Geni su čudo: Iako ne liče, krompiru je paradajz majka

Autor: RTS

Život

01.08.2025.

22:04 > 22:22

Kineski naučnici otkrili su da je krompir daleki rođak sa paradajzom.

Geni su čudo: Iako ne liče, krompiru je paradajz majka

Foto: Pixabay (ilustracija)

Tačnije, prirodnim ukrštanjem divljeg paradajza i biljke Etuberosum nastala je biljka sa krtolama koje su se razvile u krompir kakav i danas volimo da jedemo.

Kada je o ukusu reč, ne može biti veće razlike između hrskavog čipsa i sočnog mediteranskog paradajza.

Međutim, naučnici su otkrili da ove dve namirnice ipak nisu toliko udaljene jedna od druge. Važno istraživanje pokazalo je da je krompir evoluirao od pretka paradajza pre skoro devet miliona godina.

Divlji paradajz, koji je rastao u Andima, ukrstio se sa biljkom pod nazivom Etuberosum, i kroz proces koji se zove hibridizacija, pomešali su svoj genetski materijal da bi formirali potpuno novu lozu, piše RTS.

"Paradajz je majka, a Etuberosum je otac. Ali ovo u početku nije bilo očigledno", rekao je Sanven Huang, profesor na Institutu za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, u Kini, koji je bio na čelu istraživačkog tima.

Iznad zemlje, biljke krompira izgledaju gotovo identično kao Etuberosum. Ali, ako ih iščupate, razlika je jasna: Etuberosum ima tanke rizome (tip podzemne stabljike) i nema skrobne krtole krompira.

Da bi objasnili pojavu krtola, naučnici su se okrenuli paradajzu. Iako nema krtole, deli zapanjujuće sličan genetski profil sa krompirom.

"Pripadaju istoj porodici biljaka, zajedno sa patlidžanom i duvanom, ali paradajz, krompir i Etuberosum su genetski najbliži", rekao je Huang dodajući da su se upravo zato i odlučili da ih ispitaju detaljnije.

Kako je opisanou u časopisu Cell, tim je analizirao 450 genoma gajenog krompira i 56 divljih vrsta. „Ovo je jedna od najvećih genomskih kolekcija divljeg krompira koja je ikada do sada analizirana“, precizirao je vodeći autor istraživanja, Džijang Žang.

Dva ključna gena - po jedan iz svake biljke

Tim je otkrio da su dva gena ključna za stvaranje krtola: SP6A, koji se nalazi u paradajzu, i IT1, koji se nalazi u biljci Etuberosum. Ni jedan ni drugi gen nisu dovoljni pojedinačno, ali kada se spoje, kao što je to slučaj kod biljke krompira, oni međusobno reaguju, pokrećući snažan proces koji transformiše rizome u ukusne krtole bogate skrobom.

"Studija je revolucionarna. Pokazuje kako hibridizacija može pokrenuti pojavu novog organa - i čak dovesti do nove loze kod mnogih vrsta", rekao je Džejms Malet, profesor organizmičke i evolucione biologije na Univerzitetu Harvard.

Krompir je nasledio stabilnu mešavinu gena od oba roditelja, što ga čini čvrstom i otpornom biljkom. Njegove krtole skladište energiju, pomažući mu da preživi zimu ili sušu i omogućavajući mu da se razmnožava bez potrebe za semenom ili oprašivačima. Umesto toga, nove biljke rastu iz klica koje niču na krtolama.

Organi bogati hranljivim materijama pomogli su krompiru da napreduje u novim, planinskim staništima visoko na Andima. Biljke su se prilagodile i proširile, što je dovelo do ekspanzije raznolikosti. Ljudi su pripitomili brojne divlje vrste, birajući one sa velikim, jestivim krtolama.

"Narodi u Andima imaju stotine sorti krompira. U Evropi imamo možda pet - i sve potiču od jedne vrste: Solanum tuberosum", rekla je dr Sandra Knap, botaničarka u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Krompir je napustio Ande na španskim brodovima u 16. veku. U početku je izazivao sumnju - rastao je pod zemljom, nije pominjan u Bibliji i izgledao je čudno. Ipak, ubrzo je prihvaćen zbog svoje hranljivosti i sposobnosti da izdrži loše uslove. Postao je osnovna namirnica širom Evrope i sveta.

Nije moguće pretpostaviti šta bi moglo da očekuje u budućnosti ovu prilagodljivu biljku, jer su se njeni najbliži srodnici previše razišli da bi se prirodna hibridizacija ponovo dogodila. Ali istraživači istražuju veštačke načine za stvaranje novih sorti.

"Radimo na projektu koji pomaže krompiru da se razmnožava semenom. I stavljamo IT1 i druge neophodne gene iz krompira u paradajz, kako bi mogao da ima krtole", rekao je profesor Huang.

Za sada je sve na nivou eksperimenta, ali ako bude uspelo, paradajz neće biti samo deo prošlosti krompira - mogao bi postati i deo njegove budućnosti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Nikola

06.08.2025 • 00:15

Mora da im je i majonez neki rođak.

1 0 +1
Nevena

02.08.2025 • 17:59

Kako ne liče, pogledajte malo bolje, listove pa i cvetove...

0 0 0
Poljoprivrednik

02.08.2025 • 07:14

Moja baba je to znala i uvek govorila da se ne sadi paradajz pored krompira jer zlatice sa krompira kad zavrse predju na paradajz ili plavi patlidzan.

8 0 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.