Dnevno dodirnemo petnaest penisa?

Danas se obeležava Svetski dan čistih ruku, a mi ćemo vas tim povodom podsetiti zašto je pranje ruku osnova higijene i zašto to ne treba nikada da preskačete.

Ako ne operete ruke svaki put nakon što ste koristili javni WC, bilo da je u restoranu, kafiću, na poslu ili fakiltetu, to je isto kao da ste dodirnuli polne organe ljudi koji takođe koriste isti toalet. U proseku, naše šake na taj način dođu u indirektni kontakt sa čak 15 penisa dnevno.

Udruženje za zaštitu potrošača Južne Koreje testiralo je nekoliko predmeta koji se najčešće koriste u svakodnevnom životu, kako bi utvrdili koji od njih sadrže najviše bakterija. Na prvo mesto izbili su držači na kolicima u supermarketima sa 1.100 kolonija bakterija na 10 kvandratnih centimetara, dok su drugo mesto zauzeli kompjuterski miševi u internet kafeima (690). Na trećem mestu se se našli držači u autobusima (380), a na četvrtom kvake od javnih toaleta (340). Na dnu liste su dugmići na liftu (130).

Prljavi su i naši mobilni telefoni, oni su čak u samom vrhu "štrokave liste". Razmilsite sami - kada ste posledni put obrisali vaš telefon? Dakle, čak i ako ste nakon šopinga i ulaska u vašu kuću oprali ruke, napravili sendvič i uvalili se u fotelju sa daljinskim upravljačem za TV u jednoj ruci i mobilnim telefonom u drugoj, mnogo ste pogrešili.

Najprljaviji predmet u vašem kupatilu je - četkica za zube! Ako je umivaonik blizu toaleta, a četkice za zube vam stoje na otvorenom, zube praktično perete onim što se nalazi u šolji. Pranjem uklanjamo ostatke hrane i bakterije sa zuba, a na četkici završe i pljuvačka, a ponekad i krv, naročito ako osoba ima osetljive desni. Ako četkicu ne isperete temeljno svaki put nakon upotrebe, sve ovo ponovo će završiti u vašim ustima sledeći put kada budete prali zube. Takođe, članovi porodice često četkice odlažu u zajedničku čašu ili držač, što može da izazove i unakrsnu kontaminaciju četkica.

Na četkici za zube u proseku se može pronaći i do deset miliona mikroba različitih vrsta, od virusa gripa, do streptokoka, stafilokoka i bakterija izazivača problema sa desnima i karijesa.

Istraživanja širom sveta su pokazala da ljudska populacija, čak i u 21. veku, nije baš navikla da redovno i disciplinovano pere ruke, bez obzira na to što je "sapunjanje" jedna od najefikasnijih i najisplativijih mera prevencije mnogih bolesti. Prema istraživanju zdravstvenog stanja stanovništva Srbije, 73 odsto odraslog stanovništva i 75 odsto dece i omladine od devet do 19 godina redovno pere ruke.

Međutim, britansko istraživanje je pokazalo da tek svaka osma osoba uvek pere ruke pre jela, a svaka 13. će odbiti obrok ukoliko nema uslova da prethodno opere ruke. Neki podaci pokazuju da svake godine 3,5 miliona dece u svetu ne doživi svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije, koje su izazvane, između ostalog, prljavim rukama.

Zahvaljujući prljavim rukama možemo dobiti mnoge bolesti: dijareju, akutne respiratorne infekcije, stomačne infekcije i infekcije kože i očiju... Nije nam bio cilj da vam ogadimo rođene ruke. Samo da vas podsetimo da ih redovno perete - sapun i topla voda, kažu lekari, sasvim su dovoljni da ubiju većinu bakterija.