Uskoro je otkriveno da se radi o novom virusu, ozbiljnom akutnom respiratornom sindromu virus korona 2 ili Sars-CoV-2. Bolest koju on izaziva nazvana je Covid-19. Doktor Džon Vilson objasnio je za "Gardijan" raspon virusa korona, objašnjavajući da u nekim slučajevima izostaju simptomi, dok se kod drugih obolelih razvija ozbiljna bolest koja dovodi do upale pluća.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju virusa korona i istakla da većina obolelih ima samo blage simptome slične prehladi. Prema njihovom izveštaju, oko 80 odsto obolelih ozdravi bez potrebe za tretmanom. Samo jedna od šest osoba postaje ozbiljno bolesna i "ima teškoće u disanju".
Kako ovaj virus pogađa ljude?
Profesor Džon Vilson sa Kraljevskog australijskog koledža lekara kaže da je kod skoro svih obolelih s ozbiljnim simptomima virusa korona prisutna upala pluća. On smatra da se svi oboleli od novog virusa mogu svrstati u četiri kategorije.
Najmanje ozbiljni slučajevi su ljudi koji imaju virus, ali nemaju simptome. Nakon njih dolaze oni s infekcijom gornjeg respiratornog sistema, tj. oni koji imaju temperaturu i kašalj i blage simptome kao što su glavobolja i konjunktivitis.
"Ovi ljudi s blažim simptomima i dalje mogu da prenesu virus, ali mnogi toga nisu svesni", kaže on.
U najveću kategoriju spadaju oni koji su pozitivni na virus korona i koji u najvećem broju slučajeva završavaju u bolnici, a koji imaju simptome slične jačoj prehladi. U četvrtoj kategoriji su oni koji imaju ozbiljne simptome s upalom pluća.
"U Vuhanu se ispostavilo da je od onih koji su bili pozitivni na virus i koji su tražili medicinsku pomoć samo šest odsto imalo ozbiljne simptome", ističe Vilson.
Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da su pod većim rizikom da razviju ozbiljne simptome stariji ljudi i oni sa zdravstvenim problemima kao što su visok krvni pritisak, srčane bolesti i bolesti pluća ili dijabetes.
Kako se upala pluća razvija?
Kada ljudi koji imaju virus korona počnu da kašlju i imaju temperaturu, to je, prema Vilsonovim rečima, znak da je infekcija dospela do respiratornog sistema, do vazdušnih otvora koji sprovode vazduh u telo.
"Zaštitni sloj ovih respiratornih organa oštećuje se, što dovodi do upala. Ovo izaziva iritaciju nerava pa čak i neznatna količina prašine može prouzrokovati kašalj. Ako se kašalj pogorša, iritacija se širi do jedinica za razmenu gasova, koje se nalaze na kraju disajnih puteva. Ako se one inficiraju, reaguju tako što izbacuju materijal nastao usled upale u vazdušne vreće, koje se nalaze na dnu pluća", objašnjava Vilson.
Ako se vazdušne vreće upale, dolazi do "prekomernog izlivanja materijala nastalog usled upale u pluća i razvija se upala pluća". Prema njegovim rečima, pluća puna materijala nastalog usled upale ne uspevaju da dostave dovoljno kiseonika u krvotok, što smanjuje sposobnost tela da prima kiseonik i da se oslobađa ugljen-dioksid.
"To je najčešće uzrok smrti u slučaju ozbiljne upale pluća", kaže on.
Kako se upala pluća može lečiti?
Za sada ne postoji ništa što može sprečiti upalu pluća koju izaziva Covid-19. Ljudi isprobavaju veliki broj lekova u nadi da će neka njihova kombinacija biti delotvorna. Za sada ne postoji ustanovljeni tretman za lečenje, osim brige o obolelima koja se pruža na odeljenju intenzivne nege.
Ljudi se povezuju na respirator koji održava nivo kiseonika u njihovim plućima sve dok se ona ne oporave dovoljno da ponovo funkcionišu normalno.
Vilson kaže da su pacijenti s virusnom upalom pluća pod rizikom da razviju i sekundarne infekcije pa preporučuje da se oni leče i antibioticima i antivirusnim lekovima. Ipak, u nekim slučajevima to nije dovoljno i upala pluća na kraju ima fatalan ishod.
Razlikuje li se upala pluća koju izaziva Covid-19?
Doktor Vilson tvrdi da postoje dokazi da bi upala pluća koju izaziva Covid-19 mogla biti posebno ozbiljna jer ona pogađa cela pluća, a ne samo delove ovog organa.
"Kada imamo infekciju i u plućima i u vazdušnim vrećama, telo prvo reaguje tako što pokušava da uništi virus i ograniči njegovo razmnožavanje", objašnjava on i ističe da bi ova prva reakcija mogla biti slabija kod nekih grupa ljudi, uključujući one s bolestima srca i pluća i dijabetesom, kao i starije osobe.
Prema rečima stručnjaka, ljudi stariji od 65 godina generalno su pod većim rizikom od upale pluća, kao i oni s hroničnim bolestima pluća, srca, bubrega i jetre i oni koji imaju rak ili dijabetes, a pod rizikom su i pušači.
Bez obzira na to koliko zdrav život vodili, rizik od upale pluća povećava se s brojem godina jer naš imunološki sistem postaje slabiji pa se telo teže bori s infekcijama i bolestima.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar