Trećina zaposlenih žena u Srbiji ima ugovor za stalno

U Udruženju poslovnih žena Srbije potvrđuju ovaj podatak i naglašavaju da su, iako se u javnosti stalno govori o borbi protiv bele kuge, retki poslodavci koji su spremni da zaposle mladu ženu na neodređeno vreme, iz straha da će ona odmah otići na trudničko bolovanje.

"Žene u Srbiji su najugroženije na radnom mestu u periodu stvaranja porodice", kaže Ljiljana Karaklajić, članica Udruženja poslovnih žena iz Beograda. "Kada se rode deca dolazi i do čestih bolovanja, zbog bolesti mališana i drugih obaveza, što takođe može predstavljati problem za poslodavce".

Prema slovu još važećeg Zakona o radu, ugovor na određeno vreme moguće je zaključiti za sezonske poslove, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.

"Izuzetak je zamena privremeno odsutnog zaposlenog, kada se ugovor na određeno može ugovoriti do njegovog povratka", piše u zakonu.  Prema novom nacrtu, maksimalno trajanje ovakvih ugovora je dve godine.

"Nije problem u zakonskim odredbama i njihovim promenama, već u tome što ih naši poslodavci ne poštuju. Naš zakon je i do sada na pravi način regulisao ovu oblast, ali da je važio ne bi sada imali toliko radnika na određeno. Dobar prosek izvlače javna preduzeća, dok u ostalim veliki broj ljudi radi bez ugovora za stalno", kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.  

"Pitanje rodne ravnopravnosti je posebno pitanje u Srbiji. Tržište rada je sve surovije i manje, skoro da ga nema. Poslodavci koriste situaciju, te je procenat ovakvih radnika sve veći. Najviše brine diskriminacija polova i divljački odnosi u svetu rada i kapitala",  kaže Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata.  

Za Ljiljanu Karaklajić iz Udruženja poslovnih žena, produžetak ugovora na dve godine rada na određeno vreme, biće dobar za poslodavce, jer je to dovoljan period da se sagleda da li će radnik biti primljen za stalno. I do sada su poslodavci većinom držali radnike više od jedne godine, ali tako što su nakon isteka prve godine preimenovali radno mesto, odnosno primali istog radnika na novo radno mesto sa novim ugovorom na određeno vreme. I tako unedogled.

Diskriminacija i pomoć

Na tržištu rada u Srbiji diskriminisano je više od 60 odsto žena, od čega se tek svaka deseta obratila za pomoć nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincima, pokazuju istraživanja Viktimološkog društva Srbije. Među najčešćim oblicima diskriminacije su raspitivanje o bračnom statusu i planovima za materinstvo, nametanje takozvanih ženskih poslova koji nisu u opisu radnog mesta i komentarisanje fizičkog izgleda. Diskriminaciju najviše trpe žene zaposlene u privatnom sektoru, radnice na crno i one koje nemaju stalni ugovor o radu.