prihvati da nema više ekonomskog modela građenja rejtinga kroz subvencije raznim investitorima i ulaganja u neke projekte koji su medijski atraktivni, dok će SPS, bez obzira na socijalističku ideologiju i retoriku, morati da prihvati mere štednje ukoliko to SNS bude zahtevao a ekonomska realnost nalagala", zaključio je Stanković.