Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Autori izložbe ""Dušan krstić: Arhitektura", Dragana Konstantinović sa Departmana za arhitekturu FTN-a i kustos MSUV Vladimir Mitrović, uložili su veliko znanje i dosta vremena da bi protumačili bogatu karijeru čelnika arhitektonskog biroa "Neimara", preduzeća koje je bilo najčešći izvođač radova na izgradnji varoši ispod Petrovaradinske tvrđave.
 
Osam lamela
 
Podsetimo se, u socijalistička vremena svaki grad je imao lokalno preduzeće za stambenu izgradnju, pri kome je bio i arhitektonski biro. Krstić je, posle nekoliko sličnih, ali manjih dužnosti, decenijama bio čelnik biroa pri "Neimaru", gotovo sve dok pred kraj karijere nije prešao na novootvorenu katedru za arhitekturu pri Fakultetu tehničkih nauka.
 
Prevodio je sa engleskog jezika, a i sam je redovno pisao o savremenim trendovima. Objavljivao je kako u stručnim časopisima, tako i u medijima, naročito u "Dnevniku" i "Politici". Bio je poznat i cenjen i u zapadnim republikama (Sloveniji i Hrvatskoj) nekadašnje države.
Građani Novog Sada za Krstića prvenstveno vezuju osam lamela na Limanu 1. U zgradama od pet do osam spratova je 560 stanova za socijalističke prilike veoma solidnog kvaliteta. Ne čudi, sa dvojicom kolega, Krstić je tvorac jednog od desetak standarda kvaliteta korišćenih u građevinarstvu širom bivše države. 
 
Ceo kraj je prepoznatljiv po upotrebi pečene crvene opeke kojom su isticani oštri uglovi. Kao što i priliči vodećem izvođaču, "Neimar", i na insistiranje Krstića, upotrebljava tradicionalan zidarski materijal.
Sličnosti i razlike
 
Kasnije je u sličnom stilu Krstić projektovao, a Neimar gradio stanove na Limanu 3, Limanu 4, u nekoliko zona Novog naselja. Osnovni prigovor ovom arhitekti je da mu zgrade liče jedna na drugu. Svakako da ima sličnosti, ali ima i razlika, tako da čak ni skup od osam zgrada jednog autora na sedam hektara ne ostavlja utisak kolonije, kako se često dešava pri tipskoj izgradnji.
 
Mada je velik deo karijere posvetio stambenim objektima, Krstić je u gradu projektovao i niz poslovnih zdanja za koje se može reći da su dugo ostajala nedovoljno zapažena. Hotel "Novi Sad" i danas je, posle bezmalo pet decenija, sjajno rešenje za putnike koji u grad dolaze na dan-dva, dok je Pneumološko odeljenje Dečje bolnice uzor za zgrade zdravstvene funkcije.
 
 
 Dušan Krstić - Društveni dom crtež 1971.
 
Duž Bulevara oslobođenja
 
Možda je iznenađenje, ali Krstić je projektovao i zgrade na Bulevaru oslobođenja 80, poznate kao bivše Panonske banke, potom i diskretnu zgradu Privredne banke pola kilometra dalje. Na istom bulevaru je i najduža novosadska stambena zgrada, takođe delo ovog autora. 
 
Danas se možda i previše gradi u Petrovaradinu i tamošnji žitelji negoduju protiv "ruženja ovog dela varoši". Svima koji hoće da grade u "biseru baroka" preporuka je da, pre nego što krenu u posao, pogledaju kako je Krstić projektovao manju zgradu uspešno uklopivši se u gotovo seoski okolni ambijent.
 
Mada važi kao "arhitekta socijalističkog Novog Sada", Krstić je na početku karijere uspešno projektovao po sasvim malim mestima. Krajem sedme decenije osmislio je školske zgrade u Erdeviku i Žablju koje i danas plene funkcionalnošću, dok se stambene zgrade u Srbobranu i Ledincima izvanredno uklapaju u lokalni ambijent.
O važnim temama
 
Za delo karijere, vidi se to i na izložbi u MSUV, smatra se Društveni dom na Satelitu, izgrađen još početkom sedme decenije, sa ambicijom da podigne kvalitet života na tada rubnom području grada. 
 
Šteta što su u okolini ubrzo izgrađene zgrade koje se smatraju najružnijim u Novom Sadu, potom je ustaljena divlja pijaca, a menjanjem namene pojedinih prostora umnogome je narušen prvobitni koncept zdanja. Ipak, oko sa osećajem za arhitektonsku lepotu brzo zapazi zdanje.
 
 
Krstić je redovno, ne i prečesto, održavao javna predavanja. Poslednje koje se pamti je od pre dvadesetak godina kada je, u sklopu manje posvećene mu izložbe, govorio o zgradi u 20. veku. 
 
U danima kada je intenzivno projektovao stanove nije izbegavao rasprave o najvažnijim arhitektonsko-životnim pitanjima. Na izložbi se vidi plakat, najava predavanja o "Problemima stanovanja". Teško da se danas vodeći projektanti odazivaju na rasprave o tako značajnoj životnoj temi. 
 
Pitanje je održavaju li se danas javni razgovori ovog tipa...
  • Nemanja

    04.06.2024 16:13
    @paja
    Nekad sam živeo tamo, u Drage Spasić...
    Sećam se da je stiropor korišćen na betonskim (nosećim) stubovima/zidovima, preko je malterisan ili je stavljan neki drugi finiš - sećam se naravno nekoliko mesta na kojima je isti bio pukao, pa se video stiropor, nama kao klincima to bilo zanimljivo...
    Za zidove od fasadne cigle sumnjam da su imali dodatnu izolaciju, sama šuplja cigla je bila dovoljna, u tim stanovima je zimi bilo pakleno toplo kad krene grejanje. Kvadrat nije mogao da "košta" u državi u kojoj nije postojala slobodna ekonomija i tržište, kao što ni materijal i rad nisu plaćani po tržišnim cenama.
  • paja

    04.06.2024 14:58
    Zna li neko da li te zgrade od fasadne cigle imaju neku termoizolaciju ispod te opeke (tipa "sendvič zid"). Stiropor tada (80ih) nije bio toliko popularan, ali staklene vune je bilo recimo, trske takođe... Da li se nešto od toga ugrađivalo?
    Takođe da li može da se dođe do informacije koliko je tada koštao kvadrat stana, ne ovih što su deljeni preko raznih preduzeća već onih što su se prodavali krajnjim kupcima?
  • Miha

    04.06.2024 08:26
    Miha
    Za taj period i sistem je ova vrsta gradnje bila sam vrh. Sada je to postalo sivo ruglo i podsecanje na sredinu 20 veka. Danas zgrade i naselja izgledaju lepse modernije komfornije i ekonomicnije! Gradnja mora da prati uvek potraznju i zahteve kupca kao i materijale kako bi bila konkuretna u koraku sa vremenom u kom zive ljudi kao i brojnost stanovnistva.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.

Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.