Samo savremena tehnologija vodi u Evropu

Ovaj projekat ima za cilj da osnaži evropsku nauku na taj način što će u manje razvijenim regionima finansijski podržati unapređenje postojećih ili osnivanje novih naučnih institucija, kroz pažljivo osmišljen program međunarodne saradnje. Jedna od tih institucija pretenduje da u narednim godinama bude i BioSense iz UNS, a upravo zahvaljujući Antaresu.

Čelnica projekta i predsednica "BioSense" centra u sklopu UNS Vesna Crnojević Bengin kaže za 021 da će ovaj projekat omogućiti novu tehnologiju za proizvodnju prekopotrebne hrane za sve veće čovečanstvo, što je težnja i Evropske unije, ali i naše države.

"U konkurenciji od preko 200 centara iz cele Evrope, naš centar sa Univerziteta u Novom Sadu je bio 14. što je izuzetno visoka pozicija i mi smo time ušli u tih prvih 20-ak izabranih u prvom krugu. Mi, naučnici sada imamo šansu da radimo multidisciplinarna istraživanja, ali isto tako i za našu zemlju, jer je poljoprivreda osnovna grada privrede u našoj zemlji. Na svetskom nivou se poljoprivreda takođe susreće sa izuzetnim izazovima, jer treba stvoriti dovoljno hrane i dovoljno pitke vode za čovečanstvo koje raste. To se može uraditi jedino primenom ovih savremenih tehnologija i mi smo jako ponosni što nas je Evropska komisija uvela u ovo elitno naučno društvo", kaže Bengin.

Prva faza projekta počinje sada i trajaće godinu dana, u okviru kojih treba da se napravi vrlo detaljan biznis plan tog novog naučnog instituta, koji će se baviti ovim problemima. Nakon toga, Evropska komisija će evaluirati rezultate, a ako sve bude bilo onako kako se Vesna Bengin nada, dobićemo velika sredstva od 30 miliona za kompletnu realizaciju.

"Istraživanja o koristi za poljoprivredu već se godinama odvijaju kod nas, i to je sve uglavnom finansirano od strane Evropske komisije. Već je u nas investirano oko tri miliona evra za opremu. Napravili smo i sisteme za pametno navodnjavanje, napravili smo satelitsku detekciju useva u Vojvodini, što znači da je sada moguće bukvalno za svaki metar vojvođanskih njiva videti koja kultura raste na njima, a čak uraditi i neke procene prinosa. Zadatak koji je sada pred nama je velik, a nama je potrebna institucionalna podrška na svim nivoima, da bismo zaista u Novom Sadu napravili jedan evropski centar izvrsnosti", navodi Bengin za naš portal.

Sa druge strane, iako su tradicionalna ulaganja u nauku u Srbiji mala, tokom poslednjih godina bila su znatna ulaganja i od strane države i pokrajine, a u BioSense centru nadaju se da će ta saradnja biti nastavljena.

Samo savremena tehnologija vodi u Evropu

Poljoprivreda u Srbiji, ali i u većini Evrope i dalje se radi na tradicionalan način. Kako navodi Vesna Bengin, zemlje imamo onoliko koliko imamo, a količina obradive površine se ne može mnogo povećati. Sa druge strane, proizvodnju hrane treba da povećamo za preko 70 odsto u narednih 10 godina.

"Ove potrebe moguće je rešiti samo primenom savremenih tehnologija. Koncept koji tu može da deluje je precizna poljoprivreda, koja bi dovela do većih prinosa i veće ekonomske koristi od poljoprivrede za oko 30 odsto, što su ogromne količine novca i na državnom, i na evropskom nivou. Zato verujemo da će ovaj projekat biti budućnost naše poljoprivrede", tvrdi naša sagovornica.

Projekat je i svečano predstavljen u četvrtak, 5. februara u zgradi Rektorata i u prisustvu državnik i pokrajinskih čelnika. Očekivanja svih angažovanih na ovom projektu su da će on biti i isplativ u narednim godinama, što će Evropska unija svakako ceniti. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)