Pošumljavanje Vojvodine: Bacanje para, nebriga i nezainteresovanost

Dve trećine novca za pošumljavanje, koji je na konkursima nudio Fond za šume AP Vojvodine, ostalo je nedodeljeno i nepotrošeno.
Pošumljavanje Vojvodine: Bacanje para, nebriga i nezainteresovanost
Foto: 021.rs

To ukazuje da su drugi, sistemski, a ne samo novčani razlozi presudni što pošumljavanje u Vojvodini izostaje, ocenjuje se u analizi Mreže "Pošumimo Vojvodinu".

Propisano je i da se novac od ovih naknada koristi kroz pokrajinski i lokalne fondove za šume. U poslednjih osam godina (2014–2021), zbirni prihodi pokrajinskog Fonda od ovih naknada iznosili su oko 755 miliona dinara.

Po programima je planirano da se na mere propisane zakonom potroši više od 1,5 milijardi dinara, ali u izveštajima stoji da je stvarno potrošena samo polovina od planiranog, oko 782 miliona dinara.

Ako se uzmu u obzir potrebe Vojvodine kao najmanje pošumljenog regiona Evrope, ovaj iznos je nedovoljan, a čak ni on se u celosti ne troši na podizanje novih šuma.
 
Kako se navodi u analizi Mreže "Pošumimo Vojvodinu", ubedljivo najviše novca troši se na izgradnju šumskih puteva, što je aktivnost daljeg korišćenja šuma.
 
Dok je evidentan rast potrošnje na izgradnju ovakvih puteva, od 2014. godine se gotovo svake naredne godine za pošumljavanje planiralo manje novca nego prethodne godine. Čak je u 2020. godini došlo do ekstremnog slučaja, kada su iz programa Fonda izbrisana sva sredstva za pošumljavanje, o čemu je 021.rs pisao
 
"Kada se sve sabere, sredstvima Fonda za šume je u poslednjih devet godina podignuto samo nešto više od 1100 hektara novih šuma, bar po dostupnim izveštajima. Takvim tempom trebaće oko 1.500 godina da se šumovitost u Vojvodini podigne na optimalni nivo, pod uslovom da sačuvamo postojeće šume", navodi se u analizi.
 
Vojvođanske lokalne samouprave nezainteresovane i nesposobne za pošumljavanje
 
Situacija nije mnogo bolja ni kada se sa pokrajinskog "spustimo" na lokalni nivo. 
 
Kako piše Mreža "Pošumimo Vojvodinu", samo dve vojvođanske opštine imale su u 2022. godini program korišćenja novca od naknada za seču šume. Samo jedna ima višegodišnji plan pošumljavanja, dok 25 njih nije planiralo da poveća površine pod šumom. Samo osam njih je u 2021. godini sadilo poljozaštitne pojaseve sa malim iznosima novca.
 
U analiziranih osam godina, više od dve trećine vojvođanskih opština i gradova imalo je prihode od naknada za korišćenje šume i promenu namene šumskog zemljišta.
 
"Ubedljivo najviši prihodi su redovno beleženi u Šidu, Novom Sadu, Rumi, Pećincima, Sremskoj Mitrovici, Somboru, gde su najveće površine pod šumama i gde ima najviše seče. Tamo gde nema šuma, nema ni prihoda od seče, ili su oni vrlo niski. U 2021. godini je 39 od 45 opština i gradova imalo prihode od naknada, a od toga njih 31 prihode veće od 100.000 dinara. Tako opštine sa najvećim nedostatkom šuma imaju najmanje novca za pošumljavanje, što upućuje na zaključak da se ove razlike mogu izjednačiti jedino kroz pokrajinski Fond za šume", navodi se u analizi.
 
Ipak, i one opštine koje ubiraju ove naknade su novac trošile namenski. Samo Opština Kovin imala je propisani godišnji program korišćenja ovih sredstava za 2019, 2020. i 2021. godinu, dok su u 2022. godini program imale dve opštine, Kovin i Beočin. Ali čak ni Opština Kovin nije sprovodila ovaj program, jer u izveštajima za sve godine stoji da "sredstva od naknada nisu utrošena". Sve ostale opštine nisu ni imale ove programe, te je novac od naknada završio za druge budžetske potrebe.
 
