Pivo prave od otpadnih voda
Fabrika vode u Lisabonu, jedno od najvećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Portugaliji, recikliranu vodu ne samo da šalje za zalivanje ili u industrijske pogone, već od nje pravi i pivo.
Foto: Pixabay (ilustracija)
"Aguas do Tejo Atlantico", deo grupe Vode Portugala, prima i tretira otpadne vode koje "proizvede" oko 750.000 stanovnika iz 23 opštine u oblastima Amadora, Lisabon i Oejraš. Tako direktno doprinosi javnom zdravlju, životnoj sredini i dobrobiti građana.
"Trudimo se da nema otpadne vode. To je sirovina koju transformišemo u ono što je dobro", rekao je grupi novinara iz Srbije koja je posetila Portugal u okviru projekta Puls Evrope - Medijske posete EU direktor komunikacija u fabrici Markuš Batista.
Prema njegovim rečima, u svetlu posledica klimatskih promena, nestašice resursa, nestabilnosti tržišta i snabdevanja, kao i recesije, cilj je "biti održiviji, više cirkularan".
Batista je istakao da je voda najvažniji resurs, da je ona bogatstvo i da od ljudi zavisi koliko će je i kako koristiti.
U fabrici sa jednim od najvećih zelenih krovova u Evropi, najpre se iz otpadnih voda uklanjanju krupniji i sitniji delovi otpada, zatim masnoće i prljavština, slede primarna sedimentacija, biološki tretman i sekundarna sedimentacija.
Ponekad je potrebno i uklanjanje azota i fosofora, a u poslednjoj fazi se radi dezinfekcija, zavisno od toga gde reciklirana voda ide.
U procesu prečišćavanja vode izdvaja se i mulj, koji se koristi za biomasu, a fabrika proizvodi i struju za svoje potrebe.
Deo tretirane vode se vraća u reku Težo i pozitivno deluje na njen biodiverzitet.
Voda se, rekao je Batista, prečišćava do nivoa koji je potreban za ono za šta će se koristiti - za zalivanje zelenih površina, uključujući golf terene, navodnjavanje u poljoprivredi, pranje ulica, u industriji, u proizvodnji zelene energije...
Godišnje se u postrojenju prečisti oko 2,5 miliona kubnih metara otpadnih voda.
Otpadne vode u fabrici mogu da se tretiraju i do nivoa koji omogućava da se od nje pravi pivo u čijoj je proizvodnji upravo kvalitet vode izuzetno važan.
Tako se od reciklirane vode u fabrici u Lisabonu pravi kraft pivo Vira (vira – doći će, reč se koristi i kod nazdravljanja kao "živeli" kod nas) sa ciljem da se ukaže na neophodnost ponovnog korišćenja vode i cirkularnu ekonomiju uopšte.
Pročitaj još
Namera proizvođača piva je i da bolje upozna javnost sa održivošću vode kao resursa.
Pivo Vira nije za prodaju, zadovoljstvo da ga probaju imaju samo oni koji posete fabriku.
"Proizvodi se da promeni mišljenje i podigne svest o značaju ponovnog korišćenja kako bi se sačuvao najvredniji resurs - voda", rekao je Batista.
Projekat "Vira – Okrenite koncept i umove" dobio je 2021. evropsku nagradu za inovacije u ponovnom korišćenju vode.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Austrijanci piju sve manje piva: Pad potrošnje 25 odsto manji u odnosu na devedesete
20.07.2026.•
1
Potrošnja piva u Austriji opada već godinama, a stanovnici te zemlje danas u proseku popiju oko 30 litara manje piva godišnje nego tokom 1990-ih, što predstavlja pad od približno 25 odsto.
Da li je majonez zaista toliko nezdrav?
20.07.2026.•
1
Majonez već godinama izaziva podeljena mišljenja. Nekima smeta njegova tekstura, drugima sastojci ili uverenje da namirnica napravljena uglavnom od ulja i žumanaca ne može biti zdrava.
Da li su kolači s voćem imalo zdraviji?
20.07.2026.•
2
Voćni kolači su mnogima prvi izbor među poslasticama jer se često smatraju lakšim i zdravijim od onih sa mnogo čokolade ili krema.
Turska i Azerbejdžan zatražili od UNESCO zaštitu baklave, druge zemlje negoduju
19.07.2026.•
3
Azerbejdžan i Turska su zajednički podneli zahtev UNESCO-u za zaštitu baklave i stavljanje te tradicionalne poslastice na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je izazvalo negodovanje brojnih zemalja.
Iako je paradajz često bleđi: Zašto je kečap jarko crvene boje?
