FOTO, VIDEO: Velika Remeta - manastir sa najvišim zvonikom u Sremu

Autor: 021.rs

Novi Sad

30.09.2022.

14:28 > 09:27

Manastir Velika Remeta jedan je od najstarijih na Fruškoj gori. Oni koji ga posete moći će da vide najviši zvonik u Sremu.

FOTO, VIDEO: Velika Remeta - manastir sa najvišim zvonikom u Sremu

Foto: 021.rs

Smešten je u istočnom delu Fruške gore, u istoimenom naselju, dok administrativno pripada opštini Irig.

Manastir posvećen Svetom Dimitriju nalazi se na pola sata do 40 minuta vožnje od Novog Sada.

Manastir čine Hram Svetog Velikomuničenika Dimitrija, Kapela Svetog Jovana Krstitelja iz 18. veka i Uspenija Presvete Bogorodice.

Kako doći do Velike Remete?

Oni koji žele da posete ovaj crkveni objekat, a idu iz Novog Sada, lagano će se spustiti uz Dunav, kroz Sremske Karlovce, i potom će pratiti put, sve do Banstola. Potom treba skrenuti desno, na Manastirski put.

Kod Fruškogorskog krsta ne treba da skreću na Partizanski put, osim ukoliko ne žele da posete Krušedol, već treba da nastave pravo. Potom će skrenuti u Ulicu Presvete Bogorodice, koja će ih voditi do ovog naselja i manastira.

Na putu do manastira posetio će proći Ulicu kralja Dragutina, što nije slučajnost, jer je upravo on, po narodnom predanju, osnovao manastir, kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom, zbog čega je predao vlast svom bratu Milutinu.

Istorija

Zvanični podaci prvi put manastir Velika Remeta pominju sredinom 16. veka, ali postoji i pisani podatak iz 1509. godine o izaslaniku-kaluđeru despotice Angeline Branković koji je dolazio "u manastir posvećen Svetom Dimitriju", kojem je posvećena i Velika Remeta.

Kompleks manastira je veoma star, jedan od najstarijih na Fruškoj gori i smatra se da je njegova izgradnja započeta u 15. veku. Ovakvi objekti stalno su nadograđivani, pa je tako barokni zvonik pridodat 1735. godine, a posvećen je rođenju Svetog Jovana Krstitelja.

Međutim, u opisu upravo iz ove godine navodi se i da je bila veoma stara, zidana sa krstoobraznom osnovom (u obliku krsta sa dve pevničke i jednom oltarskom apsidom), kao i da je sva od cigala, pa i pod, te da je bila oslikana "starijim molerajem".

U skladu sa tadašnjim vremenom, fasada crkve je baroknog izgleda, dok su nove ikone izrađene u prvoj polovini 17. veka, dok su prestone ikone starije. Zna se i kada su i ko je oslikavao prestone ikone - 1687. godine činili su to ruski zografi Leontije Stefanov, Joan Maksimov i Spiridom Grigorev.

Kao i druge brojne manastire, i Veliku Remetu je zadesila sudbina da na početku Drugog svetskog rata bude opljačkan. Međutim, u Drugom svetskom ratu u njemu su se smestile ustaške jedinice, sve do proleća 1943. godine. U tom periodu komisija zagrebačkog Muzeja za umjetnost i obrt je popisala imovinu manastira, koju je nameravala da odnese u prestonicu Nezavisne Države Hrvatske. Kako su odneli svega 60 predmeta, bilo je jasno da je veliko bogatstvo prethodno pokradeno. Kada su ustaše napuštale manastir - spalile su ga.

Nije to bio jedini put u istoriji kada je manstari bio spaljen, takvi sudbinu doživeo je i početkom 18. veka, kada se našao na udaru Turaka.

Današnjica

Manastir je obnovljen četrdeset godina od spaljivanja, 1982. godine. Deo pokradenog tokom Drugog svetskog rata vraćen je odmah nakon završetka velikog sukoba, a danas se nalaze u Muzeju SPC u Beogradu, u Galeriji Matice srpske i u muzeju Manastira Krušedol.

Oni koji ga posete imaće priliku da vide i najviše zvonik u Sremu, visok 38,6 metara. Glavna crkva je sa sve četiri strane okružena konacima.

Upravo zbog ovakvog rasporeda manastir izgleda i poput nekog utvrđenja, dok se zvonik izdiže kao osmatračnica. U kompleks se može ući samo kroz velika zasvođena vrata.

Zvonik je priča za sebe. Posle onog u Krušedolu, ovaj je najstariji. Građen je od opeke, a postoji podataka i da je podignut bez upotrebe gvozdenih ili drvenih utega, metalnih prstenova, koji bi služili za jačanje njegove stabilnosti. Zvonik ima osam spratova, a na prvom spratu se nalazi mala kapela, na petom spratu ima dovoljno prostora i za lep vidikovac. Danas se ljudi verovatno neće začuditi ako znaju da je glavni majstor bio Nemac - Johanes Vilhelm.

Slava ovog muškog manastira je Ivandan, koji se obeležava 7. jula. Nastojatelj je arhimandrih Stefan Vučković, sa bratijom i sestrinstvom.

U okolini

Ukoliko planirate da posetite ovaj manastir, imaćete razloga i da posetite ono što se nalazi u njegovoj blizini.

Najpre, tu su i drugi fruškogorski manastiri koje možete da posetite. Međutim, u neposrednoj blizini Velike Remete nalaze se šumarska kuća, stari bunar kod šumarske kuće, tu je i etno park koje je izgradilo monaštvo.

Tu je i izvor Ubavac, koji je ustanovljen 1899. godine, a posvećen je Svetom Dimitriju. Kako se nalazi u manastirskom kompleksu, podignuta je kapela.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Fruškogorsko hodočašće Velika Remeta

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Snezana

07.04.2024 • 10:04

Velika Remeta

Lepo i prijatno okruzenje oko manastira.Lepe staze za setnju u prirodi i mesta za odmor.Sve pohvale za izgled na zalost za sam manastir to ne mogu reci jer nisam bila u porti manastira.Takvo nepristojno ponasanje od svestenog lica nisam ocekivala da u portu nisam ni krocila.

1 1 0
Branislav

03.01.2023 • 10:01

Arhimandrit Stefan je duhovni gorostas Svete Fruske gore...jedan od poslednjih pravih duhovnika SPC..nastavljac blazenopocivseg Danila velikoremetskog koji je bio duhovno cedo Svetog vladike Nikolaja Velimirovica...

10 0 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.