"Vojvođanske opštine i gradovi nemaju ni višegodišnje operativne planove pošumljavanja. Njihovo usvajanje zakonom nije obavezno, ali bez njih smisleno pošumljavanje nije moguće. Ovakvu vrstu dokumenta je u 2022. godini imala jedino Opština Srbobran, koja inače spada u najmanje šumovite u Vojvodini, te je postojanje ovog dokumenta potpuno opravdano i može služiti kao primer. Nepostojanje planova možda je jedan od razloga što se opštine gotovo ne javljaju na konkurse za pošumljavanje koje raspisuje Fond za šume AP Vojvodine", navodi se u analizi.
 
I kada planiraju pošumljavanje, Pokrajina i lokalne samouprave su neambiciozni, navodi Mreža "Pošumimo Vojvodinu". Dodaje se da ne postoji volja da se poljoprivredno zemljište izdvoji za pošumljavanje, jer se tako gube prihodi od zakupa. Zabeleženo je više slučajeva da opština odredi neku parcelu za pošumljavanje, a onda posle nekoliko godina istu površinu izda u zakup, pa zakupac sadnice preore ili uništi.
 
Vojvodina jeste poljoprivredna regija, u kojoj poljoprivredno zemljište ima najviši prioritet i zauzima najveću površinu. Ali, nedostatak šuma itekako negativno utiče na poljoprivredu, ekonomiju i zdravlje ljudi. 
 
Prema rečima Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu, pošumljavanje Vojvodine je prioritetna ekološka, ekonomska i socijalna aktivnost u narednom periodu.
 
"Na području Vojvodine je izražena eolska erozija, odnosno erozija izazvana dejstvom vetra, koja deluje na najplodnije obradive površine. Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišta i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi i sistem kanala DTD. Sa tim česticama se kreće i ogromna količina polutanata. Zato bi vrhunski ekološki i privredni cilj Vojvodine trebalo da bude uspostavljanje tih oko 180 hiljada hektara novih šuma", rekao je prof. Ristić u izjavi podrške inicijativi mreže "Pošumimo Vojvodinu".
Najveći problem na koji godinama ranije ukazuju stručnjaci i aktivisti je taj da se na šume u Vojvodini gleda kao na resurs. Novac se ulaže u eksploataciju šuma, a putevi se grade da bi se lakše izvukla posečena stabla.
 
Šume u Vojvodini nisu ni ravnomerno raspoređene. Najviše šuma ima na jugu i zapadu, u velikim kompleksima na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, u sremskim i bosutskim šumama, Koviljsko-petrovaradinskom ritu, Gornjem Podunavlju, zatim u Deliblatskoj i Subotičkoj peščari i duž velikih reka (Tisa, Tamiš). 
 
Van ovih, po površini relativno malih područja, veći deo Vojvodine je gotovo potpuno ogoljen, sa tek nekoliko promila površine pod šumama. Šumovitost ispod proseka od sedam odsto ima 31 opština i grad, što je skoro 70 odsto od 45 opština i gradova, koliko ih se nalazi u AP Vojvodini. Ispod 1 odsto šuma ima njih 14, što je gotovo trećina, a između jedan i sedam odsto ima njih 17, ili nešto više od trećine.
 
Upravo zbog ovog je Mreža "Pošumimo Vojvodinu" pokrenula peticiju kojom se traže izmene nekoliko zakona koje bi otklonile deo problema koji pošumljavanje onemogućavaju ili ograničavaju. Više o peticiji čitajte OVDE.
  • dz0

    31.01.2023 23:17
    Ovo i nisu vise sume... zbunje i mlada stabla od 10-15 godina, nisu sume.
    Sume su se pokrale isto ovako kako i danas, nema veze za 5 ili 50din... dodje svako i nosi, kao i sve u ovoj zemlji, kradja lopovluk kriminal i bezzakonje. Divlja deponija.
  • Куп је битан

    31.01.2023 23:03
    Много већи проблем је сеча дрвећа по Фрушкој Гори.
  • Bauštelac

    31.01.2023 22:04
    Samo još jednu stvar
    Ljude iz mreže "Pošumimo Vojvodinu" treba kandidovati za stalne savetnike ministarstva šumarstva i poljoprivrede, da se struka pita i sluša! Očigledno su stručni ljudi koji brinu za našu budućnost. A i znaju kako!
    I uvesti u škole ekologiju, da nam deca nauče i usvoje svesnost o važnosti šuma i prirode.
    Knjige, knjige deco (a i odrasli) a ne zvona i praporci!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Prstenovani mladunci modrovrana u Vojvodini

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), prstenovalo je mladunce modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji, koju su ornitolozi u prethodne dve decenije spasili sa ruba nestanka.