19.07.2026.•
0
Crvena boja kečapa jedna je od njegovih najprepoznatljivijih karakteristika, ali nije zaslužan samo paradajz.
Glavna greška kojom ljudi upropaste paradajz sos
19.07.2026.•
1
Bogat i aromatičan paradajz sos jedno je od najjednostavnijih, ali i najzahvalnijih jela koje možete da pripremite.
Grci u limunadu dodaju jedan sastojak da povrate elektrolite
19.07.2026.•
5
Leti se znojenjem ne gubi samo voda, već i važni elektroliti poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma.
Ugrožena proizvodnja parmezana zbog ekstremnih vrućina
15.07.2026.•
0
Pre pedeset godina farmeri u italijanskoj regiji Emilija-Romanja tokom letnjih noći otvarali su prozore na štalama kako bi rashladili stoku.
Da mleveno meso bude još ukusnije: Primenite trik sa sodom bikarbonom
13.07.2026.•
1
Mleveno meso jedan je od najčešće korišćenih sastojaka u kuhinji i nezaobilazna je baza brojnih jela.
Objavljena lista 20 najboljih picerija u Evropi
12.07.2026.•
4
Od Londona do Zagreba, nagrade Top Pica Evropa 2026 otkrivaju najbolja mesta za pojesti picu.
VIDEO: Postali hit jer prodaju "dlakave" kroasane
12.07.2026.•
0
Jedna pekara u Pataji postala je hit na društvenim mrežama nakon što je predstavila kroasan sa crnim vlaknima nalik dlakama, koja treba da podsećaju na stidne dlake, izazvavši podeljene reakcije javnosti.
VIDEO: Ova supa se krčka već 52 godine
12.07.2026.•
1
Italijani prodaju sir koji sazreva i do 18 godina. Jedan francuski mesar nudi odreske dovoljno stare da mogu da podnesu zahtev za vozačku dozvolu.
Španske jagode među najčistijima u Evropi: Imaju najmanje pesticida u sebi
12.07.2026.•
0
Jagode uzgojene u Španiji spadaju među najmanje kontaminirane pesticidima u celoj Evropskoj uniji.
Karađorđeva šnicla slavi skoro 70 godina: Od beogradskog lokala do simbola kuhinje
11.07.2026.•
4
Pre skoro 70 godina u jednom beogradskom lokalu nastalo je jelo koje je ubrzo postalo simbol jugoslovenske kuhinje.
Ovo su razlozi zašto je bolje i bezbednije kupiti celu lubenicu nego već isečenu
08.07.2026.•
1
Već isečena lubenica koja se prodaje u marketima i na pijacama može predstavljati veći rizik od bakterijske kontaminacije nego cela lubenica.
Inspekcija izrekla tri zabrane proizvodnje i zabranu prodaje 30 kg sladoleda
06.07.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je poljoprivredna inspekcija tokom juna sprovela 62 inspekcijska nadzora firmi koji se bave proizvodnjom poslastičarskih proizvoda i sladoleda.
Kako da znate da se lubenica pokvarila - ovo su znaci
06.07.2026.•
0
Sa dolaskom leta, teški i kalorični obroci sve češće ustupaju mesto laganijim i osvežavajućim jelima koja više prijaju tokom visokih temperatura.
Šest namirnica koje bi tokom toplotnog talasa trebalo da držite u frižideru
05.07.2026.•
0
Većina ostava osmišljena je tako da obezbedi stabilne uslove - hladnu i tamnu policu na kojoj namirnice poput maslinovog ulja, brašna i čokolade mogu bezbedno da stoje dok vam ne zatrebaju.
Kako prepoznati bezbedno meso - inspekcija ukazuje na šta obratiti pažnju prilikom kupovine
05.07.2026.•
4
Veterinarska inspekcija je u prethodnih godinu i po dana iz prometa povukla šest tona nebezbednih proizvoda od mesa, i to samo na području tri grada u jugozapadnoj Srbiji.
Dinstane tikvice i čeri paradajz sa belim lukom za lagan letnji obrok
01.07.2026.•
0
Kada temperature porastu, na trpezi najviše prijaju lagana i osvežavajuća jela od sezonskog povrća.
VIDEO: Japanci gaje kockaste lubenice koje nisu za jelo, a koštaju 55 evra
30.06.2026.•
1
Lubenice u obliku kocke, specijalitet Zencudžija, prefekture Kagava u Japanu, iako nisu previše slatke i nisu pogodne za jelo, postale su popularne kao letnja dekoracija.
Komentari 4
boger
Nemanja
Ko god je ikad zgotovio 10 domaćih naspram 10 Budweisera ili Paulanera, zna vrlo dobro o čemu pričam :(
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar