Najmorbidnije pantalone na svetu

Ove pantalone su u svoje vreme bile veoma cenjene, jer se verovalo da vlasniku donose bogatstvo i sreću.

Da bi se "nekrolone", odnosno na islandskom "nabrok", načinile po propisu, neophodno je da budući vlasnik od živog čoveka dobije dopuštenje da nakon smrti njegovu kožu upotrebi u tu svrhu.

Kada "donator" premine, budući vlasnik "nekrolona" trebalo je da ga iskopa, i da mu kožu od struka naniže odere u jednom komadu, bez rupica i ogrebotina.
Da bi magične pantalone ispale kako treba, vlasnik mora da na Božić ili na Uskrs ukrade novčić od siromašne udovice i da ga zajedno sa magijskim znakom, poznatim kao "nabrokarstafur" spakuje u skorotum (sastavni deo pantalona predstavlja i neoštećena koža mošnica i polnog organa), a taj novčič će, dok god tu stoji, svojim magičnim moćima privlačiti novac živih ljudi, u kome "nosilac" nikada neće oskudevati.

Pošto je najvažnije obavljeno, pantalone (verovatno prethodno na neki način obrađene da bi se koža održala) treba obući, i one će, kako magijsko uputstvo tvrdi, "odmah prionuti uz tvoje meso i biće deo tvoga tela". Prema objašnjenju kustosa muzeja, nošenje "nekrolona" je i u svoje vreme smatrano "neuobičajenim ponašanjem", a verovanje u njihovu čarobnu moć danas se smatra pukim "folklorom".

Narodno predanje dalje kaže da je vlasnik mogao da ih nosi celog života, ali da je pre smrti morao da ih preda nasledniku spremnom da ih preuzme, kako bi sreća i bogatstvo i dalje ostali u porodici. "Primopredaja" se obavljala tako što novi vlasnik uvlači nogu u desnu nogavicu dok stari svoju još uvek nije izvukao iz leve, a legenda veli da su ovako pravilno korišćene "nekrolone" mogle praktično zauvek da traju i da porodici obezbede priliv novca kroz mnoge genracije.

Komplikovanost i morbidnost ovakvih vradžbina postaje donekle razumljivija ako se zna u kojoj meri je srednjovekovni Island bio surovo mesto za život.

Izložen strogim trgovinskim ograničenjima koja je nametnula Danska, pustošen prirodnim katastrofama, među kojima je bila i erupcija vulkana koja je pobila polovinu stoke i prouzrokovala višegodišnju glad i izložen napadima pirata s mora, koji su stanovništvo često otimali i prodavali u roblje Arapima, u 18. veku je pogođen još i ogromnom epidemijom velikih boginja, koja je stanovništvo smanjila za trećinu. Imajući sve to u vidu, lakše je razumeti verovanje tadašnjih Islanđana da samo magične "kožne gaće" mogu da im pribave sreću i prosperitet.