Stručnjaci upozoravaju: Zemlji preti apokalipsa

Na inicijativu Svetske meterološke organizacije, agencije UN, oko 1.000 naučnika je razgovaralo u Montrealu na skupu koji je trajao od 16. do 21. avgusta o klimatskoj budućnosti planete.

Skoro 10 godina od stupanja na snagu Protokola iz Kjota, čiji je cilj smanjenje emisije gasa i efekta staklene bašte, više se ne postavlja pitanje da li Zemlji preti globalno zagrevanje.

"To je nepovratna pojava, a svetsko stanovništvo nastavlja da se uvećava. Moramo tome da se prilagodimo", izjavila je Dženifer Vanos sa Univerziteta Teksas.

U prvoj deceniji 21. veka prosečna temperatura na površini planete porasla je za 0,47 stepeni Celzijusa. Povećanje za jedan stepen znači sedam odsto više isparavanja vode u atmosferi, a pošto isparavanje izaziva vazdušna strujanja u atmosferi, može se predvideti ubrzanje meteoroloških promena.

Naučna zajednica prognozira da će prosečna temperatura na površini Zemlje do 2050. godine porasti za 2 stepena.

"Oblaci će se češće i brže formirati i kiše će biti obilnije, što će rezultirati češćim neočekivanim poplavama", upozorava Sajmon Vang sa Univerziteta u Juti.

Prema njegovim rečima, posledica povećanja temperature biće sve više talasa ekstremne toplote ili hladnoće.

"Epizode polarne hladnoće, poput one koja je protekle zime zahvatila veliki deo severne Amerike, kao i ekstremne toplote i suše, biće sve češće i sve izraženije", kaže Vang.

On napominje da meteorolozi sada moraju da, prilikom prognoziranja vremena, uzmu u obzir i "dodatne sile" nastale usled globalnog zagrevanja.

Pol Vilijams, meteorolog s britanskog univerziteta Reding, koristio je superračunar na američkom univerzitetu Prinston, jedan od najsnažnijih na svetu, kako bi proučio uticaj globalnog zagrevanja na mlazne struje, atmosferske struje velike brzine na više kilometara nadmorske visine.

Posle višenedeljnih proračuna, Vilijams je zaključio: "Klimatske promene pospešuju te struje... Turbulencije tokom avionskog leta trajaće 2050. godine dva puta duže."

Podsećajući da turbulencije sada prosečno traju tokom jednog odsto ukupnog leta komercijalnog aviona, Vilijams ističe da, ukoliko koncentracija ugljen-dioksida bude nastavila da eksponencijalno raste narednih godina, neće biti moguće predvideti kako će letelice reagovati na promene intenziteta vazdušnih struja.

Ni plovidba brodom neće biti mnogo bezbednija, jer meteorolozi predviđaju sve češće cunamije.

Vang navodi da u poslednje vreme ima izveštaja o ogromnim talasima visine 40 metara, dok su ranije talasi od 20 metara bili retkost. "To je tek početak klimatskih promena jer će okeani imati više uticaja na dodatno oslobađanje topolote i vodene pare", upozorava Vang.

Francuski meteorolog Erik Bren napominje da je ogromni lednik na Grenlandu počeo da se topi i da bi, ukoliko se taj trend nastavi, u narednom veku nivo okeana mogao da poraste za šest metara.

Vanos smatra da je nužno prilagoditi urbanizam i način života u gradovima novoj stvarnosti kako bi se stanovništvo zašititilo od apokalipse.