Novo istraživanje o ljudima kojima nedostaju polovine mozga pružilo je uvid u to kako je tako nešto uopšte moguće, otkrivajući izuzetnu sposobnost ljudskog mozga da obavlja više zadataka kada mu određeni delovi nedostaju.
"Skoro da možete da zaboravite na njihovo stanje kada se prvi put sa njima sretnete. Kada sedim pred računarom i gledam ove MRI snimke koji pokazuju samo pola mozga, i dalje se čudim da oni dolaze od istog čoveka koga sam upravo videla, sa kojim sam razgovarala, koji hoda i koji je odlučio da posveti svoje vreme istraživanju", rekla je neuronaučnica Dorit Kliman sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji.
Šest učesnika studije prošlo je zastrašujuće postupke uklanjanja jedne od hemisfera mozga tokom detinjstva, kako bi se izlečili od retkih i ekstremnih tipova epilepsije. Procedura se naziva hemisferektomija i koristi se samo ako su napadi "katastrofalni" ili lekovi nisu pomagali.
"Zaista je neverovatno šta ovi pacijenti mogu da urade. Njihove kognitivne sposobnosti su i dalje izuzetno visokodelujuće s obzirom na to da im nedostaje polovina moždanog tkiva", rekla je Kliman.
Upoređujući MRI snimke ovih učesnika sa šest učesnika koji su imali ulogu kontrolne grupe, kojima nisu uklonjeni delovi mozga, zajedno sa bazom podataka od 1.482 skenirana mozga, Kliman i njene kolege otkrili su da je obrazac aktivnosti mozga u mirovanju kod učesnika sa samo jednom polovinom mozga neverovatno sličan mozgu osoba koje poseduju svu moždanu materiju.
Ali tim je otkrio i razliku. Učesnici koji su imali hemisferektomiju pokazali su mnogo više veze između moždanih mreža. Ove mreže kontrolišu stvari poput pažnje, senzornih i limbičkih (emocija i pamćenja) aktivnosti i često uključuju obe hemisfere mozga.
Studije ukazuju da su aktivnosti unutar mreže povezane sa sposobnostima poput upravljanja motorikom, dok su veze između mreža ključne za izvršne sposobnosti poput radne memorije.
Ovo povećanje veza bilo je konzistentno za šest učesnika, tako da je, na primer, mreža pažnje pokazala više veza sa vizuelnom mrežom nego inače. Obrasci povezanosti između mreža ostali su isti kao i kod kontrolne grupe, samo su radili više.
"Čini se da su njihove moždane mreže višestruke", izjavila je za Njujork Tajms neuronaučnica Marlen Bermen sa Univerziteta Karnegi Melon, koja nije bila uključena u to istraživanje.
Ovo povećanje veze između mreža pokazuje kako preostali delovi mozga nadoknađuju gubitak, kako bi održali kognitivne funkcije i svest, objašnjavaju istraživači u svom radu. Oni ističu da zbog veoma male veličine uzorka nisu bili u mogućnosti da uspostave vezu između razlika u aktivnostima mozga i specifičnog ponašanja.
U budućim istraživanjima, tim želi da istraži kako ove moždane mreže rade zajedno da nadoknade oštećene ili nepostojeće delove mozga tokom određenih zadataka, za razliku od stanja mirovanja koja su ovde testirana.
Razumevanje kako naše različite moždane mreže mogu da obavljaju više zadataka putem povećanih veza moglo bi da pomogne naučnicima da otkriju tretmane za druge moždane povrede.
"Koliko god bilo izvanredno, postoje osobe koje mogu da žive sa pola mozga, a ponekad vrlo mala lezija mozga poput moždanog udara ili traumatične povrede mozga poput biciklističke nesreće ili tumora mogu imati pogubne efekte", rekla je neuronaučnica Kliman.
